Чатасег () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Солнок јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Прелаз преко Тисе код Вежења Вежењ се налази у југозападном делу жупаније Јас-Нађкун-Солнок, на подручју које са три стране окружује река Тиса. Река прави лук дуг 12 километара око села. Ипак, технички гледано, то није „слепо” насеље, главна улица води до обале реке где саобраћа скела, а пут се наставља на супротној обали, дуж административне границе између места Мартфи (Martfű) и Тисафелдвар (Tiszaföldvár). Надморска висина насеља креће се од 68 до 91 метра. Топографске информације
Седиште жупаније, Солнок, удаљено је око 25 километара, док се два најближа града, поменути Мартфи и Тисафелдвар (оба смештена на левој обали Тисе), налазе на удаљености од по око 5 километара. Најближе суседно место до којег се може стићи копненим путем, Тисајене (Tiszajenő), такође је удаљено око 5 километара.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Историја Село су вероватно основали синови клана Вашон а писани извори га први пут помињу 1354. године под именом Wesen. Простране мочваре и поља трске окруживала су узвишења погодна за насељавање. Због кривине реке Тисе, селу се могло прићи копненим путем само са западне стране, што га је чинило лаким за одбрану од освајача. Кад год би ситуација то захтевала, становници су лако могли да се сакрију у околним мочварним пределима обраслим трском.Кратка историја насеља
У нижем делу села откривено је гробље из бронзаног доба. У јужном делу насеља, на локалитету Бекењпарт (Кишдебрецен), пронађен је келтски женски гроб из гвозденог доба. Бронзани појас који је ту откривен, украшен животињским главама и инкрустиран црвеним емајлом, представља изузетан пример келтске уметности. Гробови коњаника из доба мађарског освајања пронађени су на западној периферији, према виноградима Вежењ, док су рибари из Тисе извукли аварски мач, кљову мамута, као и кости древног носорога и тура. Људи су овде још у давна времена проналазили бујне пашњаке, шуме, ливаде пуне дивљачи и обиље могућности за риболов.Кратка историја насеља на tiszakanyarprojekt.hu/
Једна од великих битака Ракоцијевог рата за независност одиграла се у близини села. Снаге Раца су 18. априла 1705. године разбиле три чете пука формираног од припадника хајдучких насеља дуж река Шајо и Хернад. Куручке снаге су претрпеле губитке који су укључивали неколико официра и готово стотину војника.dr. Bagi Gábor: A Rákóczi szabadságharc Jász-Nagykun-Szolnok megyéhez kapcsolódó jelesebb alakjai , tudomany.szolnok-mtesz.hu
Жестоке борбе за контролу над прелазом преко Тисе у близини насеља водиле су се и током Другог светског рата.
Демографија Године 2001. 96% становништва насеља изјаснило се као Мађари, а 4% као Роми. Према подацима са пописа из 2001. године, већину становништва чине припадници Реформисане цркве (око 47%), а следе их римокатолици (око 32%) и лутерани (око 2%). Око 19% становништва не припада ниједној цркви или верској заједници, односно није дало одговор.Скуп података о националности пописа из 2001. године.
Према попису из 2011. године, 88,5% становника се изјаснило као Мађари, 5,7% као Роми, 0,2% као Хрвати, 0,8% као Немци и 0,5% као Румуни (11,5% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Године 2011. верска структура је била следећа: римокатолици 23,2%, реформисани 25,3%, гркокатолици 0,5%, лутерани 0,8% и лица без верске припадности 23,5% (26,7% се није изјаснило о својој припадности).
Године 2022. 81,1% становништва се изјаснило као Мађари, 4,3% као Роми, 1% као Немци, 0,5% као Русини, по 0,2% као Срби, Словенци, Јермени, Украјинци и Хрвати, а 1,3% као припадници других етничких група (17,5% се није изјаснило о етничкој припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Што се тиче вероисповести, 16,7% су били реформисти, 12,9% римокатолици, 0,8% Јевреји, 0,5% лутерани, 0,3% гркокатолици, 0,2% православци, 0,6% припадници других хришћанских заједница, а 27,3% се није изјаснило као припадници ниједне верске заједнице (40,2% није дало одговор).
Литература
Vezseny – Településképi Arculati Kézikönyv. Hrsg. von der Gemeindeverwaltung, Vezseny 2017.
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Мапа Вежења (архива) Tisza-Vezseny in A Pallas nagy lexikona
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок