мини|мини|Приказ рељефа Хималаја и Монт Евереста
Монт Еверест (такође тиб. Qomolangma, неп. Sagarmāthā, лим. Chajamlungma, кин. Zhumulangma, ), највиши је планински врх на Земљи и највиша тачка на земаљској континенталној кори, према мерењу висине топографског врха од 8.848 m изнад нивоа мора. Планински врх је део ланца Хималаја у Азији. Лоциран је на граници између зоне Сагармата у Непалу, и аутономне регије Тибет у Кини.
Године 1856, великим тригонометријским премеравањем Индије је установљена и објављена висина Монт Евереста, тада познатог као „Пик -{XV}-“, од . Године 1865, Британско краљевско географско друштво је врху доделило службено енглеско име на предлог Ендруа Воа, тадашњег главног геодетског надзорника Индије. Назив „Чомолангма“, који је био вековима у широкој употреби међу Тибетанцима, није могао да буде предложен, јер су Непал и Тибет тада били затворени за странце.
Највиши врх на свету привлачи пењаче свих профила, од искусних планинара до почетника који су спремни да плате знатне своте професионалним планинским водичима ради успешног успона. Врх, премда не поставља знатне техничке тешкоће при успону на стандардној рути (други врхунци изнад 8.000 -{m}- висине знатно су тежи, нпр. К2 или Нанга Парбат), ипак скрива многе опасности, као што су висинска болест, временске прилике и ветар. До краја пењачке сезоне 2008, 2.700 особа остварило је 4.103 успона на врхунац.Full list of all ascents of Everest up to and including 2008 (in pdf format) Пењачи су знатан извор туристичког прихода у Непалу, чија влада условљава издавање скупе дозволе свим будућим пењачима, по цени до 25.000 америчких долара по особи. Еверест је до сада узео 210 живота, укључујући и осморо људи који су погинули 1996. за време олује на великој надморској висини. У „зони смрти“ услови су толико тешки да су многа тела погинулих остављена на месту. Нека од њих видљива су са стандардних путева успињања. Први људи који су освојили овај врх 29. маја 1953. били су сер Едмунд Хилари и шерпас Тензинг Норгај.
Идентификовање највише планине Године 1808, Британци су започели Велико тригонометријско премеравање Индије ради утврђивања локација и назива највиших светских планина. Почевши од јужне Индије, екипе премеравања постепено су напредовале према северу користећи дивовске, 500 kg тешке теодолите, (сваког је носило 12 људи) ради најпрецизнијег могућег мерења висина. Досегли су подножје Хималаја око 1830-их, али Непал није био вољан да дозволи Британцима улазак у земљу услед сумњи о политичкој агресији и могућој анексији, те је неколико захтева мерача за улазак одбијено.
Британци су били присиљени да наставе своја посматрања из Тераја, регије јужно од Непала, паралелне с Хималајом. Услови у Терају били су тешки услед жестоких пљускова и маларије - три службеника премеравања је умрло, док су још двојица морала да се повуку ради лошег здравља.
Упркос томе, 1847. Британци су устрајали и започели детаљна посматрања хималајских врхунаца са осматрачких станица на удаљености до 240 -{km}-. Временске прилике ограничавале су рад на три задња месеца у години. Новембра 1847, главни британски геодетски надзорник Индије Ендру Воа, извршио је посматрања из станице Савајпор, лоциране на источном крају Хималаја. У то се доба Кангченјунга сматрала највишом планином на свету, те је с занимањем приметио врхунац иза те планине, на око 230 km удаљености. Џон Армстронг, један од Воаових службеника, такође је видео врх са локације даље на западу, и назвао га Врх „б“. Воа је касније записао да су посматрања указала да је Врх „б“ виши од Кангченјунге, али ради велике удаљености места посматрања, била су потребна ближа посматрања ради верификације. Идуће године, Воа је послао службенике премеравања назад у Терај ради ближих посматрања Врха „б“, али облаци су спречили све покушаје.
Године 1848, Воа је у подручје одаслао Џејмеса Николсона, који је обавио два успешна посматрања из Џирола, са удаљености од 190 km. Николсон је понео највећи теодолит и запутио се на запад, спровевши преко 30 посматрања с пет различитих локација, с најближим на 174 -{km}- од врха.
Николсон се повукао у Патну на Гангу ради потребних прорачуна базираних на посматрањима. Први необрађени подаци дали су Врху „б“ приближну висину од 9.200 -{m}-, али није узет у обзир лом светлости који изврће податке. Ипак, подаци су јасно указивали да је Врх „б“ виши од Кангченјунге. Нажалост, Николсон се заразио маларијом, те је био присиљен да се врати кући с недовршеним прорачунима. Мајкл Хенеси, један од Воаових асистената, започео је привремено именовање врхова римским бројевима, с Кангченјунгом названом Врх -{IX}-, док је Врх „б“ тада постао познат као Врх -{XV}-.
Године 1852, Радханат Сикдар, индијски математичар и мерач из Бенгала, стациониран у главном седишту премеравања у Дехрадуну, први је, тригонометријским прорачунима базираним на Николсоновим подацима, идентификовао Еверест као највишу планину на свету. Службена објава да је Врх -{XV}- највиши, била је одгађана неколико година ради поновних верификација. Воа је 1854. започео обраду Николсонових података, и заједно са својим особљем провео је скоро две године у прорачунима, бавећи се проблемима лома светлости, барометарског притиска и температуре преко великих удаљености који су морали бити решени. Коначно, марта 1856. објавио је своја открића у писму своме заменику у Калкути. Кангченјунга је била проглашена високом 8.582 -{m}-, док је Врху -{XV}- одређена висина од 8.840 -{m}- (29.002 -{ft}-). Воа је закључио да је Врх -{XV}- „највјероватније највиши на свету“. У стварности, израчунато је (мерено у стопама) да је Врх -{XV}- висок тачно 29.000 -{ft}- (8.839,2 -{m}-), али јавно је објављена висина од 29.002 -{ft}- (8.839,8 -{m}-). Произвољно су додате две стопе (61 -{cm}-) ради избегавања утиска да висина од 29.000 -{ft}- (8.839,2 -{m}-) није ништа друго до заокружена процена.
Назив Са установљеном висином, следећи изазов био је како назвати планину. Док су премеравања настојала да сачувају локалне називе уколико је то било могуће (нпр. Кангченјунга и Даулагири), Воа је тврдио да није могао наћи било које локално име у општој употреби. Потрага за локалним називом била је спречена затвореношћу Непала и Тибета за странце у то доба. Постојало је много локалних назива, од којих можда најпознатији Чомолунгма, јер се користио вековима у Тибету, а и појавио се већ 1723. на карти француског географа Д'Анвила, објављеној у Паризу. Ипак, Воа је сматрао да је с преобиљем локалних назива тешко одабрати један науштрб свих осталих, те је одлучио да ће Врх -{XV}- бити назван по Џорџу Евересту, његовом претходнику на месту главног британског геодетског надзорника Индије. Записао је: Мој цењени шеф и претходник, пуковник сер Џорџ Еверест, учио ме је да сваком земљописном објекту доделим истински локални или домаћи назив. Међутим овде је планина, највероватније највиша на свету, без иједног локалног назива који можемо открити, чији локални називи, ако их уопште има, неће највероватније бити установљени пре него нам се дозволи улазак у Непал. У међувремену привилегија, као и дужност запада ми да доделим ... име по чему ће бити позната међу грађанима и географима и постати уобичајен назив међу цивилизованим нацијама., no.IX, .
Џорџ Еверест се успротивио називу који је предложио Воа, те је 1857. рекао Краљевском географском друштву да реч Еверест није могуће написати на Хиндском, нити је Индијци могу изговорити. Воаово предложено име превагнуло је упркос примедбама, те је 1865. Краљевско географско друштво службено прихватило назив Монт Еверест као име највише планине на свету. Занимљиво је да савремени изговор речи Еверест -{/ˈɛvərɨst, ˈɛvrɨst}-"Mount Everest." Dictionary.com Unabridged (v 1.1). Random House, Inc. 22 Jul. 2009. <Dictionary.com http://dictionary.reference.com/browse/Mount Everest>. у ствари друкчији од изговора презимена сер Џорџа Евереста -{-/ˈiːvrɨst/}-.
мини|мини|Поглед на врх Евереста, с јасно видљивом баријером -{Yellow Band}-, која дели седиментне стене на врхунцу од тамних метаморфних у подножју На Тибетанском назив Монт Евереста је -{Chomolungma}- или -{Qomolangma}- (ཇོ་མོ་གླིང་མ, што значи „Света мајка“), док је кинеска транслитерација -{Zhūmùlǎngmǎ Fēng}- (поједностављени кинески: 珠穆朗玛峰, традиционални кинески: 珠穆朗瑪峰) с значењем Мајка земља. Кинески превод је -{Shèngmǔ Fēng}- (поједностављени кинески: 圣母峰, традиционални кинески: 聖母峰), што значи Света мајка. У складу с енглеским извештајима из средине 19. века, локални назив у Даржилингу био је -{Deodungha}- (значење „света планина“).
Крајем 19. века, многи европски картографи погрешно су веровали да је локално име за планину -{Gaurisankar}-, ради замене Монт Евереста с планином Гаури Санкар, која гледано из Катмандуа, стоји тачно испред Евереста.
Почетком 1960-их, непалска влада доделила је Евересту службено име -{Sagarmāthā}- (सगरमाथा). Назив није био претходно кориштен - локални становници планину су познавали као -{Chomolungma}-. Планина није била позната или именована међу Непалцима (тј. у долини Катхманду и околним подручјима). Влада је одлучила да пронађе непалско име за планину, јер Шерпски/Тибетански назив није био прихватљив, пошто је противан идеји уједињења (непализације) земље.
Године 2002, кинески „Народни дневник“ (-{Rénmín Rìbào}-), објавио је чланак који се изјаснио против непрестаног кориштења енглеског назива планине у западном свету, сматрајући да треба да буде названа тибетанским именом. Дневник је образложио да је кинески (у стварности тибетански) назив старији од енглеског, јер је -{Mount Qomolangma}- забележен на кинеској карти пре 280 година.
Премеравање мини|мини|Авио снимак Монт Евереста с југа, с планинама Лоце десно и Нупце лево Године 1856, Ендру Воа објавио је висину Евереста (тада познатог као Врх -{XV}-) од 8.840 m (29.003 -{ft}-), након неколико година прорачунавања података прикупљених за време Великог тригонометријског премеравања.
У новије време, установљена је висина од , премда постоје неке варијације у мерењима. Дана 9. октобра 2005, након неколико месеци мерења и прорачуна, државни уред за мерења и картографију НР Кине службено је објавио да је висина Евереста с прецизношћу од ± 0,21 -{m}- (0,69 ft), уз тврдњу да је то било најпрецизније и најтачније мерење до тада. Висина се не темељи на снегу и леду који покривају врхунац, већ на актуалној највишој тачки стене испод падавина. Кинески тим такође је измерио дубину снега и леда на врхунцу од 3,5 -{m}- (11 -{ft}-), што је у складу с укупном надморском висином од . Дебљина снега и леда мења се током времена, што мерење дефинитивне дебљине снежног покривача чини немогућом.
Висина од 8.848 -{m}- први је пут одређена индијском мерењем 1955, с мање удаљености од планине, такође кориштењем теодолита, што је потврђено кинеским мерењима 1975. У оба је случаја мерена висина снежног покривача уместо скривене стене. Маја 1999, америчка експедиција предвођена Брадфордом Вашберном, поставила је ГПС уређај у највишу стену, помоћу којег су измерене висина стене од 8.850 -{m}-, и снег висине 1 -{m}-. Премда није службено призната у Непалу, та цифра се врло често наводи. Геоидна ундулација баца сумњу на прецизност оба мерења.
Детаљну фотограметријску карту (у скали 1:50.000) регије Кхумбу, укључујући и јужну страну Монт Евереста, израдио је Ервин Шнајдер као део Међународне хималајске експедиције 1955, која је такође покушала успон на Лоце. Још детаљнија топографска карта подручја Евереста израђена је крајем 1980-их под дирекцијом Брадфорда Вашберна, обилним кориштењем ваздушне фотографије.
Сматра се да тектоника плоча у подручју надодаје планини висину те је помиче североисточно. Два извјештаја наводе размере промена од 4 -{mm}- годишње у висину, и 3 до 6 -{mm}- североисточно, али друга процена наводи више попречно кретање (-{27 mm/1,1 in}-), те је чак узета у обзир и могућност стезања.
Поређења мини|180п|мини|Упоређење Монт Евереста са вулканом Олимп на Марсу и вулканом Мауна Кеа на Хавајима, приказаног од подножја на дну океана