Бразилски мачор (), такође преведен под насловом Бразилска мачка, приповетка је британског писца Артура Конана Дојла, први пут објављена у децембру 1898. године у часопису The Strand Magazine.

Радња Маршал Кинг има „скупе укусе, велика очекивања, аристократске везе, али нема правог новца у џепу, нити професију од које би га могао зарадити”. Његов ујак, лорд Сатертон, поседује једно од најбогатијих имања у Енглеској, али не пружа никакву подршку свом нећаку. Суочен са финансијском пропашћу, Маршал је пресрећан када прими писмо од свог богатог рођака Еверарда Кинга, који га позива у Грејлендс, своје имање у Сафоку. Прихватајући позив, он одлучује да се спријатељи са Еверардом, а потом да га замоли за финансијску помоћ.

По доласку у Грејлендс, Маршал примећује разне животиње које је Еверард донео у Енглеску из Бразила, укључујући армадила, вугу и пекарија. Еверард га срдачно дочекује, али га његова супруга дочекује хладно, изазивајући Еверардов бес када подстакне Маршала да се врати у Лондон. Еверард објашњава да је његова жена љубоморна и да не воли када он има друго друштво.

Еверард води Маршала у обилазак свог зверињака, који се завршава у крилу куће опремљеном тешким вратима. Еверард објашњава да се у тој просторији налази „Томи”, велики „бразилски мачор” са изворишта реке Рио Негро, кога је Еверард нашао као младунче. Еверард показује како окретањем гвоздене ручице са спољне стране собе могу да померају шипке испод жичане мреже и тако затвори Томија у један део просторије. Еверард напомиње да Томи „још није окусио живу крв, али када то буде учинио, постаће права пошаст”.

Током свог боравка на имању, Маршал примећује да Еверард прима велики број телеграма. Последњег дана посете, он са Еверардом разговара о својим финансијским потешкоћама, објашњавајући да, иако је наследник лорда Сатертона, не прима никакав џепарац. Еверард обећава да ће му помоћи. Касно те вечери, Маршал подробно објашњава Еверарду своје дугове и повериоце; Еверард делује незаинтересовано, али моли Маршала да све то запише.

Илустрација приче Сиднија Паџета|thumb

Пре него што оду на спавање, Еверард позива Маршала да заједно посете Томија, који је узнемирен због олује. Након што замоли Маршала да му придржи фењер, Еверард га изненада закључава у соби, а затим почиње да извлачи шипке које раздвајају Томија од Маршала. Након неуспешног покушаја да шипке задржи на месту, Маршал се попење на врх решетке која чини плафон кавеза. Чекајући да сване, Маршал размишља о томе како се „иза [Еверардовог] ведрог лица крио дух средњевековног убице”.

Када је свануло, Томи постаје још узнемиренији. Маршал одлучује да покуша да врати шипке у првобитни положај како би остао на сигурном унутар кавеза. Бацивши свој капут преко Томијеве главе, успева да затвори шипке и остане безбедан у кавезу, али током тога задобија ударац Томијеве канџе који му тешко повређује ногу. Полусвестан и неспособан да се помера, Маршал чује Еверарда како улази у собу да провери да ли је Маршал мртав. Томи — узбуђен мирисом и укусом Маршалове крви — напада и убија Еверарда.

Маршала спасавају Еверардове слуге, које убијају Томија ватреним оружјем. Током опоравка, посећује га Еверардова супруга, која му говори да је била превише уплашена да би издала свог мужа, али да је учинила све што је могла да отера Маршала. Касније га посећује и његов адвокат Самерс, који га обавештава да је његов ујак преминуо и да је он нови лорд Сатертон. Самерс напомиње да је стари лорд Сатертон умро управо оног дана када је Маршал био нападнут, да је Еверард био следећи у линији наслеђивања, као и да је собар лорда Сатертона узимао новац од Еверарда да би му путем телеграма слао најновије вести о ујаковом здрављу.

Публикација Приповетка је први пут објављена у 96. броју часописа The Strand Magazine у децембру 1898. године. Касније је уврштена у Дојлове збирке Приче око ватре (Round the Fire Stories, 1908) и Приче ужаса и мистерије (Tales of Terror and Mystery, 1922), као и у неколико каснијих збирки. Од тада је више пута прештампавана у разним антологијама.

Пријем и интерпретације Рејф Макгрегор описује приповетку као пример „ирационалне фантастике” и као „натприродни трилер”, правећи поређења са Дојловим познатим романом Баскервилски пас из 1901. године. Џефри Мајерс и Валери Мајерс истичу ову причу као пример тога како су „Дојлове приче економичне у стилу и структури”, описујући је као „мрачну комедију” и „језиву сатиру о опасностима посећивања сеоских имања и манично срдачних домаћина”. Пишући за The Guardian 2014. године, Лин Трас је описала ову причу као „прилично застрашујућу причу о бразилској мачки, у којој проналазимо овај изванредан опис: ’Један замах те огромне шапе откинуо ми је лист са ноге као што струготина дрвета испада пред хоблерицом.’”

Референце

Спољашње везе

Категорија:Приповетке Категорија:Артур Конан Дојл