Пустамоноштор () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Јасберењ јарашу. Овај јараш је део историјског, етнографског и географског региона Јасшаг.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија Село се налази на Великој равници, у северозападном делу жупаније и области Јасшаг (Jászság), на граници са жупанијом Пешта. Смештено је на око 70 километара источно од Будимпеште и око 60 километара северозападно од Солнока.Таксативни подаци о насељу
Непосредни суседи су му Јасаго (Jászságó) на североистоку (удаљен око 8 km), Јасберењ (Jászberény) на југоистоку (око 10 km), Јасфелшесентђерђ (Jászfelsőszentgyörgy) на југу (5 km ваздушном линијом, око 9 km друмом), Сентлеринцката (Szentlőrinckáta) на југозападу (око 5 km) и Јасфењсару (Jászfényszaru) на западу (око 8 km).Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Историја мини|лево|200п|Статуа Св. Јаноша Непомука, испред сеоске цркве Траса Чорсовог шанца (Csörsz-árok, Ördögárok), одбрамбеног земљаног утврђења које су Сармати изградили између 324. и 337. године како би повезали Дунав и Тису, пролази одмах северно од насеља.
Први поуздан помен насеља Пустамоноштор (Pusztamonostor) под именом Попмонуштура (Poopmonustura) јавља се у опису граница места Керекудвар (Kerekudvar) из 1331. године. Године 1387. помиње се као Петер−Моноштора(Péter-Monostora) и наводи се као посед који је припадао Вацкој бискупији. У документу из 1474. године наведено је под именом Папмоноштора (Papmonosthora). Након тога, о насељу нема записа готово век и по. Име насеља се не појављује ни у османским пореским регистрима ни у мађарским пореским списковима. Насеље је највероватније опустело током османске окупације. Иако је почетком 18. века и даље било заведено као ненасељено место (puszta), власништво над њим се често мењало. Историја Пустамоноштора
Године 1762. у насељу је живело 370 католика, а тај број је до раних 1830-их порастао на скоро 1.200. Након 1848. године, сиромашни сељаци без земље (желери) у великом броју су напуштали насеље. Значајно исељавање забележено је и у периоду између 1869. и 1880. године. Након тога, насеље је доживело релативно динамичан раст све до 1930. године.
Иако је аграрна реформа спроведена након ослобођења краткотрајно задржала становништво у том крају, исељавање је поново почело почетком педесетих година 20. века и интензивирало се током шездесетих, усмеравајући се првенствено ка развијенијим, индустријализованим насељима и граду Јасберењу. Пустамоноштор првобитно није био јашко насеље. Раније је припадао жупанији Хевеш. Од 18. века па надаље, број становника је растао углавном путем досељавања. Нови досељеници су пристизали пре свега из оближњих села у жупанији Хевеш и из суседне области Јасшаг (Jászság). Прва капела у селу подигнута је 1723. године, мада у то време место још није имало самосталну парохију, већ је функционисало као филијала парохије у Јасфењсару (Jászfényszaru). Црква је изграђена 1793. године, а самостална парохија је успостављена 1838. године. Након Априлских закона из 1848. године, насеље је изгубило статус племићког поседа и претворено је у грађанску општину. До 1854. године административно је припојено области Јасшаг. Године 1860. краткотрајно је враћено у састав жупанија Хевеш и Спољни-Солнок (Külső-Szolnok). Статус велике општине (nagyközség) стекло је 1872. године, а 1876. године, након оснивања жупаније Јас-Нађкун-Солнок припојено је јарашу Горњи Јасшаг (Felső Jászság).
Демографија Године 2001, 100% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а био је и известан број као Рома. Према подацима са пописа из 2001. године, већина становништва, око 90%, изјаснила се као римокатоличка. Око 2,5% се изјаснило као реформисано, по приближно 0,5% као гркокатоличко и лутеранско, а још 0,5% као припадници других вероисповести. Око 6% није припадало ниједној цркви или није дало одговор.Скуп података о националности пописа из 2001. године
Према попису из 2011. године, 93% становника се изјаснило као Мађари, 2,4% као Роми, 0,4% као Немци и 0,2% као Румуни (6,9% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Верска структура становништва 2011. године била је следећа: римокатолици 66,9%, реформисани 1,8%, лутерани 0,3% и лица без верске припадности 10% (19,5% се није изјаснило о верској припадности).
Године 2022. 92,7% становништва се изјаснило као Мађари, 2,9% као Роми, 0,4% као Украјинци, 0,2% као Румуни, по 0,1% као Хрвати, Срби и Немци, а 1,7% као припадници других националности (7,1% није дало одговор; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Према верској припадности, 2022. године 47,5% становништва чинили су римокатолици, 2% реформисани, 0,4% гркокатолици, 0,3% лутерани, 0,3% православци, 1,2% припадници других хришћанских заједница, 1% припадници других католичких заједница, а 9,8% се није изјаснило као припадници ниједне верске заједнице (37,3% није дало одговор).
Литература
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок