мини|десно|Бочни поглед на зидове Саксајвамана, који приказује детаље клесања камена и угао зидова. мини|Мујук Марка мини|Крупан план каменог зида
Саксајваман () или Саксајваман (од кечуа , буквално „тврђава краљевског сокола” или „тврђава јастреба”)Diccionario Quechua - Español - Quechua, Academía Mayor de la Lengua Quechua, Gobierno Regional Cusco, Cusco 2005Diego Gonçález Holguín. Vocabulario de la Lengva General de todo el Perv llamada Lengva Qquichua o del Inca. Lima, imprenta de Francisco del Canto, 1608. стр. 26f.: La fortaleza del Inca en el Cuzco era Çaçça huaman y Çaççay huaman significa "Águila real la mayor" y no halcón satisfecho como se ha interpretado generalmente. стр. 75: Çacça huaman pucara. Vn castillo del Inga en el Cuzco. Çacçay huaman, o anca. Aguila real la mayor. јесте цитадела на северној периферији града Куска, Перу, историјске престонице Царства Инка. Локалитет представља важан пример архитектуре Инка и налази се на надморској висини од .
Шпански хроничари су забележили да је према усменом предању Инка тврђава изграђена током владавине Сапа Инке Пачакутија и његових наследника, Тупака Инке Јупанкија и Вајне Капака. Сувозидови изграђени од огромног камења подигнути су на овом локалитету, а радници су пажљиво клесали стене како би се чврсто уклопиле једна у другу без малтера.
Године 1983. Куско и Саксајваман су заједно уврштени на Унесков списак Светске баштине, ради међународног признања и заштите. Ово археолошко налазиште је данас популарна туристичка дестинација.
Опис Смештен на стрмом брду које гледа на град, утврђени комплекс има широк поглед на долину ка југоистоку. Археолошка истраживања површинских налаза грнчарије у Саксајваману показују да најраније насељавање врха брда датира из око 900. године нове ере.
Према усменом предању Инка, Тупак Инка се „сетио да је његов отац Пачакути назвао град Куско лављим градом. Рекао је да је реп тамо где се спајају две реке које протичу кроз њега, да су тело велики трг и куће око њега, а да глава недостаје.”Инка је одлучио да би „најбоља глава била да се направи тврђава на високој висоравни северно од града”.de Gamboa, P.S., (2015), History of the Incas, Lexington,
Током 15. века, царство Инка је проширило ово насеље, градећи сувозидове од огромног камења. Шпански хроничар Педро Сијеза де Леон писао је 1553. године: Инка је наредио да провинције обезбеде 20.000 људи и да села пошаљу неопходне залихе. Ако би се неко разболео, други радник је морао да заузме његово место, а он би се вратио својој кући. Али ови Индијанци нису стално држани на раду. Радили су ограничено време, а затим би их смењивали други, тако да нису осећали напор своје службе. Било је 4.000 радника чија је дужност била да ваде и односе камење; 6.000 га је преносило помоћу великих кожних ужади и кабује до градилишта. Остали су копали земљу и припремали темеље, док су неки били одређени да секу стубове и греде за дрвене конструкције. Ради веће удобности, ови радници су правили своје колибе за становање, свака лоза посебно, у близини места где су се радови одвијали. До данас се већина зидова ових настамби може видети. Постављени су надзорници да надгледају, а ту су били и велики мајстори градитељске уметности који су били добро обучени. Тако је на највишем делу брда северно од града, и на нешто више од домета аркебузе од њега, изграђена ова тврђава коју су домороци звали Кућа Сунца, а коју смо ми назвали Тврђава.
Жива стена је ископана за темељ, који је припремљен са таквом чврстином да ће трајати колико и сам свет. Дело је, према мојој процени, имало дужину од 330 корака, а ширину од 200. Његови зидови су били толико јаки да не постоји артиљерија која би их могла пробити. Главни улаз био је ствар вредна дивљења, видети како је добро изграђен и како су зидови уређени тако да један надзире други. И у овим зидовима било је камења тако великог и моћног да умара ум да замисли како је могло бити пренето и постављено, и ко је могао имати довољно моћи да га обликује, с обзиром на то да међу овим људима има тако мало алата. Неки од ових каменова су широки дванаест стопа, а дуги више од двадесет, други су дебљи од вола. Сво камење је положено и спојено са таквом деликатношћу да реал не би могао да се убаци између два од њих.
Отишао сам да видим ову грађевину два пута. Једном ме је пратио Томас Васкез, освајач, а другом приликом сам тамо затекао Ерванда де Гузмана, оног који је био присутан током опсаде, и Хуана де ла Хају. Они који читају ово треба да верују да не причам ништа што нисам видео. Док сам шетао уоколо, посматрајући шта се све може видети, приметио сам у близини тврђаве камен који је мерио 260 мојих педљева у обиму, и толико висок да је изгледао као да је у свом првобитном положају. Сви Индијанци кажу да се камен ту уморио, и да нису били у стању да га помере даље. Засигурно, да нисам и сам видео да је камен клесан и обликован, не бих веровао, колико год се тврдило, да би људска снага била довољна да га донесе ту где сада јесте. Ту и остаје, као сведочанство о томе какви су били људи који су замислили тако добро дело. Шпанци су га толико опљачкали и уништили, да би ми било жао да сам крив за грешку оних на власти који су дозволили да се тако величанствено дело толико упропасти. Нису размишљали о времену које долази, јер би било боље да су сачували здање и поставили стражу над њим.
Унутар тврђаве било је много зграда, неке мале, једна изнад друге, а друге, које су биле велике, биле су под земљом. Направили су два блока зграда, један већи од другог, широка и тако добро изграђена, да не знам како бих могао преувеличати уметност којом је камење положено и обрађено; а кажу да су подземна здања још боља. Причане су ми и друге ствари, које не понављам, јер нисам сигуран у њихову тачност. Ова тврђава је започета у време Инке Јупанкија. Његов син, Тупак Инка, као и Вајна Капак и Уаскар, много су радили на њој, и иако је и даље вредна дивљења, некада је била неупоредиво величанственија. Када су Шпанци ушли у Куско, Кискизови Индијанци су већ били сакупили велико благо; али нешто је ипак пронађено, и верује се да постоји велика количина у околини. Било би добро издати наредбе за очување онога што је остало од ове тврђаве, и од оне у Уаркуу, као споменика величини овог народа, па чак и због користи, јер би се уз тако мале трошкове могле учинити кориснима.
Након заседе постављене Атавалпи током шпанског освајања Перуа, Франсиско Пизаро је послао Мартина Буена и још двојицу Шпанаца да помогну у транспорту злата и сребра из Храма Кориканче у Куску до Кахамарке, где су Шпанци били стационирани.Leon, P., 1998, The Discovery and Conquest of Peru, Chronicles of the New World Encounter, edited and translated by Cook and Cook, Durham: Duke University Press, Открили су да је Храм Сунца „прекривен златним плочама”, за које су Шпанци наводно наредили да се уклоне као исплата за Атавалпин откуп. Уклоњено је седам стотина плоча и додато на две стотине товара (cargas) злата које је транспортовано назад у Кахамарку.
мини|Поглед са севера на рушевине, 1854.
Након што је Франсиско Пизаро коначно ушао у Куско, Педро Пизаро је описао шта су тамо затекли, „...на врху брда су [Инке] имали веома снажно утврђење окружено каменим зидовима са две веома високе округле куле. У доњем делу овог зида било је камења тако великог и дебелог да је изгледало немогуће да су га људске руке поставиле на место... били су толико близу један другом, и тако добро уклопљени, да се врх игле није могао уметнути ни у један од спојева. Цела тврђава је била изграђена у терасама и равним просторима.” Бројне просторије су биле „испуњене оружјем, копљима, стрелама, пикадима, батинама, малим штитовима и великим дугуљастим штитовима... било је много мориона [кацига]... биле су ту и... одређене носиљке у којима су господари путовали.”Pizzaro, P., 1571, Relation of the Discovery and Conquest of the Kingdoms of Peru, Vol. 1–2, New York: Cortes Society, RareBooksClub.com, Педро Пизаро је детаљно описао складишне просторије које су се налазиле унутар комплекса и биле испуњене војном опремом.Pizarro 1921:272–273
Велики трг, способан да прими хиљаде људи, био је дизајниран за заједничке церемонијалне активности. Неколико великих структура на локалитету можда је такође коришћено током ритуала. Сличан однос као онај између Куска и Саксајвамана, Инке су пресликале у својој удаљеној колонији где се развио Сантјаго у Чилеу. Тврђава Инка тамо, позната као Чена, претходила је шпанском колонијалном граду. То је било церемонијално ритуално место познато као Вака де Чена.Stehberg Ruben, "La Fortaleza de Chena y su relación con la ocupación incaica de Chile central." Occasional publication N ° 23, História Natural's National Museum, Santiago, Chile, 1976.
Најпознатија зона Саксајвамана укључује његов велики трг и суседна три масивна терасаста зида. Камење коришћено у изградњи ових тераса спада међу највеће које је коришћено у било којој грађевини у претколумбовској Америци. Они показују прецизност сечења и уклапања која је без премца у Америкама. Камење је толико збијено да ни један лист папира не може да стане између већине блокова. Сматра се да је ова прецизност, заједно са заобљеним угловима блокова, разноврсношћу њихових испреплетених облика и начином на који се зидови нагињу ка унутра, помогла рушевинама да преживе разорне земљотресе у Куску. Најдужи од три зида дугачак је око 400 метара. Високи су око 6 метара. Процењена запремина камена је преко 6.000 кубних метара. Процене тежине највећег блока од кречњака варирају од 128 до скоро 200 тона. Процењује се да је ово камење премештено са удаљености од 35 километара из Румиколке.Seventy Wonders of the Ancient World, ed. Chris Scarre, 1999 pp. 220–23Reader's Digest: "Mysteries of the Ancient Americas: The New World Before Columbus", 1986, pp. 220–21
мини|Поглед на Куско одозго са рушевина Саксајвамана Након опсаде Куска, Шпанци су почели да користе Саксајваман као извор камена за изградњу шпанског Куска; у року од неколико година су демонтирали и срушили већи део комплекса. Локалитет је уништаван блок по блок како би се сакупио материјал за изградњу нових шпанских владиних и верских зграда колонијалног града, као и кућа најбогатијих Шпанаца. Према речима Гарсиласа де ла Веге (1966:471 [1609: Део 1, Књига 7, Пог. 29]): „да би уштедели трошкове, труд и време са којима су Индијанци обрађивали камен, срушили су све глатке зидове. Заиста, у граду нема ниједне куће која није направљена од овог камена, или барем кућа које су изградили Шпанци.”
Данас на локалитету углавном остаје претколонијално камење које је било превелико да би се лако померило. У модерно доба, неким деловима су додати горњи потпорни зидови ради контроле ерозије, јер је локалитет постао популарна туристичка дестинација. Ови грубље уклопљени горњи зидови недостају на фотографијама с почетка 20. века, а на некима од њих су уклесани модерни датуми.
Дана 13. марта 2008. године, археолози су открили додатне рушевине на периферији Саксајвамана. Постоји теорија да је локалитет први пут изграђен током периода Килке, који је претходио Инкама. Иако делује да је имао церемонијалну природу, тачна функција остаје непозната."Ancient temple unearthed near Inca capital" , NBC, 14. 3. 2008, Приступљено 2. 1. 2022.
У јануару 2010. године, делови локалитета су оштећени током периода обилних падавина у региону."Heavy rainfall in Peru" , BBC News, 26. 1. 2010.
мини|центар|500px|План Саксајвамана.
Теорије о изградњи мегалитских зидова