Свети Емерик (), поштован као Свети Емерик (око 1007 – 2. септембар 1031.), био је син мађарског краља Стефана I и Гизеле од Баварске. Добио је име по свом ујаку, цару Светог римског царства Хенрику II (у латинским изворима навођеном као Henricus). Његов живот је првенствено документован у хроникама и легендама насталим у каснијим вековима. Тачан датум његовог рођења није познат, савремени историчари га смештају у период између 1000. и 1007. године. Према предању, рођен је у краљевској палати у Секешфехервару (на месту где се данас налазе фрањевачка црква и самостан). Краљ Стефан је плански припремао свог сина за владара. Од 1015. године његово образовање је надгледао бискуп Герард, а касније је на очевом двору савладао вештине државништва и војног командовања. Краљ је одредио Емерика за свог наследника и лично му упутио свој политички тестамент, дело под називом Intelmek Imre herceghez (Поуке принцу Емерику). Иако је легенда о Емерику из 12. века популаризовала представу да је принц положио завет чедности, савремени историчари то сматрају каснијом црквеном измишљотином, с обзиром на то да су обезбеђивање наследства, а тиме и склапање династичког брака, представљали питање од виталног државног интереса.

Као принц, управљао је једним војводством и служио као командант краљевске гарде. Цар Светог римског царства Конрад II покренуо је 1031. године војни поход против мађарске Краљевине. Верује се да је Емерик предводио мађарске снаге и однео победу у бици код Ђера. У Естергому је Конрадов син, Хенрик III, потписао мировни споразум према којем је територија између река Лајте и Фише, па чак и Мархфелд, припала тадашњој Мађарској. Вероватно је у том тренутку Стефан намеравао да препусти престо сину или да га крунише за савладара (rex iunior*). Претпоставља се да је и литургијска одежда коју је наручила краљица Гизела а која је касније постала позната као крунидбени плашт, можда израђена управо за ту прилику. Убрзо након тога, краљевски пар је примио вест да је принц Емерик смртно рањен у лову, када га је напао вепар. Подлегао је повредама 2. септембра 1031. године. Место и околности његове смрти остали су непознати. Претпоставља се да се то догодило у шуми Игфон у Бихару, с обзиром на то да су чланови мађарске краљевске породице тамо често ловили. У тој шуми је њему у част подигнута опатија Светог Емерика. Будући да је у то време био обичај да се црква подигне на месту где се веровало да је светац преминуо, ова хипотеза делује вероватно.

Појавиле су се алтернативне историјске теорије о изненадној смрти принца Емерика. Након смрти Хајнриха II, којом је угашена мушка линија баварске владарске династије, Емерик је преко женске линије могао да претендује на престо Светог римског царства, па неки верују да је реч о политичком убиству. Према другој теорији, смртоносну рану није нанела животиња, већ плаћени убица из печењешког клана Тонузоба („Дивљи вепар”). Званична ориографија ове хипотезе не сматра доказаним. Емерик је био први члан краљевске породице сахрањен у Базилици Успења Блажене Деве Марије у Секешфехервару, која је тада још била у изградњи. Према легенди, његова смрт подстакла је оца да 14. августа 1038. године круну и земљу посвети Богородици.

Живот alt=Prince Emeric's funeral and the blinding of Vazul|мини|лево|180п|Сахрана принца Емерика и ослепљивање Вазула (Chronicon Pictum, 1358) Породица Верује се да је Емерик био други син Стефана I. Добио је име по свом ујаку, цару Хенрику II, и био је једини Стефанов син који је доживео одрасло доба.Sauser, E., Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon (Немачки, транслитерација наслова. "Биографско-библиографска енциклопедија Католичке цркве") Vol. XXI, pub. Bautz, 2003, Његово мађарско име, Имре, потиче од латинског имена Henricus, што значи „владар дома”..

Образовање Емерик се од своје петнаесте до двадесет треће године образовао у строгом и аскетском духу под надзором бенедиктинског |монаха Ђерарда из Венеције. Било је предвиђено да постане наредни владар мађарске Краљевине, а његов отац је написао своје „Поуке” како би га припремио за тај задатак. Отац је покушао да Емерика учини савладарем још за свог живота.

Емерик се оженио 1022. године. Идентитет његове супруге је споран. Поједини извори наводе да је то била Ирина Мономахина, рођака византијског цара Константина IX Мономаха,W. Swoboda, Emeryk, Słownik Starożytności Słowiańskich, t. 8, cz. 1, 1998, s. 112 или припадница породице Аргир, којој је припадао и византијски цар Роман III Аргир. Други сматрају да је реч о хрватској племкињи (патрицији), ћерки хрватског краља Крешимира III. Као могућа супруга помиње се и Аделаида (или Рикса) из Пољске, односно једна од њених сестара којима се не наводе имена.

Смрт и посвећење Планови Емериковог оца о наслеђивању никада нису могли бити остварени: 2. септембра 1031. године, у двадесет четвртој години живота, Емерик је погинуо у лову, након што га је напао вепар. Претпоставља се да се то догодило у месту Хеђкезсентимре. Сахрањен је у базилици у Секешфехервару. На његовом гробу догодила су се бројна чудесна исцељења и прелазака у хришћанство, па је краљ Ладислав I, 5. новембра 1083. године, уз велику свечаност дао да се откопају Емерикови посмртни остаци а папа Гргур VII га је потом канонизовао, заједно са његовим оцем и епископом Герардом од Чанада, због његовог побожног живота и честитости.

Емерик се најчешће приказује у витешком оклопу, са круном и љиљаном у руци. Постоје тврдње да је италијански истраживач Америго Веспучи, по коме су Америка и амерички континент добили име, добио име управо њему у част, мада не постоје поуздани докази који би поткрепили такво тумачење етимологије.

Галерија

Литература Vita sanctorum Stephani regis et Emerici ducis: ad fidem codicum seculi xii, xiii, et xv; ed. M. Florianus. Leipzig: Brockhaus, 1881.

Magyar nagylexikon IX. (Gyer–Iq). Főszerk. Bárány Lászlóné. Budapest: Magyar Nagylexikon. 1999. 812. o. ISBN 963-9257-00-1

Референце

Спољашње везе Szent Imre herceg weboldal Szent Imre.lap.hu – linkgyűjtemény ISBN 963-7707-00-x Диба Юрій. Угорські чинники на політичній та культурній мапі Центральної Європи Х-ХІ ст.'' [Hungarian factors on the political and cultural map of Central Europe in the X-XI centuries]

Категорија:Арпадовци Категорија:Мађарски свеци