Авион Фоке Вулф GL 18 је лаки двомоторни висококрилни путнички моноплан кога је пројектовала и произвела немачка компанија -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- из Бремена 1926. годинеhttps://aviatr.io/aircraft/focke-wulf-gl-18. Пројектовање и развој мини|300п|Мотор Junkers L1 авиона Фоке Вулф GL 18 мини|300п|Цртеж авиона Фоке Вулф GL 18 мини|300п|Авион Луфтханзе Фоке Вулф GL 18 Helgoland мини|300п|Мотор Siemens Sh 12 авиона Фоке Вулф GL 18с Јункерс је од турске Влада добио поруџбину за израду једног путничког авиона а пошто из разноразних разлога није био у стању да одговори овој понуди уступио ју је Фоке-Вулф-у. Инжењер Хенрих Фоке (Henrich Focke) је пројектовао GL 18, конзолни двомоторни висококрилни моноплан са конвенционалним репом и фиксним стајним трапом. Авион је био дрвене конструкције и у суштини је био двомоторна верзија авиона А 16, успешног првог путничког авиона компаније -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}-. Авион је први пут полетео 9.08.1926. године а за командама је био пилот Георг Вулф (Georg Wulf)https://1000aircraftphotos.com/Contributions/Hancock/4185.htmhttps://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft31808.htm.

Технички опис Авион Фоке Вулф GL 18 је био двомоторни конзолни висококрилац моноплан дрвене конструкције без крилних подупирача са фиксним стајним трапом. Имао је затворену пилотску кабину испред крила и затворену путничку кабину за 3 до 4 путника испод крилаhttps://histaviation.com/fw_gl18.htmlhttps://ntrs.nasa.gov/citations/19930090623.

Труп: се састојао од просторне решеткасте дрвене конструкције формиране тако да би се добио облик трупа (правоугаони попречни пресек). Поља решеткасте конструкције су укрућена дијагоналним дрвеним подупирачима или жичаним затезачима. Део трупа, путничка кабина је била обложен шперплочама споља и изнутра (дупли зидови) а остатак је пресвучен импрегнираним платном. Са леве стране авиона налазила су се врата за улазак у путничку кабину. Путничка кабина је имала 3 до 4 удобне столице за путнике од бамбуса и плетеног прућа. Путничка кабина је од пилотске била одвојена једним панелом од шпера, испод пилотске кабина налазио се простор за пртљаг. Пилотска кабина је била смештена испод нападне ивисе крила и била покривана ветробранским стаклом.

Погонска група: у овај авион су уграђивани следећи мотори: У модел GL 18 течношћу хлађени линијски 6-то цилиндрични мотор Јункерс L.1а снаге 55 -{kW}-. У моделе GL 18b / GL 18c радијални ваздухом хлађени мотори Siemens & Halske Sh 11 / Sh 12 снаге 61,8 / 80,9 {kW}-https://histaviation.com/fw_gl18.html а у свим случајевима елиса је била вучна дрвена двокрака са фиксним кораком и пречника 2,45 m.

Крило је било типа Занонија, предња ивица крила је била права, бочне ивице косе (у смислу повећања размаха крила) а задња ивица крила је имала облик елипсе. Предња ивица крила је била управна на осу авиона. Крила су била релативно велике дебљине и имала два носача (рамењаче) која су направљена од дрвета и ребра направљена од шперплоче. Мотори су били смештени у крилне гондоле одвојени од главног носача металним заштитним зидом и такође су били обложени лимом од лаких легура због високих температура. На предњој ивици крила у шупљинама крила између мотора били су смештена два резервоара за гориво а друга два иза главног носача. Укупна запремина резервоара за гориво је износила 240 литара. Конструкција крила од нападне ивица па преко главног носача до другог носача била је обложена шпер плочана а остатак је био обложен импрегнираним платном. Крило је са својом највишом тачком било поравнато са горњом страном трупа. Крила су била опремљена крилцима дрвене грађе и облогом од импрегнираног платна.

Репне површине: су се састојале уобичајено од вертикалног стабилизатора са кормилом правца и хоризонталних стабилизатора са кормилима висине. Карактеристика овог авиона је у томе што је конзолни хоризонтални стабилизатор био постављен при горњој површини трупа а вертикални стабилизатор је био троугластог облика. Сви елементи репа су били формирани од дрвених оквира пресвучених импрегнираним платном.

Стајни трап: се састоји од два велика точка опремљени механичким кочницама везаних директно за труп авиона посредством две еластичне полуосовине са гуменим амортизерима и еластичне дрљаче испод репа авиона. Еластичне полуосовине које спајају труп авиона и точкове су обложене аеродинамичком облогама у циљу смањења отпора ваздухаД. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936.. Верзије GL 18 - Двомоторни авион са линијским моторима Јункерс L.1a, направљен један примерак. GL 18b - Двомоторни авион са радијалним мотором Siemens Sh 11, направљен један примерак. GL 18c - Двомоторни авион са радијалним мотором Siemens Sh 12, направљен један примерак. Оперативно коришћење Укупно је произведено 3 авиона овог типа. Први, регистрован под бројем D-967 служио је као експериментални авион у Јункерсу од 1926 до 1929. године, онда га пеузима Луфтханза, крсти га именом „Хелголанд“ под којим лети до расходовања 1932. године. Други авион регистрације D-1066 и трећи D-1097 су произведени за пилотску школу DVS, Берлин-Штакен, где су коришћени до марта 1932. годинеhttps://histaviation.com/fw_gl18.html. Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. . . Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936.

Види још Фоке Вулф A 16 Фоке Вулф GL 22 Арадо V I Фоке Вулф A 32 Фоке Вулф A 17 Фоке Вулф A 20 Спољашње везе https://histaviation.com/fw_gl18.html https://airwar.ru/enc/cw1/fwgl18.html https://ntrs.nasa.gov/citations/19930090623 https://1000aircraftphotos.com/Contributions/Hancock/4185.htm https://aviatr.io/aircraft/focke-wulf-gl-18 https://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft31808.htm https://aeroenginesaz.com/en/brand_siemens-and-halske-ag

Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Путнички авиони