Проноцицепција представља неурофизиолошки процес нервног система који појачава, олакшава или убрзава пренос сигнала бола (ноцицептивних сигнала) са периферије тела до мозга. Реч је о супротном механизму од антиноцицепције (која кочи и смањује бол). Баланс између ова два система диктира колики ће јак бити наш стварни, субјективни осећај бола.
Кључни механизми проноцицепције Проноцицепција делује на више нивоа нервног система кроз неколико главнијих процеса:
Силазна фасилитација Силазна фасилитација олакшава можданим структурама попут ростралне вентромедијалне продужене мождине да шаљу сигнале низ кичмену мождину који отварају „врата” за лакши пролаз сигнала бола ка мозгу.
Неурохемијски медијатори Неурохемијски медијатори као што су глутамат, супстанца П, холецистокинин динорфин резултују патолошким дејством које је проноцицептивно и делује на одржавање хроничног болног стања активирањем рецепторе на нервним ћелијама који постају преосетљиви. Имајући ово у виду подаци из неколико истраживања сугеришу да блокада прекомерне експресије нпр. динорфина или његовог дејства може представљати нови начин ометања одржавања хроничног бола, што остаје један од најважнијих изазова клиничке медицине.
Централна сензитизација Централна сензитизација (ЦС) је дуготрајно појачана проноцицепција која доводи до феномена хиперексцитабилности у којој кичмена мождина почиње претерано снажно да реагује чак и на благе надражаје. Мозак и кичмена мождина у ЦС почињу да обрађују сигнале другачије него раније, па се и слабији сигнали тумаче као болни. Праг толеранције се смањује, а интензитет бола се повећава, чак и када нема активне повреде или запаљенског процеса. У овим стањима покрети који су раније били безболни, попут ходања, сагињања или подизања руку, могу изазвати непријатан или чак јак бол. Нервни систем постаје „научен“ на бол, па га одржава и када више нема реалног разлога за његову присутност. Овај механизам је посебно чест код: фибромијалгија дуготрајних спортских повреда болова без јасног налаза на снимцима хроничног бола у леђима и врату дуготрајних болова у рамену хроничних болова у колену
Клинички значај Бол је непријатно сензорно и емоционално искуство повезано са стварним или потенцијалним оштећењем ткива. Бол је увек индивидуално искуство на које у различитом степену утичу биолошки, психолошки и друштвени фактори у датом тренутку.
Када проноцицептивни систем постане доминантнији у односу на антиноцицептивни систем (чији механизми заустављају болне сигнале на путу до кичмене мождине и мозга) развијају се следећа патолошка стања бола:
Хипералгезија Хипералгезија је стање у којем се иначе болан надражај осећа далеко интензивније него што је уобичајено, и најчешће настаје након оштећење периферних нерава па се штетни стимулуси доживљавају као болнији, и праћени су алодинијом у којој нормално безопасни стимулуси изазивају бол. Клиничка ефикасност локалних анестетика, антиаритмичких и антиепилептичких лекова,Devor M, Seltzer Z. Pathophysiology of damaged nerves in relation to chronic pain. In: Wall PD, Melzack R, editors. Textbook of pain. Churchill Livingstone; London: 1999. pp. 129–164. подржава концепт да такав бол критично зависи од континуираног аферентног пражњења нерава. Подаци из експерименталних модела неуропатског бола подржавају важност пражњења повређених или суседних нервних влакана као кључног за изазивање бихејвиоралних знакова бола изазваног повредом нерава
Алодинија Алодинија је појава осећаја бола од ствари које обично не изазивају бол. На пример, перо може додирнути кожу и осећа се болно уместо да буде меко. Такође се можете осетити бол од ношење одеће, нежног тапша по рамену, промене температуре. Ова врста неуропатски бола обично је симптом стања као што су дијабетес, херпес зостер, фибромијалгија и мигрена. Да би се ублажила алодинија тртебало би лечити стање које изазива бол.
Хронични бол Хронични бол је непријатно, индивидуално, субјективно, сензорно и емоционално искуство везано за актуелну хроничну болест, најчешће непознате етиологије. Хронични бол, за разлику од акутног, траје најмање 3 месеца, што је дуже, него очекивано време за оздрављење ткивна и резолуцију болести. Имајући у виду да је бол индивидуалан, субјективан феномен, под хроничним болом треба сматрати све оно што болесник саопшти да је за њега бол. Хронични бол је последица неравнотежа у којој проноцицепција трајно одржава нервни систем у стање узбуне, што је кључна карактеристика код стања као што су фибромиалгије, синдрома иритабилног колона (ИБС) и неуропатског бола..
Референце
Категорија:Бол