мини|Кочеринска плоча Натпис Вигањ Милошевића, Стећак Вигања Милошевића, Плоча Вигањ Милошевића или Качеринска плоча је српски средњовековни надгробни споменик у некрополи Липовци код села Кочерин код Широког Бријега. Локалитет Липовци налази се у непосредној близини ловачког дома, уз сеоски пут који води до насеља Поткрај. На подручју села Кочерин, недалеко од данашњег Широког Бријега и Мостарског блата, налази се већи комплекс парцела под називом Краљица.

Опис Надгробни споменик се састоји од два дела:

стећка у облику плоче који се и данас налази на гробу у некрополи Липовци. плоче са натписом, у зиду Парохијског стана у Кочерину, пренетог у парохијски дом. Некропола Липовци је обновљена 2004. године, када је на место где је плоча пронађена постављена реплика плоче са натписом у природној величини и крст.

Стећак Декорације на стећку су мајсторски изведене и орнаментисане: око целе горње површине стећка, ивица је украшена виновом лозом, а унутар овог орнамента је велики крст у средини. Бочне стране крста су такође украшене виновом лозом, а у простору између бочних страна крста налазе се розета.

Поред стећка Вигања Милошевића, постоје још три стећка за која се претпоставља да су стећци породице Вигањ. Археолошко истраживање Вигањског гроба је спроведено 1983. године. На дубини од 220 цм пронађен је део поклопца каменог саркофага у коме су пронађене кости две особе. Антрополошке анализе су показале да се у гробници налазе остеолошки остаци мушке и женске особе. Сахрањени мушкарац је преминуо у 60-им годинама (аутохтони динарски тип – хипербрахикранијални тип према облику лобање). Гробница је раније опљачкана, о чему сведочи оштећена страна гробнице, као и измешане кости.

Плоча Натпис је уклесан на великој каменој плочи која је стајала усправно, а доњи део је био закопан поред ивице каменог надгробног споменика (стећка) – још једне плоче огромних размера. Овакав композитни споменик се већ својим изгледом издвајао од осталих надгробних споменика тог времена.

Донет је из Кочеринског поља пре више од 130 година и уграђен у православном парохијски дом у Кочерину, а 1927. године, када је изграђен нови парохијски дом, плоча је тамо пренета. Током научног скупа „Вигањ и његова епоха“, који је одржан 2004. године. У оквиру прославе 600. годишњице Кочеринове плоче и првог писаног помена имена Кочерин, натпис је скинут са зида и похрањен у збирци старина парохије Кочерин.

Плоча је служила као узглавље стећка Вигања Милошевића, који је преминуо у пролеће 1404. године, па се сматра да је натпис и исклесан те године. Висина плоче је 137 центиметара, а ширина је неуједначена: 50 центиметара, 49 центиметара и 53 центиметра.

Натпис спада у дуже натписе (заједно са Натписом војводе Масна из Доње Дрежнице): има укупно 80 речи, што је много више од других натписа на стећцима, написаних у 25 редова, а сваки ред има 9 - 15 слова. Сва слова су лепо израђена и уметнички повезана једно са другим. У транслитерацији гласи:

„+ Положено је твоје име Господа и Сина и светога Бога, Амин. Милошевић служи бану са Типаном и краљем Т(вартом) и краљем Дабишијем и Грубе краљице и краљеви бораве и у то време долазе (и) краљ се свађа са Херцегом и са Бос(о)м' и на угарском по(иду) бораве у то време. Лежем на свој племенити кревет и молим те, не падај на мене какав сам био, као што ћеш бити какав сам ја.”

Натпис говори о покојнику, који је током свог живота служио босанским владарима од бана Стефана, преко краљева Твртка и Дабише, краљице Јелене Грубе, до краља Остоје. Када је умро, сахрањен је на свом племићком имању у Кочерину. Кочеринска плоча је српски епиграфски споменик настао 1404. године. Попут средњовековних докумената, текст плоче садржи неколико дипломатских формула на основу којих је могуће спровести њену палеографско-дипломатску анализу. Садржај плоче је епитаф који укратко говори о животу хумског племића Вигања Милошевића и догађајима током владавине босанско-хумских владара друге половине 14. и 15. века.

Текст натписа Текст је писан језичким изразом у којем се преплићу народни елементи са црквенословенским, зависно од садржаја и стилских захтева.

Текст приказује велики број лигатура. Написан је штокавским икавским дијалектом, без назалних самогласника, једнослојним писмом, са очигледним утицајем глагољице.

Облик „светаго“ показује утицај црквенословенског језика, али остатак натписа је без црквенословенских морфолошких елемената.

Попут средњовековних исправа, текст плоче садржи неколико дипломатичких формула на темељу којих је могуће израдити његову палеографско-дипломатичку анализу.

Вигањ Милошевић је за живота служио петорици хумских и босанских владара. Кад је умро покопан је на својој племенитој баштини у Кочерину.

Сви владари, од Стефана II Котроманића, преко краљева Твртка и Дабише, до Стефана Остоје, наведени су исправним редоследом. Међу владарима је и краљица – Јелена Груба, супруга Стефана Дабише, који је владао од 1391. до 1395. године. Краљица Груба је владала три године након његове смрти, од 1395. до 1398. године.

У Археолошком лексикону Босне и Херцеговине споменик је забележен под редним бројем 24.249., као средњовековна некропола са четири стећка и четири гроба оивичена слаганим каменом.

Референце

Категорија:Стећци Категорија:Српска култура у Босни и Херцеговини Категорија:Српска књижевност у средњем веку