5. децембар (5.12.) је 339. дан године по грегоријанском календару (340. у преступној години). До краја године има још 26 дана.

Догађаји

1766 — Лондонска аукцијска кућа „Кристи“ одржала је прву аукцију. 1917 — Делегације Совјетске Русије и сила Осовине потписале су примирје у месту Брест-Литовску у Белорусији. Мировни уговор, којим је Русија била присиљена да се повуче из Финске, Летоније, Естоније, Литваније, Пољске и неких подручја Турске и да Немачкој плати ратну одштету од шест милијарди златних марака, потписан је 3. марта 1918. 1931 — Храм Христа Спаситеља у Москви је уништен по налогу Јосиф Стаљина. 1933 — Конгрес САД ратификовао је амандман 21. Устава САД којим је укинута прохибиција, уведена у јануару 1920. на основу 18. уставног амандмана. 1934 — Жене су у Турској добиле право гласа. 1945 — Ескадрила од 5 торпедних бомбардера TBF авенџер Америчке морнарице је нестало током вежбе у области данас позната као Бермудски троугао. 1946 — национализован САРТИД и преименован у Државна железара у Смедереву 1952 — Густа магла која је Лондон прекривала наредна четири дана узроковала смрт тровањем сумпор-диоксидом великог броја људи. 1952 — Основан Музеј Николе Тесле у Београду 1962 — САД и СССР су постигли договор о сарадњи у космичким истраживањима у мирољубиве сврхе. 1977 — Египат је прекинуо односе са Сиријом, Либијом, Алжиром, Ираком и Јужним Јеменом, арапским земљама које су се успротивиле започетом мировном процесу између Египта и Израела. 1978 — У Ирану је избио талас протеста, који су против шаха Резе Пахлавија подстакле исламске верске вође. Производња нафте је, због штрајкова, смањена готово на половину. 1993 — Градоначелник Беча Хелмут Цилк рањен је у својој кући у експлозији писма-бомбе. То је било пето писмо-бомба послато у току три дана новинарима, свештеницима и другим особама које су имале неку везу са имигрантском групацијом у Аустрији. 1995 — Чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом. Највећа операција савеза од његовог оснивања 1949. спроведена је под називом „Заједнички подухват“. Армија Шри Ланке заузела је Џафну, град на истоименом полуострву, који је пет година био главно упориште тамилских побуњеника. 2001 — Авганистанске вође договориле су се о формирању пост-талибанске владе, коју ће предводити Паштун Хамид Карзај. 2006 — Телеком Србија купио 65% државног капитала Телекома Српске за 646 милиона евра, чиме је за 179 милиона евра надмашио понуду Телекома Аустрија. Уговор о купопродаји потписан је 19. јануара 2007.

Рођења 1443 — Папа Јулије II. (прем. 1513) 1782 — Мартин ван Бјурен, амерички политичар, 8. председник САД. (прем. 1862) 1859 — Џон Џелико, британски адмирал и државник. (прем. 1935) 1867 — Јозеф Пилсудски, пољски државник и маршал. (прем. 1935) 1890 — Фриц Ланг, аустријско-немачко-амерички редитељ, сценариста, продуцент и глумац. (прем. 1976) 1898 — Грејс Мур, америчка оперска певачица и глумица. (прем. 1947) 1901 — Волт Дизни, амерички продуцент, редитељ, сценариста и аниматор, познат као творац цртаног филма. (прем. 1966) 1901 — Вернер Хајзенберг, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1932). (прем. 1976) 1903 — Сесил Френк Пауел, енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику (1950). (прем. 1969) 1932 — Шелдон Ли Глашоу, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1979). 1932 — Литл Ричард, амерички музичар. (прем. 2020) 1933 — Бранко Радовић, југословенски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 1993) 1938 — Џеј-Џеј Кејл, амерички музичар, најпознатији као гитариста. (прем. 2013) 1944 — Јерун Крабе, холандски глумац. 1946 — Хосе Карерас, шпански оперски певач. 1956 — Клаус Алофс, немачки фудбалер. 1965 — Слађан Шћеповић, српски фудбалер и фубалски тренер. 1966 — Патрисија Кас, француска музичарка и глумица. 1967 — Кнез, црногорски музичар. 1975 — Рони О’Саливан, енглески играч снукера. 1979 — Матео Ферари, италијански фудбалер. 1980 — Кристина Раденковић, српска глумица и ТВ водитељка. 1982 — Марија Омаљев Грбић, хрватска глумица. 1982 — Кери Хилсон, америчка музичарка и глумица. 1984 — Роко Лени Укић, хрватски кошаркаш. 1985 — Андре Пјер Жињак, француски фудбалер. 1985 — Џош Смит, амерички кошаркаш. 1988 — Миралем Сулејмани, српски фудбалер. 1991 — Кристијан Јелич, америчко-српски играч бејзбола. 1993 — Рос Баркли, енглески фудбалер. 1993 — Маркус Ериксон, шведски кошаркаш. 1995 — Антони Марсијал, француски фудбалер. 1998 — Сол Јонгву, јужнокорејски фудбалер. 1999 — Вивијана дел Анхел, мексичка скакачица у воду. 2000 — Жељко Гаврић, српски фудбалер. 2000 — Урош Трифуновић, српски кошаркаш.

Смрти 1791 — Волфганг Амадеус Моцарт, аустријски композитор. (* 1756) 1870 — Александар Дима Отац, француски писац. (* 1802) 1926 — Клод Моне, француски сликар. (* 1840) 1940 — Јан Кубелик, чешки виолиниста и композитор. (* 1880) 1963 — Карл Амадеус Хартман, немачки композитор. (рођ. 1905) 1967 — Милош Н. Ђурић је био српски класични филолог, хелениста, професор, филозоф, преводилац, редовни члан Српске академије наука и уметности. (* 1892) 2009 — Гордана Ковачевић, југословенска и српска репрезентативка у кошарци. (* 1974) 1993 — Милан Ђоковић, српски и југословенски књижевник, новинар, драмски писац, преводилац. (рођ. 1908) 2013 — Нелсон Мандела, јужноафрички политичар. (* 1918) 2021 — Стеван Јеловац, српски кошаркаш. (* 1989)

Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети апостоли Филимон, Апфија и Архип У свету се обележава: Светски дан волонтера Светски дан турске кафе Референце