Чечава је насељено мјесто у општини Теслић, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељу је живјело 1.585 становника.
Положај Налази се у сјевероисточном дијелу општине, 20 км од Теслића. Лежи у сливу ријеке Мала Укрина. Гравитира ка Добоју, Прњавору и Челинцу. Први пут се у историји помиње 1323. године.
Чечава лежи на сјеверним обронцима планине Јаворова, која је са селима Осивицом и Горњом Радњом издваја од остале територије општине. Покрива површину од 78.070.597 м² (7.807 хектара). Граничи се са селима: Горњи Вијачани и Кулаши (општина Прњавор) на сјеверозападу, Осредци, Љеб и Станари (општина Станари) на сјевероистоку, Растуша, Укриница и Осивица (општина Теслић) на истоку, Горњи Ранковић, и Прибинић (општина Теслић) на југу и Шњеготина Горња (општина Теслић) на западу. Административни центар села је у сливу потока Чечавица у ријеку Мала Укрина.
Назив У називу села постоји коријен Прасловенска ријеч „чечати“, која значи шкрипати, брзо писати. Због бројних локалитета у Чечави који носе назив „кланац“ вјерује се да је село тако и добило име.
Историја У првој половини 14. вијека Босном је владао бан Стефан II Котроманић. 1323. године он шаље кнеза Гргура Стипанића да му од бугарског краља доведе заручницу, а по обављеном задатку, издаје повељу којом му због те услуге поклања пет села из Усоре:
То је прво помињање Чечаве у историјским документима. О овом догађају у чечавском крају се још увијек преносе усмене приче. Чечавци вјерују да је у повратку кнез Гргур заручницу водио преко Чечаве и да су ту и одмарали. У засеоку Плане, источно од брда Груаљ (543 мнв), налази се Краљичино брдо за које вјерују да је мјесто на коме се поворка одмарала.
Следећи битнији догађај у историји Чечаве је велика сеоба Срба 1690. године. Том приликом се и становништво Чечаве иселило у данашњу Славонију. Код Славонске Пожеге данас се налазе српска села Чечавац и Чечавачки Вучјак. Код Брода, на десној обали ријеке Саве постоје породице са презименом „Чечавац“.
О догађајима из историје села до почетка 19. вијека нема писаних докумената. У периоду 1933—1940. године свештеник Стојан Станковић води Љетопис парохије чечавске у којем записује и до тада усмено преношене податке о догађајима из 19. вијека. Љетопис је нешто мање детаљно вођен и у периоду 1952—1975.
Споменици мини|Споменици палим борцима На мјесту Мраморје у Брђанима је налази се средњовјековна акропола од седам сандука. На мјесту Камење у Станојевићима налази се група од 27 стећака. Код Благојевића кућа се налази средњовјековна некропола од преостала три стећка. У центру села постоји „партизанско гробље“ (1962), споменик жртвама фашизма (1976), споменик борцима отаџбинског рата 1941—1945 и споменик палим борцима „Отаџбинског рата 1992—1995.“. У центру села су постављене бисте Живојина Прерадовића и Мире Јотановић. На основној школи у Горњој Чечави се налазила спомен плоча палим пролетерима.
Инфраструктура лево|мини|Основна школа Јеврем Станковић мини|Црква Рођења Пресвете Богородице У Чечави се налази Црква Рођења Пресвете Богородице (основана 1865. године), деветогодишња основна школа „Јеврем Станковић“ (основана 1882. године), са стамбеном зградом за школско особље и подручним школама у селима Укриница, Градински Кисељак и Растуша (недавно престала са радом), амбуланта, пошта — п.б. 74274, ветеринарска станица, дискотека, неколико продавница, кафана и других услужних радњи.
Због свог разбијеног типа, село има врло дугачку мрежу локалних путева од којих је само мањи дио асфалтиран. Питање јавног водовода није ријешено и већина становништва снабдијева се углавном из мањих водоводних система са локалних изворишта.
Смјештена је на путу који повезује Теслић са Добојем и Прњавором. У вријеме рата у БиХ то је био једини пут из Теслића према Добоју и даље према Србији.
Становништво Националност 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 2.503 2.919 2.794 3.051 Хрвати 36 41 33 56 Црногорци 7 2 1 Југословени 54 78 15 1 Муслимани 1 1 2 Словенци 2 остали и непознато 22 12 17 2 Укупно 2.616 3.058 2.865 3.111
Пораст броја становника према доступним подацима:
Година Број становника 1865. 1.200 1901. 1.479 1933. 2.129 1991. 2.616
Битнији засеоци Чечаве су: Ступе, Брђани, Гај, Локва, Петковићи, Плане, Поточани, Продановићи, Речани/Ријечани, Савковићи, Станојевићи и Шушњарани.
Презимена породица из Чечаве су: Бјегојевић, Васелић, Васиљевић, Васић, Видовић, Вукашиновић, Вучић, Гајић, Гачић, Гојковић, Горичанац, Девић, Дујић, Дујаковић, Ђекић, Ђукановић, Ђукић, Јотановић, Игњић, Илић, Ковачевић, Крунић, Кршић, Лазић, Лукић, Мајсторовић, Малић, Микановић, Милашиновић, Милетић, Миљић, Митровић, Пепић, Петковић, Петровић, Перић, Продановић, Продић, Савић, Савковић, Симеунић, Симеунчевић, Станковић, Станојевић, Сувајац, Тешић, Томић, Цвијић.
Крсна слава села („масла“) је Спасовдан.
Знаменити Чечавци Јеврем Станковић (1855—1916), свештеник Веселин Станковић (1932—2016), генерални директор рафинерије нафте у Новом Саду, Пахомије Гачић (1952), епископ врањски, Проф. Др. Милован Перић (1957), научник и стручњак с међународном репутацијом Бранко Перић (1954), судија Суда Босне и Херцеговине, Славко Томић-Вребац (1919—?), Четнички војвода у Равногорском покрету
Види још Општина Теслић Мала Укрина ОШ „Јеврем Станковић” Чечава
Референце
Литература
Бранко Перић: Чечава, село у Републици Српској. Петар Богуновић: Из усорског краја и околине , репринт 2000, Просвјета. Адван Хозић: Теслић у НОБ, 1985, СО Теслић. Петар Скок: Етимолошки речник српскога или хрватскога језика.
Спољашње везе Информативни портал Чечаве Фолинг рејн: Географске координате Маплендија: Гугл сателитска мапа
Категорија:Насељена места у Теслићу Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини