Краљ Едип () је италијански драмски филм из 1967. године, редитеља и сценаристе Пјера Паола Пазолинија, заснован на истоименој трагедији старогрчког писца Софокла. Насловну улогу тумачи Франко Чити, док су у осталим улогама Силвана Мангано, Алида Вали, Кармело Бене и Џулијан Бек. Радња прати Едипа, који је као напуштено дете спасен и одгајан на краљевском двору, и који сазнаје злокобно пророчанство — да ће убити сопственог оца и оженити се рођеном мајком.

Ово је био Пазолинијев први дугометражни филм у боји, снимљен након што је боју већ користио у епизоди „Земља виђена с Месеца” у оквиру о антологијског филма Вештице (1967). Филм је највећим делом снимљен у Мароку — у Варзазату, Аит Бен Хадоуу и Загори — као и у Италији.

Филм је премијерно приказан 3. септембра 1967. у такмичарском програму Филмског фестивала у Венецији, где је био номинован за Златног лава. Био је номинован за пет награда Сребрна трака, а победу је однео у две категорије — за најбољег продуцента и најбољу сценографију.

Радња Младом брачном пару у предратној Италији рађа се син. Дете по први пут отвара очи и угледа мајку пуну љубави, те почиње да сиса на њеним грудима. Оца, с друге стране, изједа љубомора; он верује да ће му дете преотети супругину љубав. Након тога, војник одводи бебу у пустињу да би је тамо напустио, а радња филма се у том тренутку премешта у античку Грчку. Дете бива спасено и одведено Полибу, краљу Коринта, и краљици Меропи, који га одгајају као сопственог сина јер сами немају деце. Дечаку дају име Едип.

Едип одраста у уверењу да су му Полиб и Меропа биолошки родитељи. Међутим, једнога дана, док је варао у спортској игри, бесни вршњак га назива нахочетом, што га страшно разгневи. Та увреда га изнутра мучи и збуњује, прогањајући га лошим сновима и злокобним предосећајем. Од родитеља тражи дозволу да посети пророчиште у Делфима како би сазнао вољу бога Аполона. Ка пророчишту креће сам. Питија му открива да му је судбина да убије оца и да води љубав са сопственом мајком. Затим му се подсмева и наређује му да оде, како својим присуством не би укаљао друге људе. Едип напушта Делфе и одлучује да се више не враћа у Коринт. Намерно бира насумичне путеве док лута пустињом. Док корача Аполоновим светим путем, заустављају га кола и наоружани војници. Краљ Лај, који се налази у колима, третира Едипа као просјака и наређује му да се склони с пута. Едип баца огроман камен и ломи ноге једном од војника, а затим тактички бежи док га остали гоне. Едип потом убија једног по једног војника, да би се затим вратио до кола и усмртио краља Лаја и рањеног војника. Лајев слуга успева да побегне.

thumb|left|Пророчоште у Делфима

Након неодређеног периода, Едип наилази на лутајуће групе избеглица које беже од Сфинге која терорише Тебу. Она је посејала толику смрт да је краљица Јокаста обећала своју руку ономе ко успе да је убије. Едип баца Сфингу у бездан, док га она у последњим тренуцима упозорава на бездан који носи у себи. Тријумфални Едип се жени краљицом Јокастом, не знајући да му је она биолошка мајка. Након што Едип постане краљ, град захвата куга која односи бројне животе. Едип шаље свог шурака Креонта у пророчиште по савет како да заустави пошаст. Креонт се враћа са вешћу да ће епидемија престати тек када Лајев убица буде приведен правди.

Едип позива слепог пророка Тиресију како би сазнао име убице. Тиресија оклева да говори јер зна да ће истина нанети бол и себи и Едипу. Пошто га Едип примора да настави, Тиресија му открива да је управо он Лајев убица. Верујући да га је шурак Креонт потплатио како би му преотео престо, Едип прогони Тиресију из града. Јокаста тада открива Едипу да је Лај убијен на раскрсници Аполоновог светог пута, додајући да се пророчиште и раније варало. Према пророчанству, Јокастин син је требало да убије свог оца, због чега га је она још као бебу послала у пустињу да умре.

Едип са ужасом схвата да се пророчанство испунило и да су му Јокаста и Лај били биолошки родитељи. Доводе старог слугу који га је некада одвео у пустињу и он признаје истину. Јокаста се одузима себи живот вешањем, а Едип сам себи копа очи.

thumb|Слепи Едип напушта Тебу

Сцена се потом изнова мења и враћа у савремену Италију, где Едип лута од града до града свирајући флауту. На крају се враћа на ливаду на којој је као дете први пут отворио очи и ту коначно налази свој мир.

Улоге

| Франко Чити || Едип |- | Силвана Мангано || Јокаста |- | Алида Вали || Меропа |- | Кармело Бене || Креонт |- | Џулијан Бек || Тиресија |- | Ахмед Белашми || Полиб |- | Нинето Даволи || Анђело |- | Лучано Бартоли || Лај |- | Франческо Леонети || Лајев слуга |- | Ђандоменико Даволи || пастир |- | Иван Скратуља || свештеник |- | Лаура Бети || Јокастина слушкиња |- | Пјер Паоло Пазолини || првосвештеник

Референце

Спољашње везе

Категорија:Филмови 1967. Категорија:Филмови на италијанском језику Категорија:Италијанске филмске драме Категорија:Филмови снимљени у Риму Категорија:Инцест на филму