27. октобар

27. октобар (27.10.) је 300. дан у години по грегоријанском календару (301. у преступној години). До краја године има још 65 дана.

Догађаји

1795 — САД и Шпанија су потписале споразум из Мадрида, који је утврдио границе између шпанских колонија и САД. 1806 — Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима у бици код Јене. 1807 — У дворцу у Фонтенблоу Наполеон Бонапарта и шпански краљ Карло IV потписали споразум о подели Португалије. 1810 — САД су анектирале бившу шпанску колонију Западну Флориду. 1871 — Велика Британија анектирала дијамантска поља у Кимберлију у Јужној Африци. 1891 — У Јапану у земљотресу на највећем острву Хоншу погинуло најмање 10.000 људи, а 300.000 остало без домова. 1904 — Пуштена је у рад прва линија Њујоршког метроа. 1918 — Британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску војску у бици код Виторија Венета. 1944 — Немачка војска је заузела Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме је тај устанак угушен. Ослобођена Рума. 1962 — Мајор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства је постао једина директна жртва Кубанске кризе када је његов авион U-2 оборен изнад Кубе. 1966 — Генерална скупштина Уједињених нација одузела Јужној Африци мандат над Југозападном Африком. 1969 — Катастрофални земљотрес погодио Бању Луку. 1971 — Конго променио назив државе у Република Заир. 1973 — Мировне снаге УН стигле у Каиро да успоставе линију раздвајања египатских и израелских снага. 1978 — Египатски председник Анвар ел Садат и израелски премијер Менахем Бегин добили Нобелову награду за мир. 1979 — Свети Винсент и Гренадини су добили независност од Уједињеног Краљевства. 1981 — Совјетска подморница С-363 се насукала у шведским територијалним водама. 1991 — Туркменистан је прогласио независност од Совјетског Савеза. 1998 — Савет НАТО одложио, на неодређено време, активирајућу наредбу о војној интервенцији против циљева у Југославији пошто су српске власти повукле војску на Косову у касарне и смањиле полицијске снаге у Покрајини. Герхард Шредер преузео дужност канцелара Немачке пошто је Хелмут Кол, изгубивши на изборима, поднео оставку. 1999 — Хаљина, коју је холивудска звезда Мерилин Монро носила док је певала -{„Happy Birthday, Mr. President“}- председнику САД Џону Кенедију, продата за 1.267.500 долара, што је рекордна сума за део одеће продат на аукцији. Наоружани нападачи упали у парламент Јерменије у Јеревану и убили девет особа, укључујући премијера Вазгена Сарксијана, председника Парламента Карена Демиркијана, два његова заменика и једног министра. 2000 — Због јаке олује, ронилачка екипа није успела да уђе у подморницу „Курск“. Дан раније откривени докази да су 23 морнара преживела прву експлозију због које је та руска атомска подморница потонула 12. августа у Баренцовом мору. Стручњаци проценили да морнари нису могли живети дуже од осам сати од почетка катастрофе у којој је свих 118 чланова посаде изгубило живот. 2001 — Шведски дневник „Експресен“ пренео изјаву Кристера Петерсона, који је ослобођен оптужби за убиство шведског премијера Улофа Палмеа 1986, да он јесте убио премијера. 2017 — Каталонски парламент прогласио независност од Шпаније, чиме је основана краткотрајна Каталонска Република.

Рођења 1156 — Ремон VI од Тулуза, гроф Тулуза и маркиз од Провансе. (прем. 1222) 1401 — Катарина од Валоа, француска принцеза и енглеска краљица. (прем. 1437) 1760 — Аугуст фон Гнајзенау, пруски војсковођа. (прем. 1831) 1782 — Николо Паганини, италијански виолиниста и композитор. (прем. 1840) 1811 — Ајзак Мерит Сингер, амерички проналазач. (прем. 1875) 1835 — Симон Јенко, словеначки песник, текстописац и писац. (прем. 1869) 1842 — Ђовани Ђолити, италијански државник. (прем. 1928) 1846 — Мита Ракић, српски књижевник. (прем. 1890) 1858 — Теодор Рузвелт, председник САД од 1901. до 1909. (прем. 1919) 1885 — Владимир Ћоровић, српски историчар, редовни члан Српске краљевске академије и ректор Београдског универзитета. (прем. 1941) 1894 — Фриц Заукел, нацистички званичник. (прем. 1946) 1914 — Дилан Томас, велшки песник и писац. (прем. 1953) 1918 — Тереза Рајт, америчка глумица. (прем. 2005) 1923 — Рој Ликтенстајн, амерички сликар. (прем. 1997) 1925 — Ворен Кристофер, амерички политичар. (прем. 2011) 1927 — Стеван Мирковић, генерал ЈНА. (прем. 2015) 1931 — Навал ел Садави, египатска списатељица, активисткиња, лекарка и психијатрица. 1932 — Хари Грег, северноирски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2020) 1932 — Силвија Плат, америчка књижевница. (прем. 1963) 1938 — Михаило Војводић, српски је историчар, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и дописни члан САНУ. (прем. 2025) 1939 — Џон Клиз, енглески глумац, писац, комичар, продуцент и певач. 1945 — Луис Инасио Лула да Силва, бразилски политичар. 1949 —Драгомир Карић, српски предузетник и политичар 1951 — К. К. Даунинг, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе -{Judas Priest}-. 1952 — Роберто Бенињи, италијански глумац, комичар, сценариста и редитељ. 1952 — Франсис Фукујама, амерички друштвени аналитичар и политички коментатор. 1953 — Роберт Пикардо, амерички глумац. 1958 — Сајмон Ле Бон, енглески музичар, најпознатији као певач групе -{Duran Duran}-. 1961 — Маргарет Мацантини, италијанска глумица. 1964 — Жарко Петровић, српски одбојкаш. (прем. 2007) 1971 — Теодорос Загоракис, грчки фудбалер и политичар. 1972 — Сантијаго Ботеро, колумбијски бициклиста. 1972 — Беки Кол, аустралијска музичарка. 1972 — Марија Мутола, мозамбичка атлетичарка. 1975 — Предраг Дробњак, црногорски кошаркаш. 1976 — Александар Нађфеји, српски кошаркаш. 1978 — Ванеса Меј, британско-тајландска виолинисткиња и алпска скијашица. 1979 — Ивица Илиев, српски фудбалер. 1983 — Марко Девић, украјинско-српски фудбалер. 1984 — Кели Озборн, енглеска музичарка и глумица. 1984 — Данијел Субашић, хрватски фудбалски голман. 1986 — Лу Вилијамс, амерички кошаркаш. 1989 — Јована Гавриловић, српска глумица. 1992 — Стефан ел Шарави, италијански фудбалер. 1994 — Огњен Добрић, српски кошаркаш. 1997 — Лонзо Бол, амерички кошаркаш.

Смрти 927 — Етелстан Сјајни, енглески краљ. (рођ. 894) 1430 — Витолд, литвански владар. (рођ. 1350) 1439 — Алберт II Немачки, краљ Немачке, Угарске и Чешке. (рођ. 1397) 1447 — Улуг-бег, тимуридски владар, астроном, математичар и султан. (рођ. 1394) 1485 — Родолфус Агрикола, холандски хуманиста. (рођ. 1444) 1505 — Иван III Васиљевич, руски владар. (рођ. 1440) 1553 — Мигел Сервето, шпански лекар и теолог. (рођ. 1511) 1605 — Акбар Велики, могулски владар. (рођ. 1542) 1968 — Лиза Мајтнер, аустријски физичар. (рођ. 1878) 1980 — Џон хазбрук ван Влек, амерички физичар и математичар. (рођ. 1899) 1990 — Уго Тоњаци, италијански филмски глумац. (рођ. 1922) 1995 — Слободан Селенић, српски књижевник. (рођ. 1933) 2004 — Зденко Руњић, хрватски композитор. (рођ. 1942) 2008 — Јасмина Пуљо, преводилац, балерина, учитељ јоге, прва јогина у Југославији. (рођ. 1915) 2010 — Нестор Киршнер, аргентински политичар. (рођ. 1950) 2011 — Радомир Константиновић, српски књижевник и филозоф (рођ. 1928) 2013 — Лу Рид, амерички кантаутор, гитарист, продуцент и глумац. (рођ. 1942)

Празници и дани сећања 1843 — У Србији основана државна пошта. 1935 — Пуштен у саобраћај железничко-друмски „Панчевачки мост Краља Петра II“ на Дунаву код Београда. 1991 — Совјетска република Туркменистан прогласила независност од СССР. Српска православна црква данас прославља Преподобна мати Параскева - Света Петка