Етна (-{Muncibeddhu}-, Suda, alphaiota, 375 или једноставно -{iddhu}- на сицилијанском) је активни вулкан у Италији који се налази на источној обали Сицилије, близу Месине и Катаније. Етна је највиши вулкан у Европи, који се издиже на 3.357 -{m}- надморске висине, додуше, треба споменути да висина вулкана варира због ерупција. То је такође и највиша планина у Италији јужно од Алпа и покрива подручје од 1.190 -{km²}-. Етна је три пута виша од Везува, који се такође налази у Италији.
Етна покрива површину од са базним обимом од . То је чини далеко највећим од три активна вулкана у Италији, око два и по пута вишим од следећег по величини, Везува. Једино је планина Теиде на Тенерифима на Канарским острвима надмашује у целом европско-северноафричком региону западно од Црног мора.
У грчкој митологији, смртоносно чудовиште Тифон је заробљено испод ове планине од стране Зевса, бога неба и грома и краља богова, а за Хефестове ковачнице се такође говорило да су испод ње.Aelian, Hist. An. xi. 3, referenced under Aetnaeus in William Smith's Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology
Етна је један од најактивнијих вулкана на свету и скоро да је у непрекидној фази ерупције. Иако је у више наврата изазивала огромне штете, Етна се не сматра врло опасним вулканом и хиљаде људи живе у њеној сенци. Плодно вулканско земљиште подржава екстензивну пољопривреду, са виноградима и воћњацима који се простиру преко нижих падина планине и широке равнице Катаније на југу. Због своје историје недавне активности и оближњег становништва, Етна је проглашена вулканом деценије од стране Уједињених нација. У јуну 2013. године додата је на Унескову листу светске баштине.
Настанак Етна је сразмерно млад вулкан. Појавила се из мора пре око милион година, а њена прва ерупција се догодила отприлике пола милиона година касније.
Изглед Природна структура од подножја до врха Етне - ниже обронке прекривају засади винове лозе, наранџи и пистација, а затим их постепено замењују трешње и јабуке. Потом, изнад њих се налазе падине са храстовима, брезама, лескама и кестеновима, а још више је подручје разливене окамењене лаве коју су обликовале временске прилике. У том делу нема много биљака, ту расте готово само планинско цвеће. На овом вулкану има и предела са вечним ледом. Све ближе врху се налазе се подручја која су неповољна за ило какав живот - сива, безоблична пустош, под вулканским шљаком, пепелом и лавом, кроз које се на појединим местима пробија пара. Разјапљено жредло кратера је обојено сулфатима и оксидима, а његова дубина се непрекидно мења у зависности од подизања и спуштања чепа од лаве.
Историја вулканских ерупција Снажне ерупције Сачувани су писани извори о великим ерупцијама 475. и 396. године пре нове ере. Затим, 812. и 1169. године, па у 14. веку.
1669. се Етна распукла од врха до дна, и из ње се излило на милионе тона лаве. Мање и честе ерупције редовно уништавају пољопривредне површине и спаљују села.
Па ипак, обронци Етне су једно од најгушће насељених подручја на Сицилији. Иако реке вулканске лаве имају огромну разорну моћ која уништава куће и путеве, оне теку споро па се ретко догоди да неко од људи настрада.
Геолошка историја thumb|left|300px|Поједностављени геолошки пресек вулканског комплекса планине Етна (без размере), који показује његову еволуцију од раног стадијума подморске пукотине, производње лаве у облику јастука и првог вулкана са штитом, до касније мешовите ефузијске и експлозивне активности формирања три главне стратовулканске етапе (Монте Калана; Трифоглието 1; Трифоглието 2), затим до садашњег система Монгибело (који се развио у две узастопне фазе од пре око 15.000 година). Вулканска активност се постепено померала са југоистока ка северозападу (од приобаља до копна). Вале дел Бове је огроман колапс источног бока вулкана, који се догодио пре око 64.000 година, што сада омогућава да се препознају старија вулканска здања. thumb|250px|Планина Етна са југа са задимљеним врхом у горњем левом углу и бочним кратером у центру
Вулканска активност се први пут догодила на Етни пре око 500.000 година, са ерупцијама испод мора код древне обале Сицилије. Пре око 300.000 година, вулканизам је почео да се јавља југозападно од врха (средњи врх вулкана), а затим се активност померила ка садашњем центру пре 170.000 година. Ерупције у то време су изградиле прво веће вулканско здање, формирајући стратовулкан у наизменичним експлозивним и ефузивним ерупцијама. Раст планине је повремено прекидан великим ерупцијама, што је довело до урушавања врха и формирања калдера.
Од пре око 35.000 до 15.000 година, Етна је доживела неке веома експлозивне ерупције, стварајући велике пирокластичне токове, који су оставили велике наслаге игнимбрита. Пепео од ових ерупција пронађен је чак и јужно од границе Рима, северно.
Пре неколико хиљада година, источни бок планине доживео је катастрофалан колапс, стварајући огромно клизиште у догађају сличном оном виђеном у ерупцији планине Сент Хеленс 1980. године. Клизиште је оставило велику депресију на страни вулкана, познату као 'Вале дел Бове' (Долина волова). Једно истраживање објављено 2006. сугерише да се то догодило пре око 8.000 година и да је изазвало огроман цунами, који је оставио трага на неколико места у источном Медитерану.It has been suggested that this was the reason why the settlement of Atlit Yam (Israel), now below sea level, was suddenly abandoned around that time. See . This claim has been contested, however, as "there is no evidence of tsunami deposits, nor of sudden and catastrophic changes such as damaged structures, whole animal carcases or evidence of traumatic injury, such as might be expected to result from a tsunami event" (Galili E., Rosen B., Evron M.W., Hershkovitz I., Eshed V., Horwitz L.K. (2020) Israel: Submerged Prehistoric Sites and Settlements on the Mediterranean Coastline—the Current State of the Art. In: Bailey G., Galanidou N., Peeters H., Jöns H., Mennenga M. (eds). , . Springer, Cham). See also, Galili, E., Horwitz, L. K., Hershkovitz, I., Eshed, V., Salamon, A., Zviely, D., Weinstein‐Evron, M., and Greenfield, H. (2008), Comment on “Holocene tsunamis from Mount Etna and the fate of Israeli Neolithic communities” by Maria Teresa Pareschi, Enzo Boschi, and Massimiliano Favalli, Geophysical Research Letters, 35, L08311.
Планина Етна се креће ка Средоземном мору просечном брзином од годишње, а масив клизи по неконсолидованом слоју изнад старијег нагнутог терена.Gravitational collapse of Mount Etna’s southeastern flank
Земљиште На добро наводњеним обронцима Етне, вулкански пепео ствара једно од најплоднијих врста земљишта. Тамо је могуће остварити чак и до 5 берби поврћа годишње. Такође је земљиште погодно и за воће, а и за винограде.
Галерија
Види још Вулкан Везув Киклопске хридине
Референце
Литература
. ABC-Clio. . Euripides, Cyclops with an English translation by David Kovacs. Cambridge. Harvard University Press. Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website. Maurus Servius Honoratus, In Vergilii carmina comentarii. Servii Grammatici qui feruntur in Vergilii carmina commentarii; recensuerunt Georgius Thilo et Hermannus Hagen. Georgius Thilo. Leipzig. B. G. Teubner. 1881. Online version at the Perseus Digital Library. Stephanus of Byzantium, Stephani Byzantii Ethnicorum quae supersunt, edited by August Meineike (1790-1870), published 1849. A few entries from this important ancient handbook of place names have been translated by Brady Kiesling. Online version at the Topos Text Project.
Спољашње везе
Радио-телевизија Републике Српске: Етна избацује облаке пепела, 5. 1. 2012. Mount Etna Nord Live Webcams by Linguaglossa H24
Mount Etna Regional Park Youtube video: eruption phases of Etna in 2018 (in Italian) Smithsonian Institution: Global Volcanism Program: Etna Footage of the 1971 eruption is featured in the 1979 film Days of Fury, hosted by Vincent Price
Категорија:Сицилија Категорија:Вулкани у Италији Категорија:Активни вулкани Категорија:Стратовулкани Категорија:Светска баштина у Италији Категорија:Катанија