Судски процес против Хашима Тачија и других био је судски поступак пред Специјализованим већима Републике Косово у Хагу против четворице бивших високих припадника Ослободилачке војске Косова Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија. Предмет је вођен под бројем KSC-BC-2020-06, а званични назив поступка је Специјализовани тужилац против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија. Поступак се односио на злочине за које је тужилаштво тврдило да су почињени од марта 1998. до септембра 1999. године на више локација на Косову и у Кукешу и Ћахану у северној Албанији.
Суђење је почело 3. априла 2023. године, а доказни поступак је закључен у децембру 2025. године. Завршне речи одржане су од 9. до 18. фебруара 2026. године. Првостепена пресуда изречена је 16. септембра 2026. године. Судско веће прогласило је сву четворицу кривим за ратне злочине, незаконито и произвољно хапшење и притварање, сурово поступање, мучење и убиство, док су ослобођени оптужби за злочине против човечности. Тачи је осуђен на 25 година затвора, Весељи на 18, Сељими на 13, а Краснићи на 25 година затвора.
Позадина
Специјализована већа Косова основана су у складу са Уставом Републике Косово ради вођења поступака за кривична дела обухваћена мандатом суда, која су почињена или започета на Косову у периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године. Иако су основана на основу правног оквира Републике Косово, седиште суда налази се у Хагу. Темељ за формирање суда у Хагу представља размена писама између званичника Европске уније и власти у Приштини из 2014. године. Будући да пет држава чланица ЕУ не признаје Косово, Унија није могла да закључи класичан међународни уговор, већ је искоришћена ова техничко-правна форма. Та писма је скупштина Републике Косово ратификовала у априлу 2014. године у форми споразума. Тиме су пренели на Специјализована већа сва потребна извршна овлашћења, надлежност и мандат.
Предмет против Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија био је заједнички судски поступак Предмет је заведен под бројем KSC-BC-2020-06. Почетна оптужница потврђена је 26. октобра 2020. године, а затим је измењена 3. септембра 2021, 29. априла 2022. и 30. септембра 2022. године. Коначна оперативна верзија оптужнице поднета је 27. фебруара 2023. године.
Оптужница
Свако од четворице оптужених терећен је на основу индивидуалне кривичне одговорности за шест тачака које су се односиле на злочине против човечности: прогон, затварање, друга нехумана дела, мучење, убиство и присилни нестанак. Поред тога, сваки од њих био је оптужен за четири ратна злочина: незаконито и произвољно хапшење и притварање, сурово поступање, мучење и убиство.
Према оптужници, злочини су почињени од најмање марта 1998. до септембра 1999. године на више локација на Косову, као и у Кукешу и Ћахану у северној Албанији. Тужилаштво је тврдило да су припадници ОВК починили злочине над стотинама цивила и лица која нису учествовала у непријатељствима. Према наводима оптужнице, жртве су биле особе за које се сумњало да се противе ОВК.
Тужилаштво је тврдило да су Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи индивидуално кривично одговорни за злочине у различитим облицима одговорности и да су деловали у оквиру заједничке криминалне сврхе усмерене против лица која су сматрана противницима ОВК.
Хапшење и притвор
Након потврђивања оптужнице, Специјализовано тужилаштво ухапсило је четворицу оптужених. Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи пребачени су у притворске објекте Специјализованих већа Косова у Хагу 4. и 5. новембра 2020. године.
Током првих појављивања пред судијом претходног поступка, сва четворица су се изјаснила да нису крива за оптужбе које су им стављене на терет.
Суђење
Почетак поступка
Суђење је почело 3. априла 2023. године у Хагу уводном речју Специјализованог тужилаштва. Тужилаштво је изнело своју верзију догађаја и тврдило да су оптужени били део руководства које је учествовало у спровођењу политике усмерене против лица сматраних противницима ОВК.
Одбрана је оспоравала наводе тужилаштва и улоге оптужених у извршењу или помагању у извршењу наведених злочина.
Специјализовано тужилаштво закључило је извођење својих доказа 15. априла 2025. године. Заступник жртава извео је доказе 16. и 17. јула 2025. године. Доказни поступак одбране почео је 15. септембра 2025. године, при чему су доказе изводили само тимови одбране Тачија и Краснићија. Обе одбране закључиле су своје доказне поступке 2. децембра 2025. године, а целокупни доказни поступак закључен је 18. децембра 2025. године.
Доказни поступак
У судници су сведочила 134 сведока: 125 које је позвало Специјализовано тужилаштво, два које је позвао заступник жртава и седам које је позвала одбрана. Поред тога, судско веће прихватило је још 164 писана сведочења.
У поступку је учествовало 156 жртава. Њих је заступао заступник жртава, а њихово учешће у поступку односило се на права и интересе жртава у складу са правилима Специјализованих већа.
Завршне речи одржане су од 9. до 18. фебруара 2026. године. Након њих судско веће је приступило већању. Због обима доказног материјала и сложености поступка, рок за изрицање пресуде био је продужен за 60 дана. Дана 1. јула 2026. године одређено је да ће пресуда бити изречена 16. септембра 2026. године.
Ометање поступка и заштита сведока
Током суђења појавили су се оптужбе о утицају на сведоке и откривању поверљивих информација о сведоцима. У новембру 2023. године Специјализовано тужилаштво затражило је строже мере притвора за Хашима Тачија, Кадрија Весељија и Реџепа Сељимија, наводећи да су током посета у притвору откривали поверљиве информације о заштићеним сведоцима и покушавали да утичу на њихово сведочење. Тужилаштво је навело да су поједини заштићени сведоци били контактирани и да су од њих тражили да измене или ублаже своје исказе.
Према поднеску Специјализованог тужилаштва из новембра 2023. године, постојали су случајеви у којима су особе повезане са оптуженима контактирале заштићене сведоке. Тужилаштво је навело и да су Тачи и Весељи преко посетилаца у притвору давали упутства у вези са сведочењем. Као један од примера наведен је случај у којем је сведоку пренета порука да треба да повуче или ублажи свој исказ, док је другом сведоку, према наводима тужилаштва, речено да ублажи сведочење у интересу Косова.
Суд је због ових навода увео ограничења у погледу контаката и комуникација Тачија, Весељија и Сељимија. Случајеви повезани са заштитом сведока били су додатно значајни због ранијих проблема Специјализованих већа са откривањем поверљивих материјала. У септембру 2021. године процурели су поверљиви судски документи који су садржали податке о сведоцима, након чега су неки сведоци и њихове породице премештени ради безбедности.
Због наводног откривања поверљивих информација и покушаја утицаја на сведоке, против Тачија је покренут и посебан поступак за кривична дела против спровођења правде. У предмету KSC-BC-2023-12, поред Тачија, оптужени су бивши шеф Косовске обавештајне агенције Башким Смакај, бивши градоначелник Малишеве Исни Килај, бивши припадник ОВК Фадиљ Фазљиу и бивши министар правде Хајредин Кући. Према оптужници, дела су почињена између 12. априла и 2. новембра 2023. године, а Тачи је оптужен да је током посета у притвору откривао поверљиве информације о сведоцима и координисао покушаје утицаја на њихово сведочење.
Тужилаштво је у том одвојеном предмету током завршних речи у септембру 2026. године тврдило да поседује око 28 сати аудио-снимака који се односе на разговоре и посете у притвору. Према наводима тужилаштва, снимци показују да је Тачи давао саоптуженима упутства која је требало пренети сведоцима. Тужилаштво је затражило да Тачи буде осуђен на шест година затвора, док је његова одбрана тражила ослобађајућу пресуду.
Завршне речи у предмету KSC-BC-2023-12 завршене су у септембру 2026. године, након чега је судија најавио да ће пресуда бити изречена накнадно. Тај поступак био је одвојен од главног предмета KSC-BC-2020-06 против Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија.
Питање заштите сведока имало је шири значај за рад Специјализованих већа. Још 2022. године Хисни Гуцати и Насим Харадинај, руководиоци Удружења ветерана ОВК, осуђени су због ометања спровођења правде и застрашивања сведока након што су јавно објављивали поверљиве информације из истрага Специјализованог тужилаштва. Пресуда
Првостепена пресуда изречена је 16. септембра 2026. године. Судско веће утврдило је да су сва четворица оптужених кривично одговорна за четири ратна злочина: незаконито и произвољно хапшење и притварање, сурово поступање, мучење и убиство.
Утврђени случајеви обухватили су 385 лица која су била незаконито или произвољно притворена, 303 лица која су била изложена мучењу, 49 лица према којима је поступано сурово и 96 лица која су убијена.
Судско веће је истовремено ослободило четворицу оптужених оптужби за злочине против човечности. Суд је закључио да нису испуњени сви услови неопходни за утврђивање њихове кривичне одговорности за те злочине. Приликом утврђивања појединачне кривичне одговорности, судско веће разматрало је улогу сваког од оптужених. Према налазима суда, Тачи и Краснићи дали су значајан допринос спровођењу заједничке криминалне сврхе, док су и Весељи и Сељими својим поступцима допринели њеном спровођењу.
Судско веће је код Тачија разматрало његову улогу у руководству ОВК и његов допринос спровођењу заједничке криминалне сврхе. Код Весељија је, између осталог, разматрана његова улога у Обавештајној дирекцији ОВК. Код Сељимија су разматране његове функције у Главном штабу и Оперативној дирекцији, док је код Краснићија суд разматрао његове функције у Главном штабу и Политичкој дирекцији ОВК, као и његове јавне наступе.
Казне изречене оптуженима биле су: ОптужениКазнаХашим Тачи25 година затвораКадри Весељи18 година затвораРеџеп Сељими13 година затвораЈакуп Краснићи25 година затвора У казне је урачунато време које су оптужени већ провели у притвору. Судско веће је навело да се поступак односио на индивидуалну кривичну одговорност оптужених за конкретна дела обухваћена оптужницом, а не на оцену легитимности ОВК или њених политичких циљева.
Реакције Изрицање првостепених пресуда изазвало је различите реакције на Косову и у Србији. На Косову су присталице оптужених организовале окупљања у Приштини и Хагу. У Приштини су се на главном тргу окупиле хиљаде људи који су пратили изрицање пресуде, након чега је део окупљених кренуо ка седишту ЕУЛЕКС-а, где су поједини демонстранти гађали објекат каменицама и флашама. Полиција је поставила кордон испред зграде.
У Хагу се неколико стотина присталица оптужених окупило испред Специјализованих већа Косова. Након изрицања пресуда дошло је до сукоба са полицијом, током којих су демонстранти гађали полицију разним предметима и оштетили поједина полицијска возила. Полиција је употребила водени топ, бибер-спреј и полицијске псе, а након више хапшења окупљени су се разишли.
Политичке странке и представници косовских Албанаца различито су реаговали на пресуде. Демократска партија Косова, са којом су Тачи и Весељи политички повезани, критиковала је пресуду, док су породице осуђених одбациле судску одлуку и најавиле наставак правне борбе. Други политички представници на Косову такође су изражавали неслагање са пресудама и подршку осуђенима.