-{DLX}- је архитектура процесора типа -{RISC}- коју су осмислили Џон Л. Хенеси и Дејвид А. Патерсон, главни креатори -{MIPS}- и -{Berkeley RISC}- архитектура (респективно), два основна примера -{RISC}- архитектуре. -{DLX}- је, заправо, упрошћена варијанта -{MIPS}- процесора, са простом 32-битном -{load/store}- архитектуром. Намењена првенствено за образовне сврхе, -{DLX}- архитектура се често користи на универзитетским курсевима архитектуре рачунара. Ово је слично -{MIX}- и -{MMIX}- архитектурама Доналда Кнута из серије књига -{The Art of Computer Programming}-.
Код првобитне -{MIPS}- архитектуре, једна од метода за побољшање перформанси била је та да се све инструкције заврше у једном такту, због чега је преводилац морао да убацује операције без дејства у случајевима када би инструкцији требало више времена за извршавање, на пример код приступа меморији. Код -{DLX}- архитектуре, коришћен је мало модернији приступ за дуге инструкције: систем прослеђивања података и промена редоследа инструкцијама. У овом случају, дуже инструкције се "заустављају" у својим функционалним јединицама, а онда се враћају у инструкцијски ток када се заврше. Споља би извршавање и даље деловало линеарно.
Инструкције -{DLX}- процесора могу да се поделе на три групе: -{R}--тип, -{I}--тип и -{J}--тип. Инструкције -{R}--типа су чисте регистарске инструкције, са референцама на три регистра које се налазе у 32-битној речи. Инструкције -{I}--типа одређују два регистра и користе 16 битова да сместе непосредну вредност. Коначно, инструкције -{J}--типа су скокови, који садрже 26-битну адресу.
Кодови операција су дуги 6 бита, тако да постоји укупно 64 могуће основне инструкције. 5 битова је потребно за одабир једног од 32 регистра. У случају инструкција -{R}--типа, ово значи да је у употреби само 21 бит у 32-битној речи, што омогућује употребу нижих 6 битова за "проширене инструкције“. Због овога, -{DLX}- подржава више од 64 инструкција, под условом да те додатне инструкције раде само са регистрима. Ово је корисно за ствари као што је подршка за јединицу за рачунање у покретном зарезу.
-{DLX}-, као и -{MIPS}- архитектура, базира своју брзину на употреби инструкцијске проточне обраде (пајплајн). Код -{DLX}- архитектуре, проточна обрада је прилично једноставна и састоји се из 5 степени: -{IF}- - дохватање инструкције (-{instruction fetch}-) у овом степену се инструкција дохвата из меморије. -{ID}- - декодовање инструкције (-{instruction decode}-) ова јединица добија инструкцију прочитану у -{IF}- степену и на основу ње одређује код операције и операнде. Такође дохвата вредности регистара ако то операција захтева. -{EX}- - извршавање (-{execution}-) у овом степену се извршава инструкција, тако што аритметичко-логичка јединица даје резултат на основу операнада -{MEM}- - приступ меморији (-{memory access}-) ова јединица дохвата податке из оперативне меморије, на основу параметара из -{ID}- и -{EX}- степени. -{WB}- - упис назад у регистре (-{write back}-) у овом степену се резултат инструкције уписује у неки од регистара.
Литература
Спољашње везе -{DLX}- процесор Инструкције -{DLX}- процесора -{WinDLX}- -{DLX}- симулатор (-{GNU GPL}-)
Категорија:Архитектура рачунара