Фалоцентризам је идеологија према којој је фалус, или мушки полни орган, централни елемент у организацији друштвеног света. Фалоцентризам је анализиран у оквирима књижевне критике, психоанализе и психологије, лингвистике, медицине, здравствене заштите и филозофије.
Прва фаза Термин је сковао 1927. године Ернест Џоунс, као део своје дебате са Фројдом о улози фалусног стадијума у развоју детета, када је тврдио да су „мушки аналитичари наведени да усвоје непримерено фалоцентричан поглед”.Цитирано у K. K. Reithven, Feminist Literary Studies (1990) стр. 54 Ослањајући се на раније аргументе Карен Хорнај,P. Gay, Freud (1989) стр. 520 Џоунс је, у низу чланака, заступао став да жене нису разочарана бића вођена завишћу због пениса. Уместо тога, он је сматрао да је ово веровање само по себи теоретска одбрана од кастрационе анксиозности. Фројд је, међутим, остао непоколебљив у свом противљењу тези коју су заступали Хорнајева и Џоунс,S. Freud, On Sexuality (PFL 7) стр. 391—392 и његов став је након тога постао доминантан у психоанализи, иако ће неки, попут Џенет Малколм, модификовати његов став у смислу да је „Фројдов концепт, наравно, пре... опис фалоцентризма, а не његова препорука”.Janet Malcolm, The Silent Woman (1995) стр. 87
Друга фаза Жак Лакан је унео лингвистички обрт у дебату својим чланком „Значење фалуса” (1958/1965), тврдећи да фалус није парцијални објекат, имагинарни објекат или физички орган, већ „означитељ који има за циљ да у целини означи ефекте означеног... ову означавајућу функцију фалуса”.J. Lacan, Ecrits (1997) стр. 285—288
Жак Дерида је оспорио његову тезу као фалоцентричну, а ту оптужбу је преузео феминизам другог таласа,J. Childers ed., The Columbia Dictionary of Modern Literary and Cultural Criticism (1995) стр. 225 проширујући фокус протеста са Лакана на Фројда,P. Gay, Freud (1989) стр. 774 психоанализу и мушкоцентрично размишљање у целини:E. Ermath, Sequel to History (1992) стр. 172—173 начин на који је „фалус, центар значења, постао човеков идентитет са самим собом... мушко симболично”.Андреа Нај, цитирано у E. Ermath, Sequel to History (1992) стр. 172—173
Међутим, око овог питања дошло је до сукоба унутар самог феминизма.E. Amour, Deconstruction (1999) стр. 207 Неке француске феминисткиње, видећи фалоцентризам и феминизам као две стране исте медаље, покушале су да направе постфалички пробој.E. Roudinesco, Jacques Lacan (2005) стр. 365 Друге, попут енглеске феминисткиње Жаклин Роуз, иако су прихватале да је „Лакан био уплетен у фалоцентризам који је описивао”,J. Rose ed., Feminine Sexuality (1982) стр. 56 ипак су сматрале његову анализу важном за разумевање како су жене конституисане као подељени субјекат у друштву.
Трећа фаза Из постколонијалне перспективе, међутим, овакве теоријске дебате откриле су нерелевантност феминисткиња Првог света, са њиховим фалоцентричним преокупацијама, за свакодневни живот субалтерне жене у Трећем свету;P. Mackay, Kathy Acker and Transnationalism (2009) стр. 94 а феминизам трећег таласа, са својом бригом за маргинализоване, појединачне случајеве и за интерсекционалност, такође је углавном посматрао теоретизам и есенцијализам раније феминистичке бриге за фалоцентризам као нерелевантне за свакодневно женско искуство.L. Heywood, Third Wave Agenda (1997) стр. 135 Гајатри Спивак сугерише да феминизам мора да преговара са фалоцентризмом, а фалоцентризам мора да преговара са феминизмом.G. C. Spivak, The Post-Colonial Critic (2014) стр. 147
Види још
Референце
Спољашње везе Фалоцентризам
Категорија:Критичка теорија Категорија:Мизогинија Категорија:Феминизам и сексуалност