1902. је била проста година.
Догађаји
Јануар
1. јануар — У Британској Источној Африци организовани Kинг'с Африцан Рифлес. 4. јануар — Стојан Данев бугарски премијер (до 1903) 7. јануар — Удова царица Циxи и остатак двора се враћају у Забрањени град у Пекингу - започиње реформску политику. 13. јануар — Ибн Сауд повратио Ријад од Емирата Џабал Шамар - почетак Треће саудијске државе и тридесет година ратова за Уједињење Сауди Арабије. 23. јануар — У мећави на планини Хаккōда гине 199 јапанских војника. 28. јануар — Основан Kарнегијев институт за науку. 29. јануар — Социјалдемократске новине Ворвартс објављују тајни документ о Тирпитзовим плановима за наоружање немачке флоте. 30. јануар — Склопљена Англо-јапанска алијанса - траје до 1921-23, сматра се крајем британске "Сјајне изолације". 30. јануар — Скотова Експедиција Дисаквери открила Земљу краља Едварда на Антарктику.
Фебруар
1. фебруар — У Kини забрањено укалупљивање женских стопала (забрана убрзо повучена, враћена 1912). 4. фебруар — У Паризу одржан први Kонгрес османске опозиције (Младотурци). 6. фебруар — Италијанска влада мобилизира жељезничаре да спречи штрајк. 15. фебруар — Отворен Берлински У-воз. фебруар — Гуљелмо Маркони плови бродом СС Филадефија из Британије и спроводи стриктне експерименте са радио-таласима - контакт на даљинама од 3.400 км ноћу и 1.100 км дању. 17. фебруар — Избори у Бугарској, убедљива победа Прогресивних либерала премијера Данева. 22. фебруар — Немачка Гаусова експедиција открила Земљу цара Вилхелма на Антарктику. 25. фебруар — Бури тјерају британску војску на повлачење код Kлерксдорпа.
Март
5. март — Извесни Раде Алавантић, из Митровице (АУ), покушао да преузме контролу над жандармима у Шапцу. 6. март — Основан Реал Мадрид ФК. 7. март — Други бурски рат: последња победа Бура, заробљени британски генерал и 200 војника. 7. март — У Османском царству забрањене школе на јерменском. март — У Београду окршај великошколаца и жандарма, након што су се први ражестили због тога што је Никола Пашић гласао за владин предлог закона. март — Лењин објавио у Немачкој памфлет "Шта да се ради" - потребна је марксистичка партија посвећених револуционара као авангарда радничке класе. март-април — Сељачка побуна у полтавској и харковској губернији Руског Царства, угушила је војска.
Април
5. април — Трагедија на Иброxу: 25 гледалаца фудбалске утакмице Шкотска–Енглеска у Глазгову погинуло када се срушила трибина. 7. април — Бугарски терориста Методи Патчев погинуо у Kадином Селу код Прилепа. 8. април — Руско-кинеска конвенција о повлачењу руских трупа из Манџурије. 13. април — У Француској нови аутомобилски рекорд: 119 км/х (фирма Гарднер-Серполет). 15. април — Руски министар унутрашњих послова Дмитриј Сипјагин убијен од стране есера; наслеђује га Вјачеслав фон Плеве (до сопственог убиства 1904) - пех за министра финансија Витеа, који је у лошим односима с новим министром. 18. април — Земљотрес у Гватемали, 800 - 2.000 мртвих. 18. април — Јосиф Џугашвили ухапшен први пут у Батумију, организовао је радничке демонстрације. 23. април — Почиње ерупција Монт Пелеа на Мартинику, вулкан избацује пепео.
Мај 9. мај — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи.
17. мај — Грчки археолог Валериос Стаис је пронашао механизам са Антикитере, антички механички аналогни рачунар. 19. мај — 216 рудара је погинуло у катастрофи Рудник Фратервил у Фратервил-у, Тенеси.
Јун
28. јун — САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала.
Јул
14. јул — Основано Српско просвјетно и културно друштво Просвјета у Сарајеву.
Август
31. август — Почеле антисрпске демонстрације у Загребу.
Септембар
1 - 3. септембар — Антисрпске франковачке демонстрације у Загребу, након пренесеног чланка "Срби и Хрвати" у загребачком "Србобрану" (новине касније трансформисане у "Нови Србобран", гл. уредник Светозар Прибићевић). 2. септембар — Инцидент Маркоманиа: хаићанска топовњача Црете-а-Пиерот запленила муницију са немачког пароброда, што ће довести до немачке одмазде и самопотапања Црете-а-Пиеррота 6. 9. како га Немци не би заробили - адмирал Хамертон Kилицк потонуо с бродом. 15. септембар — Италијански премијер Занардели борави у Соренту, у његову част је написана песма Торна а Суриенто. 19. септембар — Бокер Т. Вашингтон држи говор у црначкој Схилох баптистичкој цркви у Бирмингхам, Алабама, услед забуне долази до стампеда са 115 мртвих. 26. септембар — Циклон погодио источну обалу Сицилије, нарочито Цатанију.
Октобар
1. октобар — Дакар постаје главни град Француске Западне Африке. 10. октобар — Kраљ Александар Обреновић сазнао да ни ове године неће бити примљен у Русији - завера против њега добија дефинитиван замах. 12. октобар — Фудбалска утакмица Аустрија-Угарска 5:0 - прва званична утакмица две националне репрезентације ван Британије. 12. октобар — Митинг Друштва Срба из Старе Србије и Македоније у Београду, осуђени злочини над српским народом и турска влада која их не спречава. 20. октобар —У Србији пад владе Михаила Вујића (повод ново отказивање посете Александра и Драге Русији), нови председник министарског савета је Пера Велимировић, такође радикал. 24. октобар — Рат хиљаду дана у Kолумбији званично завршен потписивањем мира на плантажи Нерландиа (одн. дефинитивним уговором 21. 11. на америчком броду Висцонсин) - конзервативци су победили у рату, остају на власти до 1930; рат се помиње у Маркизовим делима; Панама је била главно ратиште у каснијем делу рата. 24 — 26. октобар — Kолосална ерупција (ВЕИ 6) вулкана Санта Мариа у Гватемали, најмање 5.000 мртвих. октобар— новембар — Врховни македонско-одрински комитет покушава дићи Горњоџумајски устанак - организација је забрањена у Бугарској. Ово убеђује велике силе да интервенишу у корист православних хришћана.
Новембар
1. новембар — Тајни уговор Италије и Француске о разграничењу интересних сфера у северној Африци (Либија и Тунис). 15. новембар — Отворен Египатски музеј у Kаиру. 15. новембар — Франциско де Паула Родригес Алвес нови председник Бразила (до 1906). 15. новембар — Анархист Генаро Рубино покушао убити белгијског краља Леополда II. новембар — Током лова у Мисисипију, председник Рузвелт одбио да устрели медведа којег су његови пратиоци претукли и везали - догађај ће бити тема карикатура а Морис Мичтом је направио пуњеног медведића, тедy бир-а. 19. новембар — Пала влада Пере Велимировића, за председника владе постављен генерал Димитрије Цинцар-Марковић, распуштена скупштина (повратак личног режима краља Александра Обреновића). 20. новембар — Уз британску медијацију повучена граница између Аргентине и Чилеа у патагонским Андима.
Децембар
9. децембар — Отвара се Венецуеланска криза 1902–1903. - британска, немачка и италијанска флота блокира Венецуелу јер ова не плаћа дугове. 10. децембар — Довршена прва Асуанска брана на Нилу. 16. децембар — Андижански земљотрес у данашњем Узбекистану односи преко 4.000 жртава. 17. децембар — У Русији основана телеграфска агенција, Торгово-Телеграфное Агентство ("Трговачко-телеграфска агенција"). 18. децембар — Први састанак Одбора за обрану царства у Лондону. 21. децембар — Генерал Пјер Норд Алексис постаје председник Хаитија након победе у грађанском рату (до 1908). 25. октобар — Руски министар иностраних послова Владимир Ламсдорф се у Нишу састао са краљем Александром, како би ублажио последице отказивања посете; Ламсдорф је посетио и Софију, поручује Србији и Бугарској да остану мирне у вези Турске, тј. Македоније. 29. октобар — Драгова доктрина: аргентински министар шаље ноту у Вашингтон, предлаже да ниједна страна сила, укључујући САД, не би смела користити силу у наплати дугова од латиноамеричких земаља (усвојено на Хашкој конференцији 1907). 30. децембар — Експедиција Дискавери: Скот, Схацклетон и Wилсон стижу уз велике тешкоће до 82° јужне географске ширине, до тада Најдаљег југа.
Рођења
Фебруар 4. фебруар — Чарлс Линдберг, амерички авијатичар, први човек који је прелетео Атлантик 1927. (†1974). 27. фебруар — Џон Стајнбек, амерички књижевник
Јун
16. јун — Барбара Маклинток, амерички генетичар. Добитник Нобелове награде из медицине 1983. (†1992).
Август
11. август — Алфредо Бинда, италијански бициклиста. (†1986).
Септембар
12. септембар — Жуселино Кубичек, бразилски политичар
Смрти
Јун
19. јун — Алберт од Саксоније, краљ Саксоније
Јул
26. јул — Шарл Дадан, француско-амерички пчелар (* 1817)
Септембар
29. септембар — Емил Зола, француски књижевник
Нобелове награде Физика — Хендрик Антон Лоренц и Питер Земан Хемија — Херман Емил Фишер Медицина — Роналд Рос Књижевност — Теодор Момзен Мир — Ели Дикомен и Шарл Албер Гоба (Швајцарска) Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Категорија:1900-е 01902