Фекундизам (назив долази од латинског fecundation - спајање женске и мушке полне ћелије) је политика свесног промовисања високе стопе наталитета међу припадницима своје верске и/или етничке групе зарад увећања сопствене бројности у односу на друге групеCf.: (најчешће због постизања конкретних политичких циљева). У почетку се фекундизам односио само на верско промовисање наталитета (попут забране контрацепције од стране Римокатоличке Цркве), али је у 20. веку почео да се користи и у контексту етничког национализма.

Према подацима Уједињених нација, удео земаља са пронаталитетном политиком порастао је са 20% у 2005. на 28% у 2019. години.

Генерално, фекундизам (натализам) промовише рађање деце и родитељство као пожељне из друштвених разлога и да би се обезбедио наставак човечанства. Неки филозофи су приметили да ако људи немају децу, људска раса ће изумрети.

Мотиви

Религија

Многе религије подстичу размножавање, а религиозност чланова понекад може бити повезана са вишим стопама плодности. Јудаизам, ислам и главне гране хришћанства, укључујући Цркву Исуса Христа светаца последњих дана. See also: The Family: A Proclamation to the World и Католичку цркву, подстичу размножавање. Године 1979. један истраживачки рад је показао да Амиши имају у просеку 6,8 деце по породици. Међу неким конзервативним протестантима, Quiverfull покрет се залаже за велике породице и гледа на децу као на благослов од Бога.

Политика Почевши од раних 2020-их, претња „глобалног демографског колапса“ почела је да постаје узрок славе међу богатим технолошким и ризичним капиталистичким круговима као и политичком десницом. У Европи, мађарски премијер Виктор Орбан поставио је натализам као кључну тачку своје политичке платформе. У Сједињеним Државама, кључне личности су Кевин Долан, организатор Натал конференције, Симон и Малколм Колинс, оснивачи Пронаталист. орг, и Илон Маск, који је више пута користио своју јавну платформу за дискусију о глобалним стопама наталитета. Покрет сугерише да би без значајног повећања наталитета одрживост цивилизација могла бити у опасности; Илон Маск је то назвао „много већим ризиком“ од глобалног загревања.

Фекундизам у јавној политици обично настоји да створи финансијске и друштвене подстицаје за становништво да се репродукује, као што је пружање пореских подстицаја који награђују рађање и издржавање деце. Неке земље намећу казне или порезе онима са мање деце. Неке нације, као што су Јапан, Сингапур, и Јужна Кореја, су спровеле или покушале да спроведу интервенционистичку наталистичку политику, стварајући подстицаје за веће породице међу домаћим становништвом.

Критике Фекундизам је критикован на основу људских права и животне средине. Већина антинаталиста, заговорника репродуктивних права и еколога види фекундизам као покретача репродуктивне неправде, раста становништва и еколошког прекорачења. У политици, новинари повезују пронаталистички покрет са крајње десничарском еугеником.

Фекундизам на тлу бивше Југославије

На простору бивше Југославије Албанци су оптужени за практиковање фекундизма (поготово на Космету), мада је ово тешко доказати у пракси (питање је колико је висока стопа наталитета Албанаца на тлу бивше Југославије последица свесно промовисане политике од стране националних и/или верских вођа, а колико културних и социо-економских одлика албанског становништва).

На простору данашње Босне и Херцеговине захтеви Бошњака за унитарном Босном (БиХ без ентитета или других видова територијалне аутономије) се често тумаче у светлу фекундизма када се узме у обзир наталитет Бошњака у поређењу са наталитетом Срба и Хрвата у БиХ (формула фекундизма је у оваквом случају проток времена + висок наталитет = апсолутна већина у датом територијалном оквиру). У сличном светлу се тумаче и захтеви Бошњака за успостављање територијалне аутономије Санџака (који се налази делом у Србији, а делом у Црној Гори).

Фекундизам и демократија

Фекундизам представља својеврстан изазов за демократски уређена друштва, која базирају изборни систем на принципу „један човек један глас“. Свесна промоција наталитета на дугорочне стазе гарантује већу политичку моћ верске/етничке групе у датом друштву, док у регионалном смислу може да се користи као оружје етничког сепаратизма. Демократски уређена друштва немају одговор на фекундизам, што представља својеврсну „рупу“ демократског система.

Референце

Литература

Категорија:Политика

en:Fecundism