Пал Кинижи (, ) је био мађарски генерал у служби мађарске војске под краљем Матијом Корвином. Био је гроф жупаније Темеш, која се налазила у региону Банат у мађарској Краљевини (сада део Румуније и Србије након Тријанонског споразума из 1920. године) од 1484. године и генерал-капетан Доњих делова Краљевине. Био је генерал чувене мађарске Црне армије током владавине мађарског краља Матије Корвина. Познат је по победи над Османлијама у бици на Хлебовом пољу код села Кењермезе (Kenyérmező) у октобру 1479. Кинижи је широко хваљен због своје улоге у одбрани Краљевине од Османлија. Наводно никада није изгубио ниједну битку.

Биографија мини|лево|160п|Биста Пала у Кинижи замку, Нађважоњ мини|лево|160п|Статуа Кинижија испред замка Име Пала Кинижија први пут се помиње 1467. године у фусноти једне уредбе коју је издао мађарски краљ Матија. Тачан датум његовог рођења није познат. Историчари су раније сматрали да је племенитог порекла, тачније, да је припадао ситној племићкој породици из жупаније Бихар, иако су породице са презименом Кинижи постојале и у земљи Секеља (Székelyföld) и у жупанији Абауј-Торна (у месту Нађкиниж/Nagykinizs). Међутим, новија истраживања су „поново открила” изворе из жупаније Абауј. Према налазима савремених историчара (др Ласло Фењвеши, Јене Ајгнер и Рихард Хорват), Пал Кинижи је вероватно потицао из жупаније Абауј, могуће из села Кишкиниж (Kiskinizs) или Нађкиниж. Што се тиче његове етничке припадности, вероватно је рођен у породици мађарског говорног подручја, мада се немачко или словенско порекло међу његовим прецима не може сасвим искључити. Према неким српским историчарима, био је српског порекла.,Љубомир Степанов: Срби у Кнезу (Темишвар, 1998) и вероватно је био потомак Вука Бранковића, мада се то није могло утврдити. Након анализе историјских докумената, српски историчар Александар Иванов дошао је до чврстог закључка да Пал Кинижи није био ни српског порекла ни родом из Баната. Познато је да се његов отац борио против Турака под командом Јаноша Хуњадија. Иако легенде тврде да је био шегрт код воденичара, та теорија о његовом пореклу је одбачена. Поједине хипотезе сугеришу да је породица Кинижи, као ситно племство, можда поседовала воденицу на реци Хернад, те да је Пал Кинижи радио у њој након што је породица запала у финансијске тешкоће.Пал Кинижи – мит и стварност

Пал Кинижи је обављао дужност жупана (ispán) жупаније Марамарош између 1467. и 1472. године. Године 1468. истакао се као потчињени командант под вођством Балажа Мађара током војног похода у Моравској. Године 1472, као признање за његову лојалност, додељен му је замак Важоњ (Vázsony), смештен на путу од Будима ка Италији, заједно са припадајућим поседима. Касније је проширио „замак Кинижи” додавањем палате и капије са барбаканом. Краљ га је око 1477. године поставио на чело Темешвара и јужних провинција. Дана 22. октобра 1479. године додељена му је титула „генералног капетана Доњих крајева” и поверена му је управа над четрнаест жупанија, заједно са њиховим редовним годишњим пореским приходима.Темишвар: Град и залеђе у средњем веку. Као темишварски жупан, организовао је систем одбране јужних крајева. Пограничне области између тада Хрватско-славонског баната и Трансилваније нашле су се под његовим надзором.Историја организације одбрамбеног система против Турака од почетака до почетка 18. века Године 1478. населио је паолинске монахе у Важoњу (који је у међувремену добио статус трговишта) и за њих подигао манастир и цркву. Године 1480. од владара је добио замак Шомло, а отприлике у исто време оженио се Бенигном, ћерком Балажа Мађара.

Био је иђпан Темешке жупаније 1479. године, када је турска војска под вођством бега Исе Хасан-оглуа упала у Мађарску и опустошила Краљевске земље (савремени извори помињу снаге од 80.000 или 35.000–40.000 људи, мада је стварни број вероватно био мањи, можда 6.000 или 12.000–15.000). Дана 13. октобра 1479. године, заједно са трансилванијским војводом Иштваном Баторијем, Кинижи је однео велику победу над турском војском код Кењермезеа.E. Kovács Péter стр. 142. Живописан савремени запис Антонија Бонфинија такође је забележио овај војни подвиг: „Пал Кинижи узима два мача и, попут лава који риче, гази кроз крв куда год крене. Где год јуриша, незаустављивом силином гази све пред собом, сејући смрт и пустош на широком фронту.”

Краљ Матија, склон суровости, наредио је Кинижију да током рата против Чеха уништава непријатељска села ватром и мачем: „Тајно је у Пољску упутио Имреа Запољу и Пала Кинижија... Наложио им је да се нигде не заустављају нити упуштају у опсаде, већ да прокрстаре Пољском уздуж и попреко, пустошећи и палећи, те да свуда сеју пустош ватром и мачем.”

Такође краљ Матија му је 1481. године поверио одбрану јужних пограничних области, а 1482. године Кинижи је извојевао победу над непријатељском војском код Смедерева (мађ. Szendrő). Током живота предводио је бројне војне походе у Србију која је била под турском окупацијом. Будући да је становништво јужних пограничних крајева било знатно проређено турским упадима, Кинижи је током ових похода довео велики број Срба у Мађарску, населивши их у том региону и укључивши их у војну службу.

Након Матијине смрти, Кинижи се окренуо против Јаноша Корвина, поразивши га у бици код Чонтмезеа, и стао на страну краља Владислава II. Свети римски цар Максимилијан I заузео је Нађважоњ 1490. године, али га је Кинижи повратио већ наредне године. Године 1492. распустио је недисциплиновану Црну војску, али се касније, пред крај живота, поново борио против Турака. Године 1494. спасао је Нандорфехервар од издаје, наредио је да се војници-издајници, који су намеравали да за новац предају тврђаву непријатељској војсци, погубе уз стравична мучења. Такође је предузимао походе на Србију и Бугарску. Носио је бројне титуле, служећи као тамишки жупан (1484), жупан Марамороша (1467) и краљевски судија (1494). Доживео је мождани удар 1494. године, али је након тога ипак учествовао у опсади Смедерева.Пал Кинижи, Маћаш Хуњади, Нађважоњ, војна наука, археологија, годишњица index.hu Преминуо је 24. новембра 1494. године. Његово тело је пренето у Нађважоњ, а сахрана је обављена почетком децембра 1494. у павлинском манастиру Важоњке.Последње путовање Пала Кинижија — или зашто убица Турака није добио достојну сахрану

Наслеђе У капели замка Кинижи у Нађважоњу може се видети исклесани саркофаг са његовим ликом, његово тело је првобитно било положено у тај саркофаг у оквиру манастира реда павлина који је он сам основао. Ловци на благо су 1708. године опљачкали његов гроб и однели његову брњицу, шлем и двосекли дуги мач, предмете који су касније доспели у посед Мађарског националног музеја. Службеник на имању породице Зичи (Zichy) наложио је да се посмртни остаци Пала Кинижија и Марка Хорвата сахране у необележеном гробу на гробљу цркве Светог Стефана у Нађважоњу.[Шта крије сентиштванско гробље

Дана 22. августа 2022. године у Нађважоњу су започета археолошка ископавања ради проналажења посмртних остатака овог непораженог војсковође. Ископавања су покренута под окриљем омладинског удружења „Fekete Sereg” (Црна чета), које су предводили Адам Шандор Паткаи (Ádám Sándor Pátkai) и Жомбор Ђерфи-Вилам (Zsombor Győrffy-Villám), док је руководилац пројекта био др Чанад Кандико (Dr. Csanád Kandikó). Пал Кинижи, НађважоњИстраживање гробних местаИстраживања Кандике Чанада

Бронзана коњаничка статуа са његовим ликом, дело вајара Ивана Сабоа (Iván Szabó), налази се на тргу испред замка, а спомен-плоча посвећена њему стоји на углу улица Кинижи (Kinizsi) и Вар (Vár). Његов надгробни споменик чува се у Музеју Будимског замка, а успомену на њега чува и Кинижијева стена (Kinizsi-szikla) ​​на брду Шомло (Somló). Прва мађарска ултрамаратонска пешачка тура, „Kinizsi Százas” (Кинижи 100), носи његово име. Због његових веза са градом Абоњ (Abony), једна средња школа и градска капија у том месту назване су по њему. Успомену на Пала Кинижија чува и Удружење „Кинижи” из Карпатског басена (Kárpát-medencei Kinizsi Egyesület), организација која окупља девет мађарских насеља и заједница (два у самој Мађарској, три у Трансилванији, једно у Горњој Угарској и три у Јужним крајевима). Ово удружење основао је Саболч Фабри (Szabolcs Fábry), градоначелник Нађважоња, а подржавају га удружење „Hazajáró” и Фондација Светог Фрање из Деве (Déva).Рељефи на градској капији

Књижевно наслеђе Успомена на Пала Кинижија сачувана је у популарном роману за младе Пал Кинижи Шандора Татаја, у којем је аутор створио романтичну и херојску причу о обичном шегрту воденичару, пореклом из народа, који је поседовао огромну снагу и велико срце.

Галерија

Литература

Puky Andor: A Kinizsi család Abaúj- és Bihar-megyében. Turul, 1891 Németh Gábor: Adatok Nagy-Vázsony történetéből. Veszprém, 1901 Rácz Béla: Kinizsi Pál, Veszprém, 1940 (Katonai hagyományok gyűjteménye) Éri István: A nagyvázsonyi Kinizsi Vár. Veszprém, 1957 Zákonyi Ferenc: Nagyvázsony. Győr, 1977 Vázsonyi Varga Béla: Kinizsi Pál, Veszprém, 1988. Vázsonyi Varga Béla: Kinizsi Pál. Vázsonyi olvasókönyv; Viza Kft., Veszprém, 2004. Aigner Jenő: Kinizsi Pál alakja a modern történetírás tükrében; Tortoma, Barót, 2017 (Tortoma értéktár)

Референце

Спољашње везе Карољ Лукач: Акнаслатина, Опис историје експлоатације соли и насељавања Веб страница замка Кинижи у Нађвжоњу Нађважоњ, где је живео Пал Кинижи

Категорија:Мађарски генерали Категорија:Мађарски војници Категорија:Краљевске судије Категорија:Историја Мађарске у средњем веку