Религијски ставови о порнографији засновани су на ширим ставовима религија о темама као што су скромност, достојанство и сексуалност. Различите верске групе на различите начине посматрају порнографију и сексуалност.

Хришћанство

Библијске студије

У Библији не постоји директна забрана порнографије. Међутим, многи хришћани своје ставове о порнографији темеље на Јеванђељу по Матеју 5:27–28: Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са пожудом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме.

Оно садржи једну од Десет Божјих заповести, Излазак 20:14 или Поновљени закони 5:18, која се такође често користи као пратећи стих за осуду порнографије.

Мајкл Куган наводи да је, на основу његовог досадашњег искуства, кампања против пожудних мисли имала за последицу исецање Песме над песмама из Библија које су биле доступне семинарцима.

Кен Стоун цитира речи Оригена да читање Песме над песмама може подстаћи пожуду код „телесних” читалаца: „Али ако јој приступи било који човек који живи само по телу, за таквог ће читање овог Светог писма бити повод за немалу опасност. Јер он, не знајући како да слуша језик љубави у чистоти и са чедним ушима, изокренуће цео начин свог слушања од унутрашњег духовног човека ка спољашњем и телесном; и биће одвраћен од духа ка телу, и гајиће у себи телесне жеље, па ће му се чинити да га само Божанско Писмо тера и подстиче на телесну пожуду!” Стоун додаје да „обилна употреба слика хране у књизи није препрека за позитивно 'порнографско' тумачење”.

Ричард Хес објашњава став Кери Е. Волш на следећи начин: „Волш је утврдила да нагласак Песме лежи на изражавању жеље између двоје љубавника. Није најважније сексуално остварење, већ сама жеља која спаја љубавнике. У томе она разликује еротику од порнографије. Ова друга се бави искључиво сексом, и по томе се квалитативно разликује од Песме. Овде секс игра секундарну улогу у односу на жељу. Било да у песми има било какве сексуалне активности — а као фантазија, овде можда и нема такве стварности — кључ Песме остаје у жељи која нагони читаоца да цени време чекања. Хебрејско искуство је највећу вредност придавало страсти.” Тврдећи да је Песма над песмама „еротика”, а не порнографија, она сматра да се ове две ствари разликују на најмање три начина: (1) Еротика нагиње ка „емоцијама и унутрашњим световима” субјекта у потрази за емпатијом, док „емоционална равност” порнографије циља на сексуално задовољење; (2) Еротика се фокусира на жудњу за достизањем „испуњења”, које се може десити у „мучном одлагању”, док је порнографија фокусирана само на „радње” како би се оно достигло што је пре могуће и на „помаму понављања”; (3) Еротика користи машту као „невидљивог и увек активног учесника” без откривања „мистерије љубави”, док порнографија није ништа више од експлицитне приче о сексуалном односу.

Римокатолицизам Мажистеријум Католичке цркве тумачи Матеја 5:27–28 тако да, будући да је сврха порнографије изазивање пожуде, она представља грех, јер је пожуда једнака прељуби. Као што Катехизис Католичке цркве објашњава:Порнографија се састоји у измештању стварних или симулираних полних чинова из интиме партнера, како би се намерно приказали трећим лицима. Она вређа чедност јер изопачује брачни чин, интимно даривање супружника једно другом. Наноси тешку повреду достојанству њених учесника (глумаца, продаваца, јавности), будући да свако од њих постаје предмет ниског задовољства и недозвољене зараде за друге. Урања све који су у то укључени у илузију света маште. То је тежак преступ. Цивилне власти би требало да спрече производњу и дистрибуцију порнографских материјала.Catechism of the Catholic Church, 2354.

Кардинал Карол Војтила, пре него што је постао Папа Јован Павле II, написао је у делу Љубав и одговорност: „Порнографија је изражена тенденција да се нагласи сексуални елемент приликом репродукције људског тела или људске љубави у уметничком делу, са циљем да се читалац или гледалац наведе на веровање да су сексуалне вредности једине стварне вредности особе, те да љубав није ништа више од искуства, индивидуалног или заједничког, само тих вредности.” Едвард Сри објашњава тему уметности и порнографије, о којој се у књизи расправља супротстављајући дела Микеланђела са часописом Playboy, говорећи да нас „добра уметност води ка мирној контемплацији о истинитом, добром и лепом, укључујући истину, доброту и лепоту људског тела”, док порнографија „буди у нама сензуалну жудњу за телом друге особе као објектом који треба искористити за сопствено задовољство” и, ако остане неконтролисана, „постаћемо робови свега што стимулише нашу сензуалну жељу”. Када неко стално гледа порнографију, која је усмерена само на „видљиво и еротично”, и своди људску особу на оно што је видљиво очима, имаће потешкоћа у односима са људима другог пола у стварном животу, јер ће се навикнути да их посматра као „објекте за употребу”.

У серији предавања под називом Теологија тела, папа Јован Павле II тврди да нека уметничка дела приказују голе појединце без изазивања пожуде, већ „омогућавају да се на неки начин концентрише на целу истину о човеку, и на достојанство и лепоту — такође и 'натчулну' лепоту — његове мужевности и женствености”, и да таква дела „носе у себи, готово скривен, елемент сублимације”. Он инсистира да је порнографија проблематична јер „не успева да прикаже све што је људско”.

Православље Православна црква забрањује порнографију заједно са пребрачним сексом. Гледање са пожудом је једнако прељуби према Христовом учењу, и такође се повезује са проституцијом. Руска православна црква се припрема да покрене мрежу која ће обезбедити бесплатан интернет на јавним местима уз подршку државе, под условом да је садржај филтриран од порнографских филмова, извештаја таблоида, геј пропаганде и информација верских секти. Овај пројекат има за циљ заштиту корисника, посебно млађе генерације, а претраге за појмове попут „порно” или „секс” ће преусмеравати кориснике на заповест „не чини прељубе”.

У Српској православној цркви, митрополит Амфилохије је истакао да је порнографија опаснија за здравље људи од било које дроге или затроване хране. Он је навео да је порнографија, заједно са другим сексуалним настраностима, постала бизнис који се мери милијардама и представља духовни отров који доводи до раних трудноћа, ширења полно преносивих болести и разарања породице, те је указао на глобалну сексуалну револуцију као деструктивну по друштвене вредности.

Протестантизам Хари Рид примећује да је током Реформације, „Калвинов циљ био директан, иако амбициозан; желео је да створи савршену хришћанску заједницу у којој свако брине о сваком… Убедио је Велико веће Женеве да донесе законе против прељубе, проституције, порнографије, коцкања, пијанства и много чега другог.”

Према Манечу, Женевски конзисторијум је редовно цензурисао литературу коју су сматрали опасном по јавни морал, укључујући и порнографију. Оболер такође примећује да је порнографија била цензурисана у Женеви и пуританској Новој Енглеској како би се одбранили од „безбожне еротике”.

Макс Вебер је тврдио да је постојала забринутост да је еротицизам врста идолатрије која се противи Божјој рационалној регулацији сексуалности искључиво кроз брак.

Мартин Е. Марти примећује да се данас и главни (mainstream) и евангелистички протестанти и даље у великој мери противе порнографији и да ћете наћи „веома, веома мало теолошких изјава које благо гледају на порнографију.”

Према књизи Addicted to Lust: Pornography in the Lives of Conservative Protestants (2019) коју је написао Самјуел Л. Пери, професор социологије и религијских студија на Универзитету у Оклахоми, конзервативни протестанти у Сједињеним Државама одликују се „сексуалним изузетком” у вези са њиховом конзумацијом порнографије због одређених свеприсутних уверења унутар конзервативне протестантске субкултуре. Ово повлачи когнитивну дисонанцу повезану са неутемељеним уверењем да су зависни од порнографије, психолошким дистресом и интензивним осећајем кривице, срамом, мржњом према себи, депресијом, а понекад и потпуним одустајањем од вере.

Перијева књига добила је широку медијску пажњу а његове налазе критиковао је Лајман Стоун из евангелистичког часописа Christianity Today, који је тврдио да и квантитативни и квалитативни статистички подаци које је прикупио Пери показују да је конзумација порнографије у Сједињеним Државама значајно нижа међу протестантским хришћанима који иду у цркву у поређењу са другим верским групама, и изјавио да су „протестантски мушкарци данас који редовно иду у цркву у основи једини мушкарци у Америци који се још увек одупиру културној норми редовне употребе порнографије”.

Лутеранство Године 1990, Лутеранска црква Аустралије осудила је порнографију објављивањем званичног става о „видео снимцима са ознаком X”.

Доктор Џон Клајниг, предавач емеритус на Аустралијском лутеранском колеџу, тврди да је „Редовна употреба порнографије за мастурбацију врста сексуалне зависности. Када Павле говори о нечистоти и сексуалној похлепи као идолопоклонству у Ефесцима 5:3-7 и Колошанима 3:5, он тачно описује како то функционише. Почиње сексуалном нечистотом, прљањем наше маште приказима сексуалног односа који нам представљају гола тела као идоле којима се дивимо. Наша фиксација на ове слике буди поремећене жеље и чини нас све похлепнијим за сексуалним задовољењем из ствари које нам Бог није дао за уживање. Ипак, оне не успевају да нас задовоље и служе само да нахране наш све већи апетит за њима… Тамо где је укључена мастурбација… што нас је више срамота, постајемо тајновитији; што постајемо тајновитији и више се кријемо у тами, постајемо рањивији на оптужбе и осуду Сатане… Морате бити пажљиви да вам Сатана не искриви перцепцију правећи будалу од вас и терајући вас да се фокусирате на погрешну ствар. Нигде у Библији мастурбација није експлицитно забрањена. За то постоји добар разлог јер проблем не долази од мастурбације, која сама по себи није ни добра ни лоша, већ прељубничких сексуалних фантазија које је прате, као што Христос јасно каже у Матеју 5:28. То је духовно проблем! … Тако нас Сатана хвата кроз нашу машту. Ако користите порнографију да бисте мастурбирали, ви стављате другу жену, идола који обећава рај а даје вам пакао, сексуално, на место своје жене. То буди вашу похлепу за оним што немате, похлепу за оним што вам Бог није дао да уживате, похлепу која се повећава како јој се препуштате. Што јој више повлађујете, постајете незадовољнији и празнији.”

Евангеличка црква у Немачкој (ЕКД) осуђује порнографију. Црква одбија да улаже у било коју компанију која производи порнографију, наводећи да се „Људско достојанство заснива на веровању да су жене и мушкарци створени по Божјем лику. Из овога произилази мисија да се ово достојанство заштити од погрдних, омаловажавајућих или деградирајућих приказа. Анализа овог критеријума не би требало да узме у обзир само порнографске производе, већ и произвођаче видео снимака који приказују насиље, као и компјутерских игара које величају насиље.”

У изјави о улози медија, синод ЕКД-а из 1997. навео је: „Према црквама, јавни радиодифузни сервис игра виталну улогу у гарантовању слободе мишљења и приступа разноврсним информацијама у Немачкој. Очување и јачање овог система, који је 'готово јединствен' у свету, јесте 'императив', рекао је бискуп Енгелхарт… С обзиром на његову већу слободу у производњи програма, он има 'посебну обавезу да практикује добровољну контролу'. Сада када се 'кршења табуа и норми' непрестано повећавају, јавна контрола и саморегулација медија морају се појачати. Ово се такође односи на заштиту 'верских убеђења', рекао је бискуп Леман. Прве покушаје немачких интернет провајдера да уведу добровољну саморегулацију треба побољшати. Ништа што велича насиље, подстиче расну мржњу, крши људско достојанство, велича рат или порнографију не сме бити доступно онлајн…”