мини|240п|alt=Тамас бежи од нукелавија|Нукелави јури острвљанина, слика Џејмса Торенса (1859–1916). Нукелави ( или ) је демон сличан коњу из оркадског фолклора који комбинује коњске и људске елементе. Ако би се погледао летимично, или под окриљем ноћне сенке, веровало се да има силуету обичног коњаника. Међутим, при ближем погледу, подсећа на коња без коже са једним оком и перајима на ногама, са људском главом без коже, торзом и рукама дужим од нормалних које израстају из коњских леђа.

Британска фолклористкиња Кетрин Мери Бригс назвала га је „најгаднијим” од свих демона шкотских Северних острва. Веровало се да дах нукелавија вене усеве и разбољева стоку, а створење се сматрало одговорним за суше и епидемије на копну упркос томе што је претежно становник мора.

Сликовит опис нукелавија како изгледа на копну дао је један острвљанин који је тврдио да је имао сукоб са њим, али су извештаји који описују детаље изгледа створења недоследни. Као и многа друга морска чудовишта, не подноси слатку воду. Због тога, они које прогони треба само да пређу реку или поток да би га се решили. Током летњих месеци, нукелавија у заточеништву држи Мајка мора (енгл. ), древни оркадски дух, која је једина у стању да га контролише.

Оркадски фолклор имао је снажан скандинавски утицај, па је могуће да је нукелави спој воденог коња из келтске митологије и створења које су донели Нордијци. Као и код сличних злонамерних ентитета попут келпија, вероватно је нудио објашњење за инциденте које острвљани у давна времена нису могли другачије да схвате.

Етимологија Крај 19. века донео је пораст интересовања за записивање фолклора, али су записивачи користили недоследан правопис и често англизовали речи, па је исти ентитет могао добити различита имена. Термин нукелави потиче од оркадског дијалекта knoggelvi, и према становнику Оркнија и фолклористи из 19. века Волтеру Трејлу Денисону значи „Морски ђаво”. Исти демон се на Шетланду назива мукелеви (енгл. ), где се сматрао гадним морским тролом (енгл. ) или морским ђаволом.

Самјуел Хиберт-Вер, антиквар из раног деветнаестог века, сматрао је да је компонента нук (енгл. ) у имену нукелавија сродна са именом Ник (енгл. ) у Старом Нику (енгл. ), имену које се понекад даје Ђаволу у хришћанском веровању, као и са латинском речи , што значи убити.

Народна веровања мини|alt=Узбуркано море|Олујна мора Оркнија су дом нукелавија.

Опис и уобичајени атрибути Приче о митским оркадским демонима забележене су у латинским рукописима Џоа Бена из 16. века, који је можда мислио на нукелавија у свом опису оркнијског острва Стронсеј. Денисон је транскрибовао већи део доступних информација о традиционалним причама са Оркнија, али је донекле романтизовао и систематски мењао одређене елементе прича у процесу њиховог претварања у прозу.

Нукелави је митско морско створење које се појављује као демон сличан коњу када изађе на копно. Писац и фолклориста Ернест Марвик сматрао га је веома сличним норвешком ноку (норв. ), нуглу са Шетланда и келпију. Као јединствено и усамљено створење које поседује велике зле моћи, његово злонамерно понашање може утицати на догађаје широм острва. Острвљани су били престрављени овим чудовиштем и не би изговорили његово име а да одмах не изговоре молитву. Често се налазио у близини плаже, али никада не би изашао на обалу ако пада киша.

Ниједна прича не описује какав облик нукелави узима када је у мору, али је његов изглед на копну препричан са сликовитим детаљима. Један острвљанин, Тамас, тврдио је да је преживео сукоб са звери и, након много наговарања од стране Денисона, невољно је дао свој опис чудовишта, што је једини познати извештај из прве руке. Према Тамасу, нукелави има торзо мушкарца причвршћен за леђа коња као да је јахач. Мушки торзо нема ноге, али његове руке могу досегнути тло са свог положаја на врху коњског тела, чије ноге имају додатке налик перајима. Торзо има велику главу – пречника можда чак и до три стопе (око 90 центиметара) – која се љуља напред-назад. Чудовиште које је Тамас описао има две главе; коњска глава има огромна разјапљена уста из којих избија смрдљива, токсична пара и једно џиновско око попут пламтећег црвеног пламена. Посебно језив детаљ је да нукелави нема кожу; црна крв тече кроз жуте вене, а бледе тетиве и снажни мишићи су видљиви као пулсирајућа маса. Други извештаји наводе да створење подсећа на кентаура; међутим, наративи су недоследни у финијим детаљима описа демона. Трејл Денисон само описује човекову главу са „устима истуреним попут свињских”. Марвик такође помиње само једну главу са једним црвеним оком, и позајмљује неке од Тамасових карактеризација бележећи да су уста створења „попут китових”.

Веровало се да дах нукелавија вене усеве и разбољева стоку, а сматран је одговорним за епидемије и сушу. Спаљивање морских алги како би се створило оно што је у то време било познато као келп почело је на Стронсеју 1722. године. Производ – натријум карбонат – био је алкалија која се углавном користила за третирање киселог земљишта, иако је временом њен комерцијални значај у производњи сапуна и стакла растао. Веровало се да оштар дим који се емитовао током процеса разбешњује нукелавија, што би резултирало дивљањем куге, смрћу стоке и уништавањем усева. Говорило се да је нукелави заразио коње на Стронсеју смртоносном болешћу познатом као морташин (сакагија), како би показао свој бес и осветио се острвљанима због спаљивања алги; инфекција се касније проширила на сва друга острва укључена у ову индустрију. Створење је такође окривљено за дуге периоде абнормално мало падавина, што је довело до несташице воде и лоших жетви.

Заточеништво Нукелави је најзлонамернији од демона на и око шкотских острва, без иједне позитивне карактеристике. Једини ентитет који може да га контролише је Мајка мора, древни дух у оркадској митологији који држи нукелавија затвореног током летњих месеци. Као и друга митска морска чудовишта, са могућим изузетком келпија и нугла са Шетланда, он није у стању да гази кроз слатку текућу воду, па се од њега може побећи преласком преко потока. Тамас је успео да побегне од нукелавија након што га је нехотице попрскао водом из језера поред којег се налазио; ово је накратко омело чудовиште, омогућивши Тамасу да претрчи до оближњег канала са слатком водом и скочи на сигурно на супротну обалу.

Порекло Злонамерна створења вероватно су служила за пружање објашњења за инциденте које острвљани иначе нису могли да објасне; многи древни митови засновани су на природним елементима узбурканог мора које се стално мења око Оркнија. Успостављене оркадске приче биле су под снажним утицајем скандинавске митологије са мешавином традиционалних келтских прича, па нукелави можда вуче корене од митског створења које су донели Нордијци, спојеног са традиционалним келтским воденим коњем.

Види још Келпи Хипокампус Водени коњ Капа Нек Пег Паулер Селки Водењак Списак измишљених коња

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе Нукелави: Најстрашније шкотско морско чудовиште — детаљно испитивање оркадске фолклорне традиције и примарних извора (на језику: енглески)

Категорија:Демони Категорија:Шкотски фолклор Категорија:Шкотска легендарна створења Категорија:Морска чудовишта Категорија:Водени духови