Св. Стефан Штиљановић (1498 — 1543), (У писмима се потписивао као Шкиљановић. Последњи је кнез паштровски, каштелан Врховачког града код Пожеге, добротвор и српски светитељ.
Животопис десно|мини|Свети Стефан Штиљановић, 1753, рад Христофора Жефаворића Своје порекло води из Приморја, из Паштровића. Симеон Пишчевић га у својој Историји српског народа наводи као Шкриљановић. Жена му је била Јелена Богдановић.
Све имање је оставио народу својем и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима. У Срему столовао је у граду Моровићу. Народна традиција приказује деспота Стефана Штиљановића као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дела, као и јуначку борбу против Турака. Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Јована Запоље нашао се на страни Фердинандовој. Учествовао је у грађанском рату од Мохачке битке 1526. до 1541. године, када су Турци заузели Будим. Од Фердинанда је био добио имања у вировитичкој жупанији (1527), као и град Валпово где је владао.
Последњи податак о Стефану Штиљановићу потиче из 1540. године, када је био префект утврђеног града Валпова, након чега му се изгубио сваки траг. Претпоставља се да се, након што је град пао под Турке, повукао у Шиклош, где је и умро.
Сматра се да је умро, највероватније, око 1543. године. Према предању и запису у „Повесном слову”, најпре је сахрањен на оближњем брду Ђунтир. Већ 1545. године његове мошти налазиле су се у манастиру Шишатовцу у Срему. У доба турске владавине Сремом мошти имале су несумњиво велик значај и веровало се да имају посебну исцелитељску снагу. Од СПЦ уврштен је у ред светитеља. У јесен, 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име.
Његове мошти почивају у ризници Саборне цркве у Београду од априла 1942. године, када су пренесене из манастира Шишатовац.
У манастиру Шишаштовац је постојао је култ св. Стефана Штиљановића. У Панагирику манастира Шишатовац из 1545. године постоји један кратак запис који каже: „Ова света и божанствена књига која се зове Панагирик, манастира Шишатовца храма Рођења Пресвете Богородице, где нетљене мошти почивају светог и праведног и дивног Стефана Штиљановића, српског деспота“.
Најупечатљивије предање о Стефану Штиљановићу забележено је у приповеци Скочидјевојка — Приповијест паштровска измаком петнаестог вијека, коју је забележио паштровски политичар и књижевник Стјепан Митров Љубиша у „Приповијестима црногорским и приморским”:
Види још Јелена Штиљановић
Референце
Литература
Спољашње везе Житије Стефана Штиљановића Житије Светог и праведног кнеза Стефана (Штиљановића) (СПЦ)
Категорија:Умрли 1543. Категорија:Српска историја под османском влашћу Категорија:Српски добротвори Категорија:Српски деспоти Категорија:Српско племство Категорија:Српски светитељи Категорија:Православни светитељи Категорија:Историја Будве Категорија:Историја Војводине у новом веку Категорија:Сахрањени у Саборној цркви у Београду Категорија:Србија у 16. веку