Хидрелиокс или хелихидрокс је мешавина гасова за дисање која се састоји од водоника, хелијума и кисеоника. Користи се првенствено за научно истраживање и дубинско роњење, на дубинама обично испод 130 метара, јер испод ове дубине, продужено удисање мешавина гасова хелиокса може изазвати „синдром високог нервног притиска“ (HPNS) који није званични медицински термин, већ најчешће описује стање у којем дуготрајан стрес, анксиозност или напетост претерано активира симпатички нервни систем, што доводи до скокова крвног притиска, осећаја унутрашњег немира и физичке висoке напетости неуролошке поремећаје у условима високог притиск (HPNS).
Опште информације Тренутно се користе следеће две мешавине гасова које покушавају да се изборе са овим проблемом: тримикс и хидрелиокс. Као и тримикс, хидролиокс садржи хелијум и кисеоник и трећи гас за сузбијање HPNS. Трећи гас у тримиксу је азот, а трећи гас у хидролиоксу је водоник. Пошто је водоник најлакши гас, лакше га је дисати од азота под високим притиском. Да би се избегао ризик од експлозије, по правилу, водоник се разматра за употребу у мешавинама за дисање само ако је удео кисеоника у смеши мањи од 5%. Међутим, притисак током роњења мора бити такав да је парцијални притисак од 5% кисеоника довољан да одржи рониоца. (при томе требало би имати у виду да запаљивост смеше такође донекле зависи од притиска).
Водоник може смањити ефекте синдрома високог нервног притиска(HPNS), смањити напор дисања и може бити делимична алтернатива хелијуму. Употреба водоника може омогућити дубље роњење, брже спуштање и дужи боравак на дубини. Мањи напор дисања омогућава већи ниво излагања ронилаца напору.
Водоник је ограничен на испод 4% у нормоксичним срединама или је садржај кисеоника ограничен на испод 6% у срединама са високим садржајем водоника.
Историја Рекорд дубине роњења за роњење на отвореном мору (засићено) постигнут је 1988. године од стране тима професионалних ронилаца (Т. Арнолд, С. Икарт, Ј.Г. Марсел Ауда, Р. Пеиљо, П. Рауде, Л. Шнајдер) из компаније Comex S.A., индустријске компаније за дубокоморско роњење, који су изводили вежбе повезивања цевовода на дубини од 534 м морске воде у Средоземном мору као део програма Hydra VIII (Hydra 8).
Хидрелиокс је тестиран 1992. године на симулираној дубини од 701 метра (2.300 стопа) од стране рониоца компаније COMEX S.A. Теа Мавростомоса који је симулирао роњење у хипербаричној комори на копну као део програма Hydra X . Тим Hydra X, којем је припадао Тео Мавростомос, провео је 3 дана на симулираној дубини од 675 метара . Након што је остатак тима онеспособљен на дубини од 675 метара, Мавростомос је предузео кратак двосатни излет на симулираној дубини од 701 метра и требало му је 43 дана да заврши рекордни експериментални зарон. Иако дисање хидрелиокса побољшава симптоме који се јављају код HPNS-а, тестови су показали да водонична наркоза постаје битан фактор на дубинама од 500 метара.
За мисију Хидра VIII при 50 атмосфера амбијенталног притиска, коришћена је смеша од 49% водоника, 50,2% хелијума и 0,8% кисеоника.
Године 2023, Ричард Харис је спровео експериментални зарон на 230 метара користећи хидрелиокс са Megalodon ребризером. Године 2024, Харис је достигао дубину од 284 метра, док је његов партнер у роњењу Крег Челен достигао дубину од 272 метра користећи хидрелиокс.
Види још
Аргокс – мешавина гаса коју повремено користе рониоци за надувавање сувих одела Нитрокс – гас за дисање, мешавина азота и кисеоника
Референце
Спољашње везе Frederic Swierczynski dived to 308m and set an incredible new world record
Категорија:Хипербарична медицина