Најстарији и најплеменитији орден чичка () је витешки ред повезан са Шкотском. Тренутну верзију ордена основао је 1687. године краљ Џејмс VII од Шкотске, који је тврдио да обнавља ранији орден. Орден се састоји од суверена и шеснаест витезова и дама, као и одређених „екстра” витезова (чланова британске краљевске породице и страних монарха). Само суверен додељује чланство у ордену; њих не саветује влада, као што је случај са већином других ордена.
десно|upright=0.75|мини|Краљевски грб Уједињеног Краљевства за употребу у Шкотској Основни амблем ордена је чичак, национални цвет Шкотске. Мото је (латински за „Нико ме не провоцира некажњено”).Статут из 1687, цитирано у Statutes Исти мото појављује се на Краљевском грбу Уједињеног Краљевства за употребу у Шкотској и на кованицама од једне фунте искованим 1984, 1989, 1994. и 1999. године (које су од тада повучене), а такође је и мото Краљевске шкотске драгонске гарде, Шкотске гарде, Краљевског шкотског пука и Црне страже (Краљевског горштачког пука) Канаде. Светац заштитник ордена је Свети Андреј.
Већина британских витешких редова покрива цело Уједињено Краљевство, али три најузвишенија се односе само на по једну конститутивну земљу. Орден чичка, који се односи на Шкотску, други је по старешинству. Његов еквивалент у Енглеској, Најплеменитији Орден Подвезице, најстарији је документовани витешки ред у Уједињеном Краљевству, који датира из средине четрнаестог века. Године 1783. основан је ирски еквивалент, Најилустричнији Орден Светог Патрика, али је он сада у мировању.
Историја мини|upright=0.75|Џон Драмонд, 1. гроф од Мелфорта 1688. године; покретач „обновљеног” ордена Тврдња да је Џејмс VII обнављао ранији орден углавном није подржана доказима. Налог из 1687. наводи да се током битке 786. године са Англима под Етелстаном од Источне Англије, крст Светог Андреја појавио на небу Ахајусу, краљу Шкота; након победе, он је установио Орден чичка и посветио га овом свецу.Ова верзија, без датума, наведена је у налогу који „обнавља” орден из 1687. године (Налог из 1687, цитиран у Statutes, 1978, стр. 1). Ово на први поглед делује мало вероватно, пошто је Ахајус умро век пре ЕтелстанаNicolas, стр. 4, фуснота 1, напомиње да је Ахајус умро више од века пре Етелстана. (иако се сада сматра да противници у овој бици нису били источноанглијски краљ Етелстан (рођен око 894), већ ранији краљ Нортамбрије истог имена, и да шкотски вођа није био легендарни краљ Ахајус, већ историјски пиктски краљ Ангус II).
Алтернативна верзија је да је орден основан 809. године у знак сећања на савез између Ахајуса и цара Карла Великог; ово има одређену веродостојност, с обзиром на то да се верује да је Карло Велики запошљавао шкотске телохранитеље.Nicolas, Додатак, стр. vi, цитира Низбетово дело A system of heraldry, које преноси ову верзију. Још једна верзија тврди да је Роберт Брус установио орден након своје победе код Банокберна 1314. године.Mackey and Heywood,
Већина историчара сматра да је најранија веродостојна тврдња оснивање ордена од стране Џејмса III, током петнаестог века. Он је усвојио чичак као краљевски беџ, издавао кованице са приказом чичка и наводно доделио чланство у „Ордену чичка” француском краљу Франсои I, иако за то нема убедљивих доказа.Nicolas, фуснота 7, стр. 15, цитира Низбета у прилог овим тврдњама.
десно|upright=0.75|мини|Џејмс V носи огрлицу у стилу чичка, Неки шкотски витешки ред можда је постојао током шеснаестог века, могуће основан од стране Џејмса V и назван Орден Светог Андреја, али је замро до краја тог века, иако су докази нејасни.Stevenson, Katie "The Unicorn, St Andrew and the Thistle: Was there an Order of Chivalry in Late Medieval Scotland?" , Scottish Historical Review. Volume 83, Page 3–22, 4. 2004.Nicolas цитира Елијаса Ешмола (Treatise on Military Orders, 1672) који помиње церемонију у којој учествују витезови Светог Андреја (тј. витезови чичка), али Nicolas даље наводи да „није се тврдило да је било каквих 'витезова чичка' или 'Светог Андреја' након ступања на преступ Џејмса VI 1567. године”. Краљевска огрлица од чичка приказана је у часослову, припремљеном за Џејмса IV око 1503. године, где је приказан како клечи пред олтаром који носи краљевски грб окружен огрлицом од чичака и беџом са приказом Светог Андреја. На слици из 1538. године, Џејмс V је приказан како носи златну огрлицу од повезаних чичака са беџом Светог Андреја, иако краљеви инвентари гардеробе из тог периода не помињу огрлицу од чичака.
Године 1558, један француски коментатор описао је употребу крунисаног чичка и Андрејиног крста на шкотским кованицама и заставама, али је приметио да не постоји шкотски витешки ред.Calendar of State Papers Scotland, vol. 1 Пишући око 1578. године, Џон Лесли помиње три страна витешка реда уклесана на капији палате Линлитгоу, са орнаментима Светог Андреја Џејмса V, својственим овој нацији.Leslie, John, Historie of Scotland, vol. 2, STS Burnett, Charles, 'Outward Signs of Majesty', Janet Hadley Williams, Stewart Style, 1513–1542 (Tuckwell, 1996), Године 1610. Вилијам Фаулер, шкотски секретар Ане од Данске, био је упитан о Ордену чичка. Фаулер је веровао да је постојао орден, основан у част Шкота који су се борили за Шарла VII од Француске, али да је укинут у време Џејмса V, те није могао ништа рећи о његовим церемонијама или регалијама.E. K. Purnell & A. B. Hinds, HMC Downshire, vol. 2 (London, 1936), стр. xxii-xxiii, 388.
Џејмс VII је издао патентно писмо „оживљавајући и враћајући Орден чичка у његову пуну славу, сјај и величанственост” 29. маја 1687. године.Налог из 1687, цитиран у Statutes Његова намера је била да награди шкотске католике за њихову лојалност, али је иницијатива заправо потекла од Џона, 1. грофа и 1. јакобитског војводе од Мелфорта, тадашњег државног секретара за Шкотску. Именовано је само осам чланова од могућих дванаест; међу њима су били католици, попут Мелфорта и лорда канцелара Шкотске, његовог старијег брата Џејмса, 4. грофа и 1. јакобитског војводе од Перта, плус протестантске присталице попут грофа од Арана.
Након што је Џејмс свргнут у Славној револуцији 1688. године, није било даљих именовања, иако је прогнана династија Стјуарт наставила да издаје јакобитску верзију све до 1784. (последња именована била је Шарлота Стјуарт, јакобитска војвоткиња од Олбанија), али британска круна ниједно од њих није признала. Краљица Ана је именовала витезове у орден од 1704. године,Joseph Timothy Haydn, Book of Dignities (Longmans, 1851), и од тада орден непрекидно постоји, а користи се за признање Шкотима „који су обављали јавне функције или значајно допринели националном животу”.
Витезови оснивачи: стварање из 1687. Џејмс Драмонд, 4. гроф од Перта; отишао у изгнанство са Џејмсом 1688, умро у Француској 1716. Џорџ Гордон, 1. војвода од Гордона; протеран 1689, али се вратио кући и био помилован, укључен у обнову 1703. од стране Ане, умро 1716. Џон Мари, 1. маркиз од Атола; помирио се са новим режимом 1689, умро 1703. Џејмс, гроф од Арана; Вилијам III му је потврдио титуле 1698, снажно умешан у катастрофални Даријенов пројекат, уздржао се од гласања приликом доношења Закона о Унији 1707, убијен у двобоју са лордом Моаном 1712. Кенет Макензи, 4. гроф од Сифорта; затворен после 1688, ослобођен 1696. и преселио се у Париз, умро 1701. Џон Драмонд, 1. гроф од Мелфорта; отишао у изгнанство са Џејмсом 1688, умро у Француској 1714. Џорџ Даглас, 1. гроф од Дамбартона; отишао у изгнанство са Џејмсом 1688, умро у Француској 1692. Александер Стјуарт, 5. гроф од Мореја; изгубио функцију после 1688, умро код куће 1701.
Састав мини|upright=0.75|Принц Август Фредерик, војвода од Сасекса у одори витеза Ордена чичка Краљеви Шкота, а касније краљеви Велике Британије и Уједињеног Краљевства, служили су као суверени ордена.Налог из 1687, цитиран у Statutes (1978), стр. 2 наводи „обновљава поменути Орден, чији је Његово Величанство несумњиви и легитимни Суверен” Када је Џејмс VII обновио орден, статути су навели да ће орден задржати древни број витезова, који је у претходном налогу описан као „Суверен и дванаест витезова-браће у алузији на Благословеног Спаситеља и његових Дванаест апостола”.Налог из 1687. и Статути из 1687, цитирани у Statutes Године 1827, Џорџ IV повећао је број на шеснаест чланова.Налог од 8. маја 1827, цитиран у Statutes (1978) Жене (осим владајућих краљица) биле су првобитно искључене из ордена, будући да се од чланова тражило да буду витезови бакалари пре именовања;Статут из 1703, члан 14, цитиран у Statutes (1978), стр. 17; само мушкарци су могли бити проглашени за такве. Џорџ VI је своју супругу, краљицу Елизабету, специјалним статутом из 1937. године учинио дамом чичка,Додатни статут, 12. јун 1937, цитиран у Statutes а 1987. године Елизабета II је дозволила редован пријем жена и у Орден чичка и у Орден Подвезице.
С времена на време, појединци могу бити примљени у орден посебним статутима. Такви чланови су познати као „екстра витезови” или „екстра даме” и не улазе у ограничење од шеснаест чланова.Многи такви статути су цитирани у Statutes (1978), и сви прате утврђену формулу. Чланови британске краљевске породице се обично примају кроз ову процедуру; први који је тако примљен био је принц Алберт.Додатни статут од 17. јануара 1842, цитиран у Statutes (1978), стр. 33. Први краљевски витез (осим монарха) био је млађи син Џорџа III, принц Вилијам Хенри (касније Вилијам IV), међутим он је примљен као један од дванаест редовних витезова (Nicolas, стр. 51). Краљ Олав V од Норвешке, први странац који је примљен у орден, такође је примљен посебним статутом 1962. године.Додатни статут од 18. октобра 1962, цитиран у Statutes
Суверен је историјски имао моћ да бира витезове ордена. Од осамнаестог века надаље, суверен је доносио одлуке по савету владе. Џорџ VI је сматрао да су ордени Подвезице и Чичка коришћени искључиво за политичко покровитељство, а не за награђивање стварних заслуга. Стога су, уз сагласност премијера (Клемент Атли) и лидера опозиције (Винстон Черчил) 1946. године, оба ордена враћена у лични дар суверена.
мини|upright=0.75|Одежде витеза чичка Витезови и даме чичка такође могу бити примљени у Орден Подвезице. Раније су многи, али не сви, витезови уздигнути у виши орден подносили оставку у Ордену чичка.Nicolas, стр. 33, наводи да је краљица Ана дала посебну дозволу војводи од Хамилтона, што је до тада било незабележено, да припада и ордену Чичка и ордену Подвезице. Први који је поднео оставку у Ордену чичка био је Џон Кембел, 2. војвода од Аргајла 1710. године; последњи који је то учинио био је Томас Дандас, 2. гроф од Зетланда 1872. године.The Times, 30. новембар 1872,
Витезовима и дамама чичка такође може бити одузето витештво. Једини појединац који је доживео такву судбину био је Џон Ерскин, 6. гроф од Мара, који је изгубио и витештво и грофовију након учешћа у Јакобитском устанку 1715. године.Nicolas, стр. 35. За разлику од осталих британских ордена, статути Ордена чичка не прецизирају процедуру за уклањање витеза.