Георг Грос (; Берлин, 26. јул 1893 — Западни Берлин, 6. јул 1959) је био немачки графичар и сликар.
У Паризу је након додира с футуризмом и дадаистичким ексцесима прешао на политичку и социјалну карикатуру у сатиричким часописима. Његов ликовни израз је немилосрдна критика немачког милитаризма и буржоаске класе. Од немачког хаоса после Првог светског рата до првих симптома нацистичког терора своју ликовну документацију објављивао је у циклусима графике: „Бог је с нама“, „Лице владајуће класе“, „Ево човека“ Од слика истичу се „Помрчина сунца“ и „Немачка, једна зимска бајка“. 1932. иселио се у САД, где је радио цртеже за књиге. Успомене свог живота објавио је 1931. у Немачкој, а 1946. у Њујорку под називом „Мало да и велико не“.
Референце
Спољашње везе
- Ten Dreams Galleries - Mario Vargas Llosa on George Grosz in TATE ETC. magazine Spring 2007 28 Gemälde in Olga’s Gallery Die Begründung, Kommentar zum Urteil wegen Gotteslästerung von Ignaz Wrobel alias Kurt Tucholsky in der Die Weltbühne|Weltbühne, 19. März 1929 Publikationen von Grosz im International Dada Archive, University of Iowa Die Farbe der Tränen - Der Erste Weltkrieg aus der Sicht der Maler Neue Sachlichkeit – Die Moderne, ein Irrenhaus Ausstellungs-Rezension Brühl 2011 George Grosz in HeidICON Illustrationen des Simpl
Категорија:Рођени 1893. Категорија:Умрли 1959. Категорија:Берлинци Категорија:Немачки сликари Категорија:Амерички сликари