23. октобар (23.10.) је 296. дан у години по грегоријанском календару (297. у преступној години). До краја године има још 69 дана.
Догађаји
42. п. н. е. — Војска Марка Антонија и Октавијана је нанела Бруту одлучујућу пораз у бици код Филипа. 425 — Валентинијан III проглашен у Риму за цара Западног римског царства са само 6 година. 1702 — Битка у заливу Виго где је англо-француска флота потукла шпанску и француску флоту и уништила шпанску Флоту Индија. 1739 — Велика Британија је објавила рат Шпанији, узевши као повод одсецање ува Роберта Џенкинса. 1791 — По окочању Аустријско-турскog ратa (1788-1791), хабзбуршка војска предаје Београд Османлијама. 1862 — Државни удар у Краљевини Грчкој којим је свргнут краљ Отон I, први владар нововековне Грчке. 1912 — Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу. 1917 — Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској. На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Лењин. 1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. 1944 — Партизанске јединице из Срема и Бачке ослободиле Нови Сад у Другом светском рату. Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску. У филипинском заливу Лејте почела је битка у заливу Лејте. 1954 — После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Уједињено Краљевство и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке. 1956 — Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела је Мађарска револуција 1956. 1958 — Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман Доктор Живаго који је постао бестселер на Западу, док у СССРу тада још није био објављен. 1961 — Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир. 1973 — Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира. 1983 — У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских. На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“. 1990 — Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности. 1991 — Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи. 1994 — У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа. 1996 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Борис Гељфанд. 1998 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 2001 — ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта. 2002 — Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.
Рођења 1705 — Максимилијан Браун, аустријски фелдмаршал. (прем. 1757) 1715 — Петар II Алексејевич, руски император. (прем. 1730) 1766 — Емануел Груши, француски маршал. (прем. 1847) 1789 — Димитрије Давидовић, српски новинар и публициста. (прем. 1838) 1801 — Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. (прем. 1851). 1817 — Пјер Ларус, француски лексикограф и енциклопедиста. (прем. 1875) 1835 — Адлеј Ј. Стивенсон, амерички политичар. (прем. 1914) 1875 — Гилберт Њутон Луис, амерички физикохемичар. (прем. 1946) 1905 — Феликс Блох, швајцарско-амерички физичар. (прем. 1983) 1908 — Франтишек Доуда, чехословачки атлетичар. (прем. 1990) 1908 — Иља Михајлович Франк, совјетски физичар. (прем. 1990) 1919 — Манолис Андроникос, фрчки археолог и професор. (прем. 1992) 1926 — Душан Шиђански, српски економиста и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности. 1927 — Деже Ђармати, мађарски ватерполиста. (прем. 2013) 1927 — Лешек Колаковски, пољски филозоф и историчар. (прем. 2009) 1938 — Братислав Ђорђевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1940 — Пеле, бразилски фудбалер. (прем. 2022) 1941 — Игор Смирнов, молдавски политичар. 1942 — Мајкл Крајтон, амерички књижевник, сценариста, редитељ и продуцент. (прем. 2008) 1942 — Мирослав Павловић, српски фудбалер. (прем. 2004) 1946 — Миклош Немет, мађарски спортиста. 1947 — Казимјеж Дејна, пољски фудбалер. (прем. 1989) 1945 — Александар Мандић, редитељ и сценариста. 1951 — Фатмир Сејдију, политичар самопроглашене Републике Косово. 1954 — Анг Ли, тајвански редитељ и сценариста. 1957 — Пол Кагаме, руандански политичар. 1958 — Франк Шафер, источнонемачки атлетичар. 1959 — Гордана Бјелица, српска глумица. 1959 — „Вирд Ал” Јанковик, амерички музичар. 1959 — Сем Рејми, амерички редитељ, продуцент, сценариста и глумац. 1961 — Андони Зубизарета, шпански фудбалски голман. 1962 — Ђорђе Вукадиновић, српски филозоф, политички аналитичар, новинар и политичар. 1969 — Доли Бастер, немачка порнографска глумица, режисерка, продуценткиња, певачица и списатељица чешког порекла. 1970 — Грант Имахара, амерички електроничар и глумац. 1971 — Дејан Обрадовић, српски историчар. (прем. 2010) 1972 — Кејт дел Кастиљо, мексичка глумица. 1976 — Рајан Рејнолдс, канадско-амерички глумац, продуцент и сценариста. 1979 — Лин Грир, амерички кошаркаш. 1979 — Ален Муратовић, црногорски рукометаш. 1979 — Прабас, индијски глумац. 1982 — Александар Луковић, српски фудбалер. 1984 — Изабел Гулар, бразилски модел. 1984 — Анђелка Прпић, српска глумица и ТВ водитељка. 1986 — Бријана Евиган, америчка глумица, плесачица, музичарка и кореографкиња. 1986 — Емилија Кларк, енглеска глумица. 1986 — Јованка Радичевић, црногорска рукометашица. 1987 — Милан Борјан, српско-канадски фудбалски голман. 1989 — Ајсис Тејлор, америчка порнографска глумица. 1990 — Парадис Оскар, фински музичар. 1992 — Алваро Мората, шпански фудбалер. 1992 — Томане, португалски фудбалер. 1993 — Едгар Барсенас, панамски фудбалер.
Смрти 42. п. н. е. — Марко Јуније Брут, један од вођа завере у којој је 44. убијен Јулије Цезар. (рођ. 85. п. н. е.) 877 — Игњатије I Цариградски, цариградски патријарх. (рођ. 797) 1157 — Свен III Дански, дански краљ. (рођ. 1125) 1456 — Јован Капистран, фрањевачки монах, теолог, инквизитор и проповедник. (рођ. 1386) 1590 — Бернардино де Саагун, францискански фратар, шпански мисионар и етнолог. (рођ. 1499) 1872 — Теофил Готје, француски писац. (рођ. 1811) 1893 — Александар I Батенберг, бугарски кнез. (рођ. 1857) 1921 — Џон Бојд Данлоп, шкотски ветеринар и проналазач. (рођ. 1840) 1944 — Чарлс Гловер Баркла, енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1877) 1944. — Иван Милутиновић, црногорски и југословенски комунист и револуционар. Члан ЦК КПЈ, Врховног штаба НОВ и ПОЈ и НКОЈ-а, генерал-лајтант НОВЈ и народни херој. (рођ. 1901) 1957 — Кристијан Диор, француски модни креатор. (рођ. 1905) 1984 — Оскар Вернер, аустријски глумац. (рођ. 1922) 2011 — Марко Симончели, италијански мотоциклиста. (рођ. 1987) 2016 — Пит Бернс, енглески певач, текстописац и медијска личност. (рођ. 1959)
Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети мученици Евлампије и Евлампија
Литература
http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=23&mm=10&yyyy=2003