Битка код Мартинића је битка Црногораца, Бјелопавлића и Пипера против Турске вођена 1796. године код села Мартинићи у Црној Гори, сјеверно од Спужа, на територији Бјелопавлића.
Послије уједињења Црне Горе с Брдима, скадарски везир Махмут-паша Бушатлија је предузео 1796. војни поход. Два црногорско-брдска одреда, под командама владике Петра I и гувернадура Јована Радоњића, укупне јачине 3000 људи, посјела су положаје код Мартинића.
Турци снаге око 18.000 људи (по ђакону Алексију) су се, идући од Спужа, борили девет дана против Црногораца, напредујући ка Мартинићима. Коначно, 11. јула су извршили јуриш на положаје код Мартинића. Црногорци и Брђани су противнападом одбили јуриш и нанијели Турцима значајне губитке.
Св. владика Петар I Цетињски у свом писму которском провидуру о овој побједи над далеко бројнијом турском војском свиједочи: "То је можемо рећи чудо од самога Господа Бога учињено којему славу и хвалу приносимо".
С овом побједом Пипери и Бјелопавлићи су ушли у састав Црне Горе.
Говор Петра I Петровића Његоша пред битку
''Пројекат Растко Цетиње
Види још Битка на Крусима Црногорско-турски ратови
Референце
Литература
Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета. стр. 316.
Категорија:Црногорско-турски ратови Мартинићи 1796. Категорија:Историја Даниловграда Категорија:Црна Гора у 1796. Категорија:Османско царство у 1796.