Никола Милићевић Луњевица (Луњевица, 1767 — Луњевица, 1842) био је српски трговац, један од главних помагача српских устанака и председник суда рудничког.

Биографија Никола Милићевић рођен је у селу Луњевица 1767. године, по ком је и добио надимак. Крајем 18. века био је веома познат као богати трговац у свом крају, али и на просторима преко Саве. Богатство је његово нарочито умножавао трговином преко земунских трговаца који су аустријској војсци набављали храну и стоку. "Тако виђен човек не могаше да не пође са својим оданим му, Рудничанима у бој када дође време борби за ослобођење...", забележили су хроничари.

Никола Луњевица је у својој средини важио за човека мудрих савета, а новчаним средствима и трговачким знањем помагао је и набавком убојних средстава за српску устаничку војску. И поред тога што није никад уврштен у ред устаничких старешина, упамћен је по томе што је обилато помагао устанике у зачецима Српске револуције, како у Првом, тако и у Другом српском устанку.

Током оба устанка, добро је сарађивао са војводом Милошем Обреновићем. Никола је био Милошев побратим, па тиме и девер његовој супрузи Љубици. Њихов савременик Сима Милутиновић Сарајлија указује на то да је војвода Милош дошавши из Такова, где је устанак уговорен, у Црнућу код куће затекао један коњски товар препун талира, што му је дао газда Никола Милићевић из села Луњевице, спремио и послао још нешто новца да му се нађе.

Никола Луњевица је био главни посредник женидбе Милоша Обреновића и Љубице, из чувене породице Вукомановић. На четрдесетодневни помен Радослава, оца будуће књегиње Љубице, Никола је са Милошевим братом Миланом, рудничким војводом, завршио посао око Милошеве женидбе.

Личност Николе Луњевице остала је забележена и у случају када је војвода Милан Обреновић кренуо 1810. године у Букурешт. Он је тада предао Николи Луњевици осам стотина рупшија с молбом да их он, у случају Миланове смрти, преда његовом сину Ристи. Кад су умрли и Милан и Риста, Никола Луњевица је отишао на двор кнезу Милошу Обреновићу и предао му запечаћени коверат са новцима који су му поверени на чување.

За време владавине кнеза Милоша Обреновића, Никола Луњевица је вршио дужност председника Окружног суда рудничког. Био је познат као умешан судија који је много праштао.

Обновио је манастир Вујан, где је и сахрањен после своје смрти 11. (23). маја 1842. године."Српске новине", 30. мај 1842

мини|десно|250п|Споменик који је краљица Драга подигла свом деди у наосу манастирске цркве Никола Луњевица првобитно је био сахрањен у манастирској порти, непосредно уз северни зид цркве. Породици је оставио у аманет да се после девет година његови остаци пренесу у цркву и положе до гроба војводе Лазара Мутапа. Завет је тек након 60 година испунила његова унука, краљица Драга. Августа 1902. године посмртни остаци Николе Луњевице пренети су у цркву, где је подигнут репрезентативан неокласицистички споменик са натписом:

Свомe милом деди НИКОЛИ МИЛИЋЕВИЋУ ЛУЊЕВИЦИ 1767 + 1842 Његова унука Драга Краљица Србије Августа 1902.

Стицајем околности, унука Николе Луњевице, Драга, удајом за краља Александра Обреновића, постала је трагична краљица Србије.

Галерија

Напомене

Види још Луњевице Манастир Вујан Драга Обреновић

Референце

Извори

Категорија:Рођени 1767. Категорија:Умрли 1842. Категорија:Горњомилановчани Категорија:Српски трговци Категорија:Учесници Првог српског устанка Категорија:Учесници Другог српског устанка