Смрча, чечар или смрека (Picea) род је зимзелених четинара. Обухвата око 35 врста. На просторима западне Србије и источне Босне расте ендемична врста смрче — Панчићева оморика.. Helm.. Collins. У планинама западне Шведске, научници су пронашли дрво европске смрче (Picea abies) чија је старост 9.550 година и за које се верује да представља најстарије познато живо дрво на свету.
Класификација ДНК анализе су показале да су традиционалне класификације засноване на морфологији иглица и шишарки вештачке. Једно недавно истраживање утврдило је да -{P. breweriana}- има базални положај, праћен P. sitchensis, а остале врсте су даље подељене у три кладе, што сугерише да је -{Picea}- пореклом из Северне Америке. Смрека је пронађена у фосилним записима из ране креде, од пре 136 милиона година.
Попис врста
Основне врсте У свету постоји тридесет пет врста врста смреке. Листа биљака има 59 прихваћених имена смреке.
Клада Опис Слика Шишарка Латинско име Уобичајено име Распрострањење Клада -{I}-Северна и западна Северна Америка, у тајгама или високим планинама 120px120px -{Picea breweriana}- Бруова смрча Кламат планине, Северна Америка,; локални ендем120px120px -{Picea sitchensis}- Ситкина смрча Пацифичка обала Северне Америке; највећа врста висока до 95 -{m}-; значајна за шумарство120px120px -{Picea engelmannii}- Енгелманова смрча Западне планине Северне Америке; значајна за шумарство120px120px -{Picea glauca}- Бела смрча Север Северне Америке; значајна за шумарство Клада -{II}- Широм Азије, углавном у планинским пределима, неколико издвојених популација на вишим надморским висинама Мексика120px -{Picea brachytyla}- Саргентова смрча Југозападна Кина120px -{Picea chihuahuana}- Чивававска смрча Северозападни Мексико (ретка) -{Picea farreri}- Бурманска смрча Североисточна Мјанмар, југозападна Кина (планине)120px120px -{Picea likiangensis}- Ликијангска смрча Југозападна Кина120px -{Picea martinezii}- Мартинезова смрча Североисточни Мексико (вно ретка, угрожена)120px -{Picea maximowiczii}- Максимовичова смрча Јапан (ретка, на планинама)120px -{Picea morrisonicola}- Тајванска смрча Тајван (високе планине) -{Picea neoveitchii}- Вајчова смрча Северозападна Кина (ретка, угрожена)120px120px -{Picea orientalis}- Кавкаска или оријентална смрча Кавказ, североисточна Турска120px -{Picea purpurea}- Смрча пурпурних шишарки Западна Кина120px -{Picea schrenkiana}- Шренкова смрча Планине централне Азије120px120px -{Picea smithiana}- Моринда смрча Западни Хималаји, источни Авганистан, северна И северозападна Индија -{Picea spinulosa}- Сикимска смрча Североисточна Индија (Сиким), источниХималаји120px120px -{Picea torano}- Тигрорепна смрча Јапан -{Picea wilsonii}- Вилсонова смрча Западна КинаКлада -{III}- Европа, Азија и Северна Америка, углавном у бореалним шумама или планинским пределима120px120px -{Picea abies}- Норвешка смрча Европа; значајна за шумарство, оригинално Божићно дрво120px120px -{Picea alcoquiana – („P. bicolor”)}- Алкокова смрча Централни Јапан (планине)120px120px -{Picea asperata}- Змајева смрча Западна Кина; неколико варијетета -{Picea crassifolia}- Ћингхајска смрча Кина120px -{Picea glehnii}- Гленова смрча Северни Јапан, Сахалин120px -{Picea jezoensis}- Језовска смрча Североисточна Азија, Камчатка, јужно до Јапана120px -{Picea koraiensis}- Корејска смрча Кореја, североисточна Кина120px -{Picea koyamae}- Којамина смрча Јапан (планине)120px120px -{Picea mariana}- Црна смрча Север Северне Америке -{Picea meyeri}- Мејерова смрча Северна Кина (од унутрашње Монголије до Гансуа)120px120px -{Picea obovata}- Сибирска смрча Северна Скандинавија, Сибир; често третирана као варијанта -{P. abies}- (а с њом хибридизира), иако имају различите шишарке)120px120px -{Picea omorika}- Панчићева оморика Србија и Босна; локални ендем; значајна у хортикултури 120px120px -{Picea pungens}- Плава или колорадска смрча Стеновите планине, Северна Америка; значајна у хортикултури -{Picea retroflexa}- Смрча зерлрног змаја Кина120px120px -{Picea rubens}- Црвена смрча Север Северне Америке; значајна у шумарству, позната и као -{Picea rubens}- за израду музичких инструмената
Распрострањење Расте у Северној Европи, те планинским пределима Средње и Јужне Европе. Узгаја се и изван природних станишта, јер брзо расте, даје квалитетно дрво те за добијање божићних стабала.
Изглед Смрека је до 50 -{m}- високо дрво и до 2 -{m}- дебело. Дебло је витко и равно, пунодивно, пречника до 1 -{m}-. Доње гране су према доле савинуте. Крошња је купаста и широка или ступаста. Гране су пршљенасто распоређене и већином сабљасто закривљене. Кора је танка, на младим стаблима глатка, сивозелена, а на старим стаблима мркоцрвена. Распуцава се у облику округластих љусака. Пупољци су јајасто заоштрени, мрке боје и без смоле. Коренски систем је плитак, тањираст, површински без средишњег корена, али са бројним бочним коренима, због чега пати од ветроизвала. На корену је развијена ектотрофна микориза. Иглице су равномерно спирално распоређене, ромбичног попречног пресека, са пругама пучи на све стране. При врху су зашиљене, дуге око 25 -{mm}-, а широке око 1 -{mm}-. Само су одозго рашчешљане. Мушки цватови су у облику ситних шишарки, дуги око 2 -{cm}-, а женски до 5 -{cm}- дуги, усмерени према горе. И једни и други су гримизно црвени.
Шишарке су висеће. Пре сазревања су претежно зелене или црвене. У стадијуму зрења су смеђе, до 18 -{cm}- дуге и 4 -{cm}- у пречнику. Након сазревања и испадања семена, шишарке отпадају. Плодне љуске су ромбичне, горе сужене и прикраћене. Слеме клија с 5-10 супки, које су трокутастог пресека. Дуго је 4–5 -{mm}-. Постоји велик број форми, које природно расту у шумама или се узгајају у насадима. Гранчице су танке до 50 -{cm}- дугачке, и висеће.
Еколошки захтеви
Смрча је полусенска врста, која не подноси сену дрвећа густих крошања. Врх њене крошње мора бити осветљен макар подневним зракама сунца. Пострану сену добро подноси. Добро подноси мраз. На Игману успева у типичним мразиштима на Малом и Великом пољу. Разликују се њена два екотипа (физиолошке расе) с обзиром на отпорност према мразу: рана или горска смрча, и касна или низинска смрча. За пошумљавање мразишта треба користити касну смрчу. Смрчи погодују зимске хладноће континенталне и планинске климе. Избегава подручја с благим зимама, односно крајеве са океанском климом. Врло је отпорна на зимске студени. Воли подручја с пуно падавина од којих значајан део отпада на снег. Не воли ниску релативну влагу ваздуха. Врло је осетљива на летње суше, када смањује прираст. Једна је од најприлагодљивијих врста и лако се узгаја и изван граница природног распростирања. Према тлу нема великих захтева. Најбоље успева у свежим и дубоким тлима, на иловастим, пешчаним и рахлим земљиштима горског и субалпског појаса. Расте и на подзолима. У сувим и екстремно влажним успева знатно слабије. Изискује хладнију и влажнију климу. Заступљена је у чистим или мешаним ацидофилним шумама.
Јавља се у бројним заједницама у вези са -{Piceion excelsae Pawl}-. Развија типичан коренски систем с понирућим коренима, који продиру и преко два метра у дубину. У 1 -{kg}- има око 180.000 семена. Стабла на осами рађају семеном између 30-50 -{g}-, а у заједници између 60 и 70 -{g}-. У нижим положајима рађа обилно семеном сваке 3-4 године, а у вишим сваких 7-12 година. У првим годинама живота расте полагано, а након 5-10 године брже. У најбољим шумама њен висински прираст износи и преко 0,5 -{m}- годишње. Доста је осетљива на штеточине и болести, ако расте сама. Ако је њен удео у шуми мањи од 60% тада је опасност знатно мања. Препоручује се сађење с домаћим листопадним дрвећем, црвеним храстом, те четинарима. Врло је погодна врста за добијање биомасе.
Галерија
Референце
Спољашње везе фотографије шишарки смрча из -{Arboretum de Villardebelle}- (страна 1) фотографије шишарки смрча из -{Arboretum de Villardebelle}- (страна 2) -{Picea (Spruce)}- -{Gymnosperm Database - Picea}- -{Picea}-
* Категорија:Дендрологија Категорија:Хортикултура