Тарас Кермаунер (Љубљана, 13. април 1930 — Љубљана, 11. јун 2008) био је словеначки књижевни историчар, критичар, филозоф, есејиста, драматург и преводилац.
Живот Тарас Кермаунер је рођен у Љубљани као син словеначког комунистичког политичара и интелектуалца Душана Кермаунера. Његов млађи брат, Алеш, био је песник и уметник. Тарас Кермаунер је похађао Љубљански класични лицеј, а касније је студирао филозофију на Универзитету у Љубљани, где је дипломирао 1954. године. Од 1957. до 1958. године студирао је у Паризу под менторством Анрија Лефевра.
Током студија, Кермаунер је почео да сарађује са групом словеначких интелектуалаца и уметника који су постали познати као Критичка генерација. Објављивали су неколико часописа, као што су Ревија 57 и Перспективе, који су доводили у питање културну политику титоистичког система у Социјалистичкој Републици Словенији. Међу Кермаунеровим најближим сарадницима у овом периоду били су писац и драматург Доминик Смоле, песник Дане Зајц, есејиста и драматург Примож Козак, историчар књижевности Јанко Кос и социолог и дисидент Јоже Пучник.
Почетком 1960-их, Кермаунер је започео дуго лично пријатељство са филозофом и књижевним теоретичарем Душаном Пирјевцем, који је снажно утицао на Кермаунеров интелектуални развој. Након средине 1970-их, Кермаунер се приближио хришћанству, а средином 1980-их је прешао у римокатолицизам и напустио јавни живот.
Последњих двадесет година живота провео је у малом селу у крашком региону Словеначког приморја, посвећујући време писању и учењу. Докторирао је на Универзитету у Сарајеву 1981. године са тезом о драмама Ивана Цанкара. Већи део свог каснијег проучавања посветио је развоју словеначког позоришта и драмских дела, у којима је тражио дубље идеолошке и егзистенцијалне елементе. Током истог периода, проширио је своја интелектуална интересовања на социолошка дела Ремона Арона, Жила Делеза и Жана Бодријара.
Вратио се у јавни живот непосредно пре смрти почетком 2008. године. Између осталог, јавно је подржао новоосновану социјаллибералну странку Зарес. Умро је у Љубљани у пролеће исте године.
Био је ожењен књижевницом Аленком Гољевшчек. Њихова ћерка је песникиња Аксиња Кермаунер. Тарас Кермаунер је такође био отац Матјажа Ханжека, политичког активисте, песника и словеначког омбудсмана (2001–07).
Рад Кермаунер је сматран највећим истраживачем и стручњаком за словенску драму. Његово животно дело била је серија монографија, објављених под заједничким насловом Реконструкција и/или реинтерпретација словеначке драме, у којима је анализирао све словеначке драме.
Такође је превео неколико дела Ђерђа Лукача, и књигу Цветана Тодорова Дух просветитељства.
Референце Некролог Словеначке новинске агенције
Категорија:Рођени 1930. Категорија:Умрли 2008. Категорија:Књижевници из Љубљане Категорија:Словеначки књижевници Категорија:Словеначки филозофи Категорија:Словеначки есејисти Категорија:Словеначки преводиоци Категорија:Словеначки драматурзи Категорија:Академици САЗУ Категорија:Студенти Универзитета у Љубљани Категорија:Студенти Универзитета у Сарајеву