мини|Човек болова Лудвига Круга, са тканином набораном око наводно еректилног Исусовог пениса. На слици је такође приказан и мотив ostentatio vulnerum (показивање Исусових рана). Ostentatio genitalium (лат. „показивање гениталија”) назив је за уметнички мотив који је 1983. године дефинисао Лео Стајнберг, а који се односи на наглашавање Христових гениталија у ренесансном сликарству. Овај мотив се може манифестовати кроз отворено приказивање, демонстративне положаје руку, (само)додиривање, наглашено драпирање тканине и слично. Термин је настао по аналогији са већ постојећим иконографским мотивом ostentatio vulnerum („показивање рана”), где Христ указује на рану на свом боку, као у епизоди са Неверним Томом или у приказима типа Човек болова.
Ostentatio genitalium представља тенденцију супротну византијској пракси приказивања бесполног Исуса (са спљоштеним трбухом прекривеним велом). Први примери јављају се око 1260. године, мотив стиче популарност током ренесансе, а његова употреба опада у седамнаестом веку. Посебно у уметности 15. и 16. века постоје бројни примери у којима су гениталије у средишту пажње — не само због свог положаја, већ и због линија перспективе, вишеструких усмеравајућих елемената и вештог аранжирања прегаче (перизоме), што се у тој мери не среће у старијој уметности. Начелно, Христове гениталије су откривене на сликама Исуса као детета, док у сценама Исусовог страдања богато наборана тканина наглашава гениталну регију. Историјски гледано, ostentatio genitalium се тумачи као израз највећег могућег самопонижења Бога кроз прихватање смртног облика који је, према Стајнберговим речима, био „ослобођен греха и срамоте”.
Шири круг оваквих представа обухвата и приказе Исусовог обрезања, иако су на тим ренесансним сликама Христове гениталије често прекривене (на пример, Маријином руком). Историчари уметности попут Стајнберга такође уочавају везу између мотива обрезања и појединих приказа Распећа у којима крв из ране на боку тече преко прегаче, стварајући тако ликовну везу између прве и последње ране. Сличан ниво значења имају и представе полагања у гроб у којима рука мртвог Христа почива на његовим гениталијама.
Постоје бројне теорије о пореклу мотива ostentatio genitalium. Једна од њих га повезује са успоном фрањевачке духовности у 13. веку и њиховим слоганом nudus nudum Christum sequi („го следити голог Христа”). Друга га посматра као део ренесансне тежње ка анатомској тачности и натурализму у уметности.
Историчари уметности, као што су Жан-Клод Шмит и Жером Баше, прекривање гениталија намерно надувеном тканином тумаче и као симболичку кастрацију, док у рани на боку — која се повремено приказује налик женским гениталијама — препознају феминизацију Христовог тела. Истицање и истовремено прикривање полних обележја има за циљ да укаже на Исусову плодност, која се, међутим, не огледа у телесном, већ у духовном потомству.
У ренесансној уметности, ostentatio genitalium заобилази питање Христове сексуалности тиме што се еректилни орган јавља искључиво на приказима Христа као детета или пак код паћеничког односно већ мртвог Христа — при чему код овог другог носи значење које указује на победу над смрћу. Истакнути пример за то јесте Човек болова Мартена ван Хемскерка (око 1550), са стигмама и трновим венцем. Други примери су Човек болова Лудвига Круга из око 1520. године и Распеће Христово Ханса Леонхарда Шојфелајна из 1515. године. Уклапањем фалусних приказа Христа у страдалну причу о Пасији, ове представе истовремено потискују и негирају пожуду и сексуализацију. Тиме оне следе теолошке и моралне концепте свог времена и сугеришу чедност као средство за задобијање спасења. У дијалогу са учењем Августина Хипонског, Стајнберг у мотиву ostentatio genitalium препознаје парадоксално искупљење за Првородни пад: он ствара „једначину ерекција—васкрсење”, која посматрачу омогућава да схвати свету тајну „умртвљеног и оживљеног тела”.
Види још Сексуалност и брачни статус Исуса Христа Исусово страдање
Референце
Литература
Спољашње везе Есеј о мотиву ostentatio genitalium у ренесансној уметности на сајту The Public Domain Review
Категорија:Иконографија Исуса Христа Категорија:Сексуалност и уметност Категорија:Ренесанса