Цветан Тодоров (Софија, 1. март 1939 — Париз, 7. фебруар 2017) био је бугарско-француски историчар, филозоф, структуралистички књижевни критичар, социолог и есејиста. Био је аутор многих књига и есеја, који су имали значајан утицај на антропологију, социологију, семиологију, теорија књижевности, интелектуалну историју и теорију културе.

Рани живот Цветан Тодоров је рођен 1. марта 1939. у Софији, у Бугарској. Магистрирао је филологију на Универзитету у Софији 1963. године. Уписао се на Универзитет у Паризу да би докторирао на циклусу „докторат из тројства“ (еквивалентном докторату) 1966. године код Ролана Барта, а докторат из књижевности 1970. године.

Каријера Тодоров је именован на место директора истраживања у CNRS-у 1968. године. Године 1970, помогао је у оснивању часописа Poétique, чији је остао један од главних уредника до 1979. године. Са структуралистичким књижевним критичарем Жераром Женетом, уређивао је „Collection poétique“, серију књига о књижевној теорији коју је објављивао Éditions du Seuil, до 1987. године. Био је гостујући професор на неколико универзитета у САД, укључујући Харвард, Јејл, Колумбију и Универзитет Калифорније у Берклију.

Тодоров је објавио укупно 39 књига, укључујући „Поетика прозе“ (1971), „Увод у поетику“ (1981), „Освајање Америке: Питање другог“ (1982), „Михаил Бахтин: Дијалошки принцип“ (1984), „Суочавање са екстремом: Морални живот у концентрационим логорима“ (1991), „О људској разноликости“ (1993), „Једна француска трагедија: Сцене грађанског рата, лето 1944“ (1994), „Гласови из гулага: Живот и смрт у комунистичкој Бугарској“ (1999), „Нада и сећање“ (2000), „Несавршена башта: Наслеђе хуманизма“ (2002), „У одбрану просветитељства“ (2009), „Сећање као лек за зло“ (2010), „Тоталитарно искуство“ (2011), „Унутрашњи непријатељи демократије“ (2014) и „Несавршенство“ (2015). Тодоровљева историјска интересовања фокусирала су се на кључна питања као што су освајање Америке и немачки нацистички концентрациони логори.

Тодоровљев највећи допринос књижевној теорији била је његова дефиниција, у делу „Увод у фантастичну књижевност “ (1970), фантастичног, фантастично језивог и фантастично чудесног. Тодоров дефинише фантастично као било који догађај који се дешава у нашем свету, а који делује натприродно. Након што се догађај деси, морамо одлучити да ли је догађај био илузија или је стваран и да се заиста догодио. Тодоров користи Алвара из романа Ђаво у љубави Жака Казота као пример фантастичног догађаја. Алваро мора да одлучи да ли је жена у коју је заљубљен заиста жена или је она ђаво.

Приликом избора да ли је догађај стваран или измишљен, Тодоров каже да улазимо у жанрове језивог и чудесног. У фантастичној језивости, догађај који се дешава је заправо нека врста илузије. „Закони стварности“ остају нетакнути и такође пружају рационално објашњење за фантастичан догађај. Тодоров наводи примере снова, дрога, илузија чула, лудила итд. као ствари које би могле да објасне фантастичан/натприродан догађај. У фантастичном чудесу, натприродни догађај који се дешава се заиста догодио и стога се „закони стварности“ морају променити да би се објаснио догађај. Само ако имплицитни читалац не може да се определи за једну или другу могућност, текст је чисто фантастичан.

Поред рада на књижевној теорији, Тодоров је објављивао и студије из филозофије. Написао је дело „Крхка срећа“ о делима Жан-Жака Русоа. Он се фокусира на Русоове идеје о постизању људске среће и како можемо живети у „модерном“ времену.

У једном од својих главних дела, „Суочавање са екстремом“, Тодоров поставља питање да ли је истина да су нацистички концентрациони логори и совјетски гулази открили да у екстремним ситуацијама „сви трагови моралног живота испаравају док људи постају звери заробљене у немилосрдној борби за опстанак“ (31–46). То мишљење је уобичајено у популарним извештајима о логорима, а појављује се и у извештајима самих преживелих. Примо Леви, цитиран у Тодорову, пише да је живот у логору „континуирани рат свих против свих“. Да би преживели, морали су жртвовати свако достојанство и савест и сви су сами. Извештаји преживелих из гулага су слични. Међутим, у свом тумачењу сведочења преживелих, Тодоров каже да слика није тако црна, да постоји много примера затвореника који помажу једни другима и показују саосећање у људским односима упркос нехуманим условима и терору. Преживели истичу да је опстанак увек зависио од помоћи других. Он закључује да живот у логорима и гулагу није следио закон џунгле и да су контрапримери бројни, чак и у Левијевом делу.

Тодоровљева признања укључују бронзану медаљу CNRS-а, награду Шарла Левека Академије моралних и политичких наука и прву Могенову награду Француске академије и награду Принца од Астурије за друштвене науке; такође је био официр Орден уметности и књижевности. Био је изабрани члан Америчког филозофског друштва и Америчке академије уметности и наука. Такође је добио награду Принца од Астурије за друштвене науке. Године 2015, добио је награду [Вејн К. Бут] за животно дело у наративним студијама од стране Међународног друштва за проучавање наратива.

Лични живот и смрт Цветан Тодоров је рођен у породици Тодора Борова, бугарског лингвисте и интелектуалца с почетка 20. века. Његов брат је бугарски математичар и теоријски физичар Иван Тодоров.

Тодоров је био два пута ожењен. Његова прва жена била је научница Мартина ван Веркенс, са којом је имао сина Бориса. Његова друга жена била је канадска романописца и есејисткиња Ненси Хјустон, са којом је имао двоје деце, ћерку Леу и сина Сашу; он и Хјустон су се развели 2014. године. Умро је 7. фебруара 2017. године у 77. години живота.

Референце

Спољашње везе

The Tzvetan Todorov Book Interview Interview with Tzvetan Todorov: "It is surprising to see so many walls erected in the midst of globalisation", Barcelona Metropolis, num. 78, Spring 2010

Works by or about Tzvetan Todorov at the Internet Archive

Категорија:Рођени 1939. Категорија:Умрли 2017. Категорија:Бугарски књижевници Категорија:Бугарски есејисти Категорија:Бугарски историчари Категорија:Бугарски филозофи Категорија:Бугарски социолози Категорија:Бугарски геолози Категорија:Француски књижевници Категорија:Француски есејисти Категорија:Француски историчари Категорија:Француски филозофи Категорија:Француски социолози Категорија:Француски геолози Категорија:Студенти Универзитета у Паризу