Датив је трећи од седам падежа српског језика и један од падежа многих словенских, а и неких других индоевропских језика. То је падеж намене и циља, а одговара на питања Коме? или Чему? Зависно о глаголу, придеву, именици, прилогу, узвику и предлогу.
Употреба датива Датив као неправи / индиректни објекат или онај који прима неку радњу се врло често употребљава у српском језику, као нпр.: Дао сам ти писмо. или Учини ми услугу. Готово да се сваки присвојни придев или замјеница (атрибут) могу заменити у српском језику, као нпр.: Отац му је на путу. (Његов отац је на путу.) Осим тога датив се као падеж користи и у неким прилошким конструкцијама: Драго ми Вас је упознати. или Тешко јој је признати. У дативу се означава особа која нешто прима или доживљава одређено осећање: Она ми је драга. или То јој је било тешко. Датив се употребљава након одређених предлога: к/ка, према, насупрот. Датив личних заменица (ми, ти, нам, вам) понекад је само формални даљи објекат, а права му је сврха истицање блискости са оним коме се говори. Такав датив се зове етички датив.
Глаголи који захтевају датив: чинити се / учинити се гадити се / згадити се или смучити се недостајати или још у неким деловима фалити / зафалити помагати / помоћи пријати / годити или угодити сметати / ометати или засметати свиђати се / свидети се или допадати се / допасти се веровати / поверовати завидети / позавидети честитати придруживати се / придружити се радовати се / обрадовати се обећавати / обећати посвећивати (се) / посветити (се)
Код именица женског рода у дативу једнине долази до гласовне промене која се зове сибиларизација или друга палатализација, где се слова к, г, х мењају у ц, з, с када се нађу испред слова и, али не увек.
Литература
Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад.
Категорија:Падежи
tr:İsmin hâlleri#-e hâli (yönelme hâli)