мини|десно|Заклетва Хорацијева, дјело Жак-Луја Давида из 1784. с којим је настао римски поздрав.

Римски поздрав, познат и као фашистички поздрав, гест је у којем се десна рука замахом са лијевог рамена потпуно пружа унапријед, управно на труп, са дланом окренутим надоле и спојеним прстима. У неким верзијама, рука је подигнута под углом нагоре; у другим је испружена паралелно са тлом. У савремено доба, овај гест се обично повезује са фашизмом и крајње десничарском политиком. Иако је настао током 18. вијека у Француској, псеудоисторијски се повезује са старим Римом.

Према једној апокрифној легенди, фашистички гест био је заснован на уобичајеном поздраву за који се тврдило да се користио у старом Риму. Међутим, ниједан римски текст не описује такав гест, а римска умјетничка дјела која приказују гестове поздрављања слабо личе на савремени „римски” поздрав. Поздрав је заправо настао више од једног миленијума касније, на слици Жак-Луја Давида Заклетва Хорацијева (1784), и брзо је развио историјски нетачну повезаност са римском републиканском и царском културом. Гест и његово поистовјећивање са римском културом додатно су развијени у другим неокласицистичким умјетничким дјелима. У Сједињеним Америчким Државама, сличан поздрав приликом давања заклетве застави познат као Беламијев поздрав осмислио је Џејмс Б. Апам као пратњу заклетви, коју је 1892. написао Френсис Белами. Гест је додатно разрађен у популарној култури крајем 19. и почетком 20. вијека у позоришним представама и филмовима који су поздрав приказивали као стари римски обичај. Међу њима је био и италијански филм Кабирија из 1914, чије је међутитле написао националистички пјесник Габријеле Д’Анунцио. Д’Анунцио је 1919. прихватио овај кинематографски приказан поздрав као неоимперијални ритуал када је предводио окупацију Ријеке.

Захваљујући Д’Анунцијевом утицају, гест је убрзо постао дио симболичког репертоара све јачег италијанског фашистичког покрета, а фашистички режим га је постепено почео усвајати 1923. године. Поред тога, Нацистичка партија у Њемачкој усвојила га је 1926, гдје се користио уз узвик „-{Sieg Heil}-!” као дио нацистичког поздрава, стекавши национални значај са нацистичким режимом који је започео 1933. године. Током међуратног периода, римски поздрав су такође усвојили и други фашистички, крајње десничарски и ултранационалистички покрети, укључујући Франкову Шпанију и Метаксасову Грчку. Гест је изашао из употребе након завршетка Другог свјетског рата, који је донио и пораз сила Осовине које су његову употребу учиниле обавезном. Од тада је приказивање овог поздрава са нацистичким намјерама кривично дјело у Њемачкој, Аустрији, Чешкој, Словачкој и Пољској. Правна ограничења његове употребе у Италији су нијансиранија, а његова употреба тамо и даље изазива контроверзе.

Гест римског поздрава и његове варијације и данас се користе у неофашистичким, неонацистичким и фалангистичким контекстима. Изван њих, званично се користи (и без фашистичких намјера) у Мексику као цивилна, војна и политичка заклетва на вјерност, у земљама попут Португалије, Бразила и Чилеа искључиво као војничка заклетва, а на Тајвану строго као службена заклетва приликом ступања на дужност.

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Жак-Луј Давид Категорија:Стари Рим у уметности и култури Категорија:Поздрави Категорија:Фашистички симболи Категорија:Гестови руком Категорија:Гестови поштовања Категорија:Салутирање