Луције Калпурније Пизон (умро 70. године н. е.) био је римски сенатор који је деловао током 1. века н. е. Током Године четири цара био је намесник провинције Африке и подржавао је Вителија. Након Вителијеве смрти убили су га Веспазијанове присталице.

Рани живот Пизон је био син Луција Калпурнија Пизона, који је био принуђен да промени свој преномен са Гнеја на Луција због умешаности свог оца у заверу против цара Тиберија I.Роналд Сајм, Августовска аристократија (Оксфорд: Кларендон прес, 1986), стр. 374. О животу млађег Пизона пре његовог избора за конзула 57. године, када му је колега био цар Нерон, није познато много.Ђузепе Камодека, „Конзули 55–56. године и нови Сенекин колега на конзулској функцији: П. Корнелије Долабела (ТП. 75 [=1401 + 135])“, Часопис за папирологију и епиграфику, 63 (1986), стр. 201–215

Тацит бележи један догађај из претходне године, када је дошло до сукоба између претора Вибулија и Антистија Сосијана, народног трибуна, око питања да ли треба задржати у затвору неке непослушне гледаоце. Сенат је пресудио против Антистија, а Пизон је отишао корак даље и предложио да се трибунима убудуће више не дозволи да суде у својим кућама.Тацит, Анали, XIII, 28.

Службе и функције Од 60. до 63. године био је куратор водовода Рима (curator aquarum).Фронтин, О римским водоводима, 102. Године 62. цар Нерон је Пизона, заједно са Авлом Дуценом Гемином и Помпејем Паулином, именовао у комисију задужену за управљање јавним приходима.Тацит, Анали, XV, 18. Потом је 69. године жребом изабран за проконзула провинције Африке.Колин Велс (1995), Римско царство. Кембриџ, Масачусетс: Харвард универзитетска штампа, .

Био је члан Братства Арвала (Fratres Arvales). Иако није познато када је примљен у ово свештеничко удружење, забележено је да је присуствовао њиховим састанцима 57, 58, 59, 60. и 63. године.CIL VI, 2039; CIL VI, 2041; CIL VI, 2042; CIL VI, 2043.

Пизон је био ожењен Лицинијом Магном,CIL VI, 1448. а њихова кћерка Калпурнија удала се за Калпурнија Пизона Галеријана, сина Гаја Калпурнија Пизона.Тацит, Историје, IV, 49.

Смрт мини|Мапа Римског царства током Године четири цара (69. година). Док је управљао римском Африком, избио је грађански рат познат као Година четири цара. И провинција и Пизон подржали су Вителија, који је непосредно пре тога такође био проконзул Африке.

Међутим, заповедник легије стациониране у северној Африци, Гај Калпетан Ранције Квирина́л Валерије Фест, тајно је одржавао везе са Веспазијаном.

Након Вителијеве смрти, у Африку је стигао Клаудије Сагита, префект коњице. Сагита је рекао Пизону да је издато наређење за погубљење проконзула, да је његов зет већ погубљен и да Пизону као једина нада за спас преостаје или да побегне међу Вителијеве присталице које су још биле у Галији и Хиспанији, или да се брани у Картагини.

Пизон није дозволио да га ове вести поколебају. Убрзо затим стигао је гласник, Гај Лициније Муцијан, као изасланик Муцијана, Веспазијановог присталице који се налазио у Риму, како би преговарао са Пизоном.

Пизон је одбио да напусти своју палату, што је разбеснело локално становништво. Оно је почело да се буни на пијаци, захтевајући да се Пизон појави. Пизон је избегавао да изађе пред окупљену масу, али је успео да нареди да му доведу гласника. Испитујући га, сазнао је да га је Муцијан послао да га убије.

Проконзул је наредио да гласник буде погубљен и одбио је да обавља било какве дужности ван палате, настојећи да спречи понављање побуне.Тацит, Историје, IV, 49.

Када је Фест сазнао шта се догодило у Картагини, послао је одред коњице да убије Пизона. Иако нико од војника није познавао Пизона, на њега им је показао Бебије Маса, којег Тацит описује као „човека који је још тада био погубан за честите, и који ће се често поново појављивати међу невољама које је убрзо требало да поднесе“.

Након Пизонове смрти, Фест је могао да преузме контролу над провинцијом и отворено се изјаснио у корист Веспазијана.Тацит, Историје, IV, 50.

Референце

Категорија:Умрли 70.