Акција 1. новембра 1944., позната и као Заседа код острва Паг, била је поморски окршај у Кварнерском заливу Јадранског мора, између острва Паг и Лошињ 1. новембра 1944. Вођена је између британске флотиле разарача Краљевске ратне морнарице и снага Кригсмарине сачињених од две корвете и разарача. Немачка флотила била је распоређена да прати конвој који се повлачио из Шибеника у Ријеку. Британци су успели да униште сва три немачка брода без сопствених губитака.

У акцији је погинуло више од 200 немачких морнара. Нападачке снаге су спасиле 90, а још 20 морнара спасила су два дана касније немачка пловила послата у потрагу за преживелима. Конвој од 19 десантних пловила, за који се очекивало да ће га пратити три брода која је потопила Краљевска ратна морнарица, није пресретнут и стигао је на одредиште до 2. новембра.

Позадина Након капитулације Италије 8. септембра 1943, после савезничке инвазије Италије, југословенски партизани заузели су већи део источне обале Јадранског мора у области Далмације. Немци су, међутим, пожурили да заузму та подручја, посебно северне јадранске луке Трст, Ријеку и Пулу и успоставили Оперативну зону Јадранско приморје ( – OZAK), са седиштем у Трсту 10. септембра. Пошто се очекивало савезничко искрцавање у том подручју, OZAK је такође имао значајан немачки војни контингент укључујући новоформиране немачке поморске јединице састављене од многих заробљених италијанских ратних бродова. Као резултат, окршај са Краљевском ратном морнарицом чинио се неизбежним.

У другој половини 1944. Краљевска ратна морнарица послала је флотилу у Јадран, како би обезбедила подручје и нападала немачки обалски саобраћај. Обалски саобраћај постајао је све значајнији за немачке снаге распоређене у Независној Држави Хрватској, а посебно у Далмацији — пошто су друмски и железнички правци постајали небезбедни због активности југословенских партизана. Да би то онемогућила, Краљевска ратна морнарица покренула је операцију Истерминејт (Operation Exterminate), првенствено усмерену на уништавање немачких корвета. Дана 26. октобра, југословенски партизани обавестили су поручника бојног брода Моргана Морган-Гајлса, команданта обалских снага у северном Јадрану, да се у ували на јужној обали острва Раба налазе два немачка разарача.

Припреме мини|ХМС Витланд на сидришту Немачко повлачење из далматинских градова Задра и Шибеника у Ријеку, под кодним именом Операција Викинг (Operation Wikinger), подразумевало је превоз трупа и материјала у два бродска конвоја, под заштитом Кригсмарине. Повлачење је било последица скорог заузимања Задра и Шибеника од стране југословенских партизана. Конвој Викинг II испловио је из Шибеника у 17:00 часова 1. новембра. Конвој су чинили десантни бродови типа Marinefährprahm MFP 522, MFP 554, MFP 484 и MFP 354, који су представљали групу „А” конвоја, и 13 десантних бродова инжињерије (Pionier-Landungsboot) и два велика јуришна десантна чамца Sturmboot, распоређених у групу „Б”.

У првом делу руте, конвој је штитила 2. група 3. флотиле торпедних чамаца, пре него што је дужност пратње предата 2. пратећој флотили (Geleitflottille) са седиштем у Ријеци. 3. флотила торпедних чамаца првобитно се састојала од торпедних чамаца S 154, S 156 и S 158, али је током напада Краљевског ратног ваздухопловства на Шибеник 25. октобра авион де Хевиланд Москито потопио S 158 и оштетио S 156, оставивши само један оперативни торпедни чамац за пратњу конвоја. У то време, једина оперативна пловила 2. пратеће флотиле била су разарач TA20 (бивши италијански разарач класе Ураказе Аудаче), са посадом од 113 чланова, и корвете за лов на подморнице UJ 202 и UJ 208. То су биле бивше италијанске корвете класе Габијано Мелпомена и Спингарда, са посадама од по око 110 чланова, и брзи миноловац R 187. TA20 је командовао поручник фрегате резервног састава Хајнц Гурке, UJ 202 поручник фрегате резервног састава Хајнц Траутвајн, а UJ 208 поручник фрегате резервног састава Клаус Венке.

TA21 (бивши италијански разарач Инсидиозо) остао је у луци због проблема са квалитетом горива. Проблеми са горивом су такође проузроковали да снаге напусте луку у различито време. Корвете су испловиле у 16:00, R 187 је испловио пола сата касније, док је TA20 напустио луку у 19:00, са командантом флотиле, капетаном корвете резервног састава Фридрихом-Вилхелмом Торвестом, на броду.

Акција Поступајући према информацијама југословенских партизана, Краљевска ратна морнарица послала је два разарача класе Хант тип II, ХМС Авон Вејл и ХМС Витланд, из базе на острву Ист у 17:00 часова 1. новембра. Витландом је командовао поручник Хју Аскју Корбет, док је Авон Вејлом командовао поручник Ајван Хол. Разараче су пратили моторни торпедни чамци МТБ 295, МТБ 287 и МТБ 274, моторни топовњачи МГБ 642, МГБ 638 и МГБ 633 и моторна лансирна баржа МЛ494. Разарачи су имали задатак да искрцају тим јужноафричких обалских осматрача на северни врх Раба, МТБ да патролирају Кварнерским заливом између острва Раб и Крк, док је остатак снага крстарио југозападно, близу Премуде. Снагама је командовао Морган-Гајлс.

Обалски осматрачи искрцали су се у 19:50, у исто време када су МТБ пријавили да су уочили два непријатељска „разарача” како плове на југ — у ствари две корвете. Користећи радар, корвете су откриле разараче на својој левој страни у 20:15 и огласиле узбуну, док је UJ 202 испалила две светлеће гранате. Посада R 187 је то видела док је издалека пратила корвете. Разарачи су напали немачке корвете у 20:20, на позицији западно од Луна на острву Пагу, доделивши сваком броду по једну корвету као мету. Први британски плотуни погодили су корвете, користећи своје топове калибра 100 mm, са удаљености од око 3.700 метара. UJ 202 је погођена директно са неколико хитаца, који су избацили из строја њен топ од 100 mm, четвороцевни топ од 20 mm на прамцу и топ од 37 mm на крми. Погођени су такође њен командни мост и радио-соба. Наставила је да узвраћа ватру док је покушавала да доплови до Раба. UJ 208 је такође брзо погођена, а њени топови од 100 mm и од 20 mm на прамцу били су избачени из строја. Њена посада успела је да угаси пожар на крми, али је други пожар у средини брода блокирао све комуникације између предњег и задњег дела пловила. До 20:30 преврнула се на леви бок и почела да тоне. UJ 202 потонула је у 21:00.

Снаге Краљевске ратне морнарице требало је само десет минута да онеспособе корвете. Затим су почеле да извлаче преживеле из мора, али је спасавање прекинуто око 22:30, када је TA20 откривен радаром и нападнут. Први плотун погодио је њен командни мост, убивши све официре, и избацио из строја њен систем за управљање ватром. Потонула је близу острва Пага. Ни TA20, ни корвете нису успеле да пошаљу радио-поруку о нападу.

R 187 је одржавао радио-тишину и пловио је ка истоку како би избегао откривање. Спојио се са конвојем који је пловио из Шибеника око 23:45 и наставио да га прати према северу. Десантни бродови инжињерије стигли су у Краљевицу, осим два која су упловила у Сењ због лоших временских услова. Остатак конвоја стигао је у Ријеку 2. новембра. Разарачи Краљевске ратне морнарице вратили су се на Ист са празним магацинима.

Последице мини|upright|Официри Краљевске ратне морнарице на ХМС Витланд на Малти, 22. новембра 1944, описују акцију Како су се временски услови погоршавали, разарачи Краљевске ратне морнарице успели су да спасу само 90 преживелих са три немачка брода. Пре него што је операција спасавања прекинута ради напада на TA20, Витланд је из мора извукао три официра и 68 морнара — већину посаде UJ 202. Кригсмарине је послала корвете TA40 и TA45, као и торпедне чамце S 33 и S 154 у потрагу за преживелима, пронашавши седамнаест чланова посаде TA20 на острвцету Трстеник 3. новембра. У групи је било седам рањених, о којима се старала локална посада светионика. Поред њих, бродови су из мора спасили једног члана посаде UJ 202 и три члана посаде UJ 208. Погоршање времена такође је спречило извлачење обалских осматрача четири дана. Више од двеста Немаца погинуло је у овој акцији, укључујући команданта флотиле и сва три команданта брода.

Корбет је одликован Орденом за изузетну службу, а Хол Крстом за изузетну службу за „храброст, одлучност и умеће” у борби. Сва четворица команданата Кригсмарине укључених у акцију постхумно су одликовани Витешким крстом Гвозденог крста, а Торвест је унапређен у чин капетана фрегате.

Југословенски партизани заузели су Шибеник и Задар до 3. новембра 1944, али се рат на Јадранском мору наставио до априла 1945. Савезнички разарачи се после новембра 1944. никада нису сукобили са већим бродовима Кригсмарине у Јадрану. Смањење немачких поморских снага у том подручју довело је до ограничених дејстава, а последњи забележени губитак било је торпедовање TA45 од стране торпедних чамаца Краљевске ратне морнарице у априлу. Само четири брода Кригсмарине преживела су да би била заробљена или потопљена када су се немачке снаге у Италији предале крајем априла наступајућим снагама Британске 8. армије.

Олупину TA20 пронашли су италијански рониоци 1999: лежи на делу морског дна близу комерцијалне кочарске зоне и редовно је прекривена великим количинама муља. Две корвете лоциране су 2000. Пошто рониоци који су их пронашли нису могли да их посебно идентификују као UJ 202 или UJ 208, постале су познате као „северна” и „јужна” корвета. Северна корвета лежи на кобилици, прамцем окренута према Рабу, а крма јој је делимично уништена, било од непријатељске ватре или од секундарних експлозија сопствених дубинских бомби. Опис ронилаца указује да је реч о UJ 202. Јужна корвета лежи на десном боку прекривена муљем. Неколико дубинских бомби и даље се налази на њеној крми у носачима типа Гатески, што указује да је јужна корвета олупина UJ 208. Три олупине су део „Сабласне пашке флоте” () заједно са олупинама ХМС Олденам, аустроугарских пароброда SS Албаниен и SS Еутерпе.

Референце

Литература

Спољашње везе Global Underwater Explorers — Извештај и фотографије роњења на олупину UJ 202

Категорија:Савезници и Други светски рат у Југославији Категорија:Битке Другог светског рата на југословенском ратишту Категорија:Поморске битке Другог светског рата Категорија:Британске битке Категорија:Хрватска у Другом светском рату Категорија:Хрватска у 1944.