Фран Бубановић (Сисак, 19. новембар 1883 – Загреб, 6. фебруар 1956) је био оснивач Катедре за хемију и биохемију на Медицинском факултету Универзизтета у Загребу. Фран Бубановић је био научник, учитељ и промотер науке. Називају га оцем медицинске хемије.
Биографија Фран Бубановић је завршио Гимназију у Сиску и потом студије природних наука на Филозофском факултету у Загребу. Током студија постаје асистент професору Густаву Јанечеку да би након дипломирања постао средњошколски професор у Бјеловару и Загребу. Године 1909. добија стипендију за усавршавање у Гронингену (Холандија) сарађујући са хемичаром и физологом Хартогом Јакобом Хамбургером. Током њихове сарадње Бубановић пише тезу на основу које постаје доктор филозофије у Бечу 1910. године. Усавршавање даље наставља у сарадњи са нобеловцом Сванте Аренијус-ом, с којим је остварио блиско пријатељство и који је био кум Бубановићевој ћерки, у Стокхолму након чега 1917. године одлази у Беч, код аустријског лекара и биохемичара Ото фон Фиртх-а чијом подршком се припрема за организовање и вођење Катедре за хемију и биохемију на новооснованом Медицинском факултету у Загребу. 1918. године се враћа у Загреб и предаје на Медицинском факултету све до пензионисања 1955.године. Умире 6. фебруара у Загребу 1956. године. Његов син Александар у свом делу "All that jazz - my gallery of photographs and other stories" објављује неколико породичних слика уз своју аутобиографију, које су искориштене и за изложбу поводом 135. годишњице рођења Франа Бубановића одржане 2018. године.
Научни рад Бубановић се заузимао за организовање модерне наставе хемије сачињене од експерименталног рада студената. Истакао се као научник, педагог и аутор модерних универзитетских уџбеника где је обухватио органску и неорганску хемију и биохемију. Својим научним радовима је обухватио области физикалне хемије, аналитичке хемије и биохемије. Познат је по популаризацији науке, веровао је да образовање није резервисано само за академске кругове већ и за појединце који себи нису могли да приуште високо образовање.
Публикације Фран Бубановић је током своје каријере објавио 23 научна рада, где је већина тих радова објављено пре 1930. године. Након тога се фокусира на писање универзитетских уџбеника.
Сарађивао је на великом броју публикација:
(1910) (1910) (1911) (1911, 1913) (Heidelberg 1911, 90; 1918, 92) (1912) (1912) Лијечнички вјесник (1912, 1919, 1924, 1929, 1930) Гласник Хрватског природословног друштва (1913) (1914) Фармацеутски вјесник (1930) Гласник Хемијског друштва (1950)
Дела
(Бон, 1912) Некоји физикално-кемијски назори о протоплазматичкој граници станица (Загреб, 1913) Слике из кемије (Загреб, 1917) Кемија живих бића (Загреб, 1918, 1950) Кемијске аналитичке вјежбе за медицинаре (Загреб, 1921) О кемијској реакцији мокраће (Загреб, 1924) Из модерне кемије (Загреб, 1929) Наша безалкохолна пића (коаутор Ј. Микшић). (Загреб, 1930) Кемија за слушаче кемије, медицине, ветерине и фармације, 1–3 (Загреб, 1930–1931, 1946–1948, 1948–1950) Значај кемије (Београд, 1934) Моји учитељи кемије (Загреб, 1936) Назори југословенских природословаца о свијету и животу (Загреб, 1936) Природа и дијалектика (Београд, 1936) Практикум медицинске кемије, 1–2 (Загреб 1937, 1939, 1946, 1948–1949) Кемијо, хвала ти! (Београд, 1939) Кемијски састав човјечјег тијела (Загреб, 1946) Зашто једемо? (Загреб, 1948) Што се све добива из зрака (Загреб, 1949)
Освојио је две награде из задужбине Ивана Н. грофа Драшковића за дела Слике из кемије и Кемија живих бића.
Референце
Литература
Спољашње везе
135. годишњица рођења Франа Бубановића: слике из живота
Категорија:Хрватски хемичари Категорија:Југословенски научници