После мене, потоп () или После нас, потоп () је француска изрека која се приписује краљу Лују XV према његовој миљеници Мадам Помпадур.Mould 2011 p. 43.OUP-Lexico 2020. Обично се сматра нихилистичким изразом равнодушности према ономе што ће се десити након нечијег одласка.Nishitani 1990 p. 132.OUP-Lexico 2020.

Један извештај каже да је спуштени израз лица Луја КСВ док је позирао уметнику Морису Квентину де Ла Туру инспирисао госпођу де Помпадур да каже: Mould 2011 p. 43. Други извор наводи да је мадам користила тај израз да би се насмејала министарским примедбама на њене екстраваганције.Brewer 1898 p. 342. Ова фраза се такође често сматра предсказањем Француске револуције и одговарајуће пропасти која је донела Француској.Farlex Inc. Staff 2015. 

Верује се да фраза датира из периода после битке код Росбаха 1757. године, која је била катастрофална за Французе.

Алтернативна тумачења Биограф Мишел Антоан сматрао је да је опаска „Après moi, le déluge“ заправо предвиђање да ће предстојећи пролазак Халејеве комете 1759. године изазвати буквални потоп, сличан потопу из Књиге Постања који је такође био приписан.Antoine 1989 pp. 740f.

Књижевна и друга употреба

Књижевност пре 19. века Израз који носи слично значење, „Εμου θανοντος γαια μιχθητω πυρι“, што значи „После моје смрти, нека свет гори!“ , може се наћи у делу „Дванаест Цезара“. Анонимни лик то проглашава, имплицирајући да је овај израз већ уобичајена пословица.

Фраза сличног значења као и насловна фраза приписује се арапском песнику Абу Фирасу ел-Хамданију који је умро 968. године нове ере; фраза се преводи као „Ако умрем од жеђи, нека више никада не пада киша“. Фраза у оригиналном тексту је „اذا مت ظمانا فلا نزل القطر“.

Књижевност у и после 19. века Карл Маркс је употребио фразу у Дас Капиталу (1867) рекавши: „ је парола сваког капиталисте и сваке капиталистичке нације“.Das Kapital, Vol. 1, Part III, Chapter Ten, Section 5. "In every stockjobbing swindle every one knows that some time or other the crash must come, but every one hopes that it may fall on the head of his neighbour, after he himself has caught the shower of gold and placed it in safety. Après moi le déluge! [After me, the flood is the watchword of every capitalist and of every capitalist nation. Hence Capital is reckless of the health or length of life of the labourer, unless under compulsion from society."] 

Фјодор Достојевски користи ову фразу у својим делима да опише себичност и апатију одређених корумпирајућих вредности.  Користио га је у роману „Идиот“ (објављиван у наставкама почев од 1868. године) као епиграф за чланак који је написао један од ликова романа.  Током суђења Димитрију Фјодоровичу Карамазову у делу „Браћа Карамазови“ (објављивање у наставкама почиње 1879. године), тужилаштво користи тај израз да опише став поквареног оца оптуженог и да оплакује пропадање руских вредности уопште. 

Књижевност у 20. веку Артур Мелер ван ден Брук је волео да користи ту фразу, као на пример:Либерал је цветао у свим периодима. Нико је увек жељан да себе замисли као некога. Човек који је неприлагођен сопственом друштву увек је либерал из своје љубави . Незаинтересованост конзервативца негује светост циља који неће умрети са њим; либерал каже: После мене, потоп. Конзервативизам је утемељен у човековој снази; либерализам се ослања на његову слабост. Либералов мађионичарски трик састоји се у томе да туђе слабости претвори у своју корист, да живи на туђи рачун и да своју уметност прикрива брбљањем о идеалима. Ово је оптужба против њега. Он је увек био извор највеће опасности.Moeller van den Bruck, Arthur. (1934). Das Dritte Reich, Translated by E. 0. Lorimer. Introduction by M. A. Hamilton. London: George Allen & Unwin LTD. Full text online. (Original work published 1923), p.90-91Д. Х. Лоренс је употребио ту фразу у делу „Витман“ (1923), називајући је „последњим криком и вриском душе, на граници смрти“.Studies in Classic American Literature (Cambridge: Cambridge University Press, 2003), p. 155.  У другим својим списима из 1920-их, Лоренс користи израз више пута,  називајући то „прећутном изјавом сваког човека“, у његовој „кризи“ неподношљиве „усамљености... окружене ништавношћу“."The Crown", IV (1925) in Reflections on the Death of a Porcupine and Other Essays (Cambridge: Cambridge University Press, 1988), p. 280.  Али „не смете очекивати да ће чекати на вашу погодност“, упозорава он раскалашну „млађу генерацију“;"Latter-Day sinners" from Pansies (1928) in Poems, Volume 1 (Cambridge: Cambridge University Press, 2013), p. 461.  „прави потоп је тек пред нама“."The Memoires of Duc de Lauzun", Version 1 (1926) in Introductions and Reviews (Cambridge: Cambridge University Press, 2005), p. 91. 

Курт Вонегут користи „у свом роману „Свирач клавира“ (1952), када главни лик Пол разговара са доктором Пондом. 

Последњи есеј Џека Керуака, под насловом „После мене, потоп“, објављен је у Los Angeles Times 26. октобра 1969. године, пет дана након његове смрти. То је донекле горко преиспитивање такозване Бит генерације, за коју му се приписује да је инспирисала.

У популарној култури Певачица и текстописац Регина Спектор укључила је у рефрену њене песме „Après Moi“ са њеног албума Begin to Hope из 2006. године, песме коју је касније обрадио Питер Габријел на свом албуму Scratch My Back.

Види још Мит о потопу Нека једу колаче

Референце

Литература

Категорија:Нихилизам Категорија:Француска у 18. веку Категорија:Француске изреке