Аида (Aida) је трагична опера у четири чина Ђузепеа Вердија према италијанском либрету Антонија Гисланцонија. Смештена у Старом краљевству Египта, наручила ју је каирска Хедивијал опера и тамо је премијерно изведена 24. децембра 1871. године, у извођењу које је дириговао Ђовани Ботезини. Данас дело заузима централно место у оперском канону, изводећи се сваке године широм света. Само у њујоршкој Метрополитен опери, Аида је отпевана више од 1.100 пута од 1886. године. Гисланцонијева шема прати сценарио који се често приписује француском египтологу Огисту Маријету, али Вердијева биографкиња Мери Џејн Филипс-Мац тврди да је извор заправо Темистокле Солера.

Елементи настанка и извори опере Исмаил-паша, египатски хедив, наручио је од Вердија да напише оперу поводом отварања Суецког канала, али је Верди одбио. Међутим, Огист Маријет, француски египтолог, предложио је хедив-паши заплет за прославну оперу смештену у древни Египат. Хедив-паша је упутио Маријета управнику позоришта Камију ди Локлу, који је послао Маријетову идеју за причу Вердију. На крају, Верди је пристао да компонује оперу засновану на тој причи, за 150.000 франака.

Пошто су сценографија и костими били заглављени у француској престоници током опсаде Париза (1870–71) у текућем Француско-пруском рату, премијера је одложена и уместо ње је изведен Вердијев Риголето. Прва опера изведена у Хедивској опери, Аида, на крају је премијерно приказана у Каиру 24. децембра 1871. године.

Историја извођења опере

Премијера и почетни успех у Италији мини|Радамес (Ђузепе Фанчели) и Аида (Тереза ​​Штолц) у 4. чину, 2. сцена европске премијере у Ла Скали 1872. (цртеж Леополда Метлицовица). Верди је првобитно одлучио да напише кратак оркестарски прелудијум уместо потпуне увертире за оперу. Затим је компоновао увертиру „попури“ варијанте како би заменио оригинални прелудијум. Међутим, на крају је одлучио да се увертира не изводи због њене – како је рекао – „претенциозне глупости“. Ова увертира, која се данас никада не користи, ретко је емитована од стране Артура Тосканинија и Симфонијског оркестра НБЦ-а 30. марта 1940. године, али никада није комерцијално издата.

Аида је доживела велико признање када је коначно премијерно изведена у Каиру 24. децембра 1871. Костиме и додатке за премијеру дизајнирао је Огист Маријет, који је такође надгледао дизајн и израду сценографије, коју су у Паризу направили сценографи Опере Огист-Алфред Рубе и Филип Шаперон (1. и 4. чин) и Едуар Деплешен и Жан-Батист Лавастр (2. и 3. чин), а затим је послата у Каиро.Auguste Mariette to Paul Draneht (General Manager of the Cairo Opera House), Paris, 28 September 1871. (Translated and annotated), . Иако Верди није присуствовао премијери у Каиру, био је најнезадовољнији чињеницом да је публика била састављена од позваних званичника, политичара и критичара, али не и од шире јавности.The Cairo Opera House could only hold 850 spectators . Стога је италијанску (и европску) премијеру, одржану у миланској Скали 8. фебруара 1872. године, и извођење у којем је био у великој мери укључен у свакој фази, сматрао њеном правом премијером.

Верди је такође написао улогу Аиде за глас Терезе Штолц, која ју је први пут певала на миланској премијери. Верди је замолио њеног вереника, Анђела Маријанија, да диригује каирском премијером, али је он одбио, па је Ђовани Ботезини попунио празнину. Миланска Амнерис, Марија Валдман, била је његова омиљена у улози и она ју је неколико пута поновила на његов захтев.

Аида је на премијери у Милану примљена са великим одушевљењем. Опера је убрзо изведена у великим оперским кућама широм Италије, укључујући, између осталих, Театро Ређо ди Парма (20. април 1872), Театро ди Сан Карло (30. март 1873), Ла Фениче (11. јун 1873), Театро Ређо ди Торино (26. децембар 1874), Театро Комунале ди Болоња (30. септембар 1877, са Ђузепином Пасквом као Амнерис и Франком Новаром као краљем) и Театро Костанци (8. октобар 1881, са Терезијом Сингер као Аидом и Ђулијом Новели као Амнерис.

20. век и касније мини|Скица декорације од Карла Грабова. Унутрашњост, гигантска статуа фараона у седећем положају окружена је сфингама. Постављене су на постоље украшено рељефом. Све је у тамноплавој и златножутој боји. Комплетна концертна верзија опере изведена је у Њујорку 1949. године. Дириговао је Тосканини, са Хервом Нелијем као Аидом и Ричардом Такером као Радамесом, а преношена је на телевизијској мрежи NBC. Због дужине опере, подељена је на два телевизијска преноса, сачувана на кинескопима, а касније објављена на видео снимку од стране RCA и Testament. Аудио део преноса, укључујући и неке римејкове у јуну 1954. године, објављен је на ЛП и ЦД плочи од стране RCA Victor. Други значајни наступи из овог периода укључују наступ из 1955. године којим је дириговао Тулио Серафин са Маријом Калас као Аидом и Ричардом Такером као Радамесом и наступ из 1959. године којим је дириговао Херберт фон Карајан са Ренатом Тебалди као Аидом и Карлом Бергонцијем као Радамесом.;

Ла Скала је поставила раскошну нову продукцију Аиде коју је дизајнирао Франко Зефирели за премијеру сезоне 2006/2007. У продукцији су глумили Виолета Урмана у насловној улози и Роберто Алања као Радамес. Алања је потом доспео на насловне стране када је извиждан због своје изведбе „Селестине Аиде“ током друге представе, напустио сцену и избачен је са остатка представе. Продукција је наставила да изазива контроверзе 2014. године када је Зефирели протестовао због изнајмљивања продукције Оперској кући Астана у Казахстану од стране Ла Скале без његове дозволе. Према Зефирелију, тај потез је осудио његову продукцију на „злогласну и бруталну“ судбину.Christiansen, Rupert (9 December 2006). "Zeffirelli's triumphant Aida at La Scala". The Daily Telegraph. Retrieved 19 May 2016.BBC News (11 December 2006). "Booed tenor quits La Scala's Aida". Retrieved 19 May 2016.Day, Michael (9 October 2014). "Franco Zeffirelli takes on La Scala: Legendary opera director in battle with theatre over sale of one of his 'greatest' productions to Kazakhstan". The Independent. Retrieved 19 May 2016. Аида и даље остаје основни део стандардног оперског репертоара.Operabase. Performances during the 2008/09 to 2012/13 seasons. Retrieved 19 May 2016. Често се изводи у Веронској арени и главни је део њеног познатог оперског фестивала.

Ликови и улоге УлогаТип гласаПремијерна глумачка екипа, 24. децембар 1871.

Каиро

Диригент: Ђовани БотезиниЕвропска премијера 8. фебруар 1872.

Ла Скала, Милано

Диригент: Франко ФачоАида, етиопска принцезасопраноАнтониета Анастаси-ПоцониТереса СтолцКраљ ЕгиптабасТомасо КостаПариде ПаволериАмнерис, ћерка фараонамецо-сопраноЕлеонора ГросиМариа ВалдманРадамес, капетан гардетенорПиетро МоњиниЂузепе ФанчелиАмонасро, краљ ЕтиопијебаритонФранческо СтелерФранческо ПандолфиниРамфис, врховни свештеникбасПаоло МединиОрмондо МаиниГласниктенорЛуиђи Стеки-БотардиЛуиђи ВистариниГлас врховне свештеницесопраноМариета АлиевиСвештеници, свештенице, министри, капетани, војници, службеници, Етиопљани, робови и затвореници, Египћани, животиње и хор

Место и време мини|Плакат за продукцију из 1908. у Кливленду, који приказује тријумфалну сцену у другом чину, другој сцени. Либрето не одређује прецизан временски период, тако да је тешко сместити оперу прецизније од Старог краљевства. За прву продукцију, Маријет се много потрудио да сценографија и костими буду аутентични. Узимајући у обзир доследне уметничке стилове током 3000-годишње историје древног Египта, дата продукција не мора посебно да бира одређени временски период у оквиру ширег оквира историје.

Садржај Позадина: Египћани су заробили и поробили Аиду, етиопску принцезу. Египатски војни заповедник, Радамес, бори се да бира између љубави према њој и лојалности египатском краљу. Да би прича била додатно закомпликована, краљева ћерка Амнерис је заљубљена у Радамеса, иако јој он не узвраћа осећања.

I чин Сцена 1: Дворана у краљевој палати мини|Сценографија Филипа Шаперона за 1. чин, 2. сцену на премијери у Каиру. Рамфис, врховни свештеник Египта, говори Радамесу, младом ратнику, да рат са Етиопљанима изгледа неизбежно, а Радамес се нада да ће га богови изабрати за египатског команданта (Рамфис, Радамес: „Sì, corre voce l'Etiope ardisca“ / Да, прича се да се Етиопија поново усуђује да угрози нашу моћ).

Радамес сања и о победи на бојном пољу и о Аиди, етиопској робињи, у коју је тајно заљубљен (Радамес: „Se quel guerrier io fossi! ... Celeste Aida“ / Небеска Аида). Аида, која је такође тајно заљубљена у Радамеса, је заробљена ћерка етиопског краља Амонасра, али њени египатски отмичари нису свесни њеног правог идентитета. Њен отац је напао Египат да би је ослободио ропства.

Амнерис, ћерка египатског краља, улази у дворану. И она воли Радамеса, али се плаши да његово срце припада некој другој (Радамес, Амнерис: „Quale insolita gioia nel tuo sguardo“ / Каква необична радост је у твом погледу!).

Аида се појављује и, када је Радамес угледа, Амнерис примећује да изгледа узнемирено. Сумња да би Аида могла бити њена ривалка, али успева да сакрије своју љубомору и приђе Аиди (Амнерис, Аида, Радамес: „Vieni, o diletta, appressati“ / Дођи, о радости, приђи ближе).

Краљ улази, заједно са првосвештеником, Рамфисом и целим дворским двором. Гласник објављује да Етиопљани, предвођени краљем Амонасром, марширају ка Теби. Краљ објављује рат и проглашава да је Радамес човек кога је богиња Изида изабрала да буде вођа војске (Краљ, Гласник, Радамес, Аида, Амнерис, Рамфис, хор: „Alta cagion v'aduna .. Guerra, guerra, guerra!“ / О, судбино над Египтом се надвија .. Рат, рат, рат!). Пошто је добио овај налог од краља, Радамес одлази у Вулканов храм да узме свето оружје (Краљ, Радамес, Аида, Амнерис, хор: „Su! del Nilo al sacro lido“ .. (реприза) „Guerra, guerra, guerra! / На! Свете реке Нилусове, чувајте обале .. (реприза) Рат, рат, рат!).

Сама у дворани, Аида се осећа растргнуто између љубави према оцу, земљи и Радамесу (Аида: „Ritorna vincitor! / Врати се као освајач!“).

Сцена 2: Унутар Птаховог храма

Одржавају се свечане церемоније и плесови свештеница (Врховна свештеница, хор, Радамес: „Possente Ptah ... Tu che dal nulla“ / О моћни Птах). Након тога следи постављање Радамеса на дужност врховног команданта (Врховна свештеница, хор, Рамфис, Радамес: „Immenso Ptah.. Mortal, diletto ai Numi“ / О моћни, чувај и штити!). Сви присутни у храму усрдно се моле за победу Египта и заштиту њихових ратника („Nume, custode e vindice“ / Услиши нас, о божанство чувар).

II чин Сцена 1: Амнерисина одаја мини|Чин 2, сцена 2, сценографија за премијеру у Каиру, Едуар Деплешен. Одвијају се плесови и музика у част Радамесове победе (Хор, Амнерис: „Chi mai fra gli inni e i plausi“ / Наше песме хвале његову славу). Међутим, Амнерис је и даље у недоумици око Радамесове љубави и пита се да ли је Аида заљубљена у њега. Она покушава да заборави своју сумњу, забављајући своје забринуто срце плесом маварских робова (Хор, Амнерис: „Vieni: sul crin ti piovano“ / Дођите да завежете своје лепршаве косе).

Када Аида уђе у одају, Амнерис тражи од свих да оду. Лажно говорећи Аиди да је Радамес погинуо у бици, она је превари да призна своју љубав према њему. У тузи, и шокирана вестима, Аида признаје да њено срце вечно припада Радамесу (Амнерис, Аида: „Фу ла сорте делл'арми а' туои фунеста“ / Исход битке био је суров за ваш народ).

Ово признање распаљује Амнерис од беса и она планира да се освети Аиди. Игноришући Аидине молбе (Амнерис, Аида, хор: „Su! del Nilo al sacro lido“ / Горе! на светим обалама Нила), Амнерис је оставља саму у одаји.

Сцена 2: Велика капија града Тебе

Радамес се враћа победоносно и трупе марширају у град (Хор, Рамфис: „Gloria all'Egitto, ad Iside“ / Слава Египту, [и] Изиди!).