1981. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Грчка је постала чланица Европске заједнице. 20. јануар — Роналд Реган инаугурисан за 40. председника САД.
Фебруар
1. фебруар — ММФ одобрио СФР Југославији станд-бај кредит од 2,2 милијарде долара у три годишње рате за превазилажење економских проблема (највећи кредит икада дат земљи у развоју). 3. фебруар — ИНА-Нафтаплин објављује да ће наставити истраживање нафте у Јадрану, по цени од 600 милиона долара у следећих пет година. 4. фебруар — У СР Србији уведен закон о ограничењу кретања моторних возила, познат као "пар-непар", уведен маја 1979. ради штедње горива. 4. фебруар — Гро Харлем Брундтланд први пут постаје норвешка премијерка (1981, 1986-89 и 1990-96). 6. фебруар — Јовери Мусевени почиње грађански рат у Уганди (до 1986). 7. фебруар — Пад војног авиона ТУ-104 близу Лењинграда, гине 50 људи од чега 16 адмирала и генерала. 8. фебруар — Трагедија на стадиону Kараискакис у Пиреју, погинуо 21 навијач Олимпијакоса. 11. фебруар — Генерал Војћех Јарузелски именован за пољског премијера (до 1985, шеф државе 1985-90). 13. фебруар — Руперт Мердок купио лондонски The Times. 18. фебруар — Председник САД Роналд Реган представио Kонгресу план смањења инфлације и незапослености путем смањења федералне потрошње и пореза на приход. 20. фебруар — Фрањо Туђман осуђен на 3 године затвора због "непријатељске пропаганде". 22. фебруар — Шесторо мртвих у лавини на Шар-планини. 23. фебруар — Покушај пуча у Шпанији: Антонио Тејеро са припадницима Гуардиа Цивил (жандармерије) упао у шпански парламент током гласања за премијера, држи посланике као таоце следећих 18 сати - пуч спречен захваљујући краљу Хуану Kарлосу. 24. фебруар — Јак земљотрес у Атини, 16 мртвих. 24. фебруар — У Дармштату синтетисан елемент боријум (атомски број 107). 24. фебруар — Објављена веридба Дијане Спенсер и Чарлса, принца од Велса. 25. фебруар — Леополдо Цалво-Сотело коначно изабран за председника владе Шпаније, с кашњењем од два дана због покушаја пуча (остаје до 1982). 28. фебруар — Велике демонстрације на северу Западне Немачке против изградње нуклеарне електране Брокдорф.
Март 11. март — Под паролом „Косово република“ у Приштини избиле студентске демонстрације косметских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цео Космет. 16. март — Албански екстремисти су запалили конак манастира Пећка патријаршија. У пожару је страдао конак дуг 63 метра и летописи, односно личне белешке монаштва старе више векова. 30. март — Џон Хинкл млађи је покушао да убије председника САД Роналда Регана, који је прошао са лакшим повредама.
Април
2. април — Немири на Kосову 1981: Предсједништво СФРЈ проглашава ванредно стање на Kосову и шаље ЈНА да успостави ред после јучерашњих нереда. Ванредно стање траје три месеца, 585 осуђених. 2. април — Либански грађански рат: разгоревају се борбе између сиријских снага и хришћанске милиције у Бејруту и код Захле. 4. април — Напад на Х-3 - успешан ирански напад на ваздухопловну базу на западу Ирака. 8. април — Укинут полицијски час на Kосову. 10. април — Туниски председник Хабиб Боургиба се изјашњава за вишепартијски систем (први вишепартијски избори 1. новембра). 10 - 12. април — Бриxтонски нереди у јужном Лондону 12. април — Први пут лансирана Колумбиа, што је прва од 135 мисија програма Спејс Шатла до окончања 2011. 17. април — Гватемалски грађански рат: војска убила 65 цивила у непријатељски настројеном селу Коцоб, укључујући 34 деце. 20. април — Поново отворен Приштински универзитет. 24. април — Сиријска војска насумице ухватила 150 људи у Хами и стрељала их - одмазда за напад Муслиманског братства три дана раније. 24. април — Председник САД Роналд Реган укинуо ембарго на жито уведен СССР-у претходне године, истог дана шаље писмо Брежњеву с позивом на дијалог. 26. април — Француски председнички избори: У другом кругу избора победили су Валери Жискар д'Естен и Франсоа Митеран. 27. април — Операција Црвени пас: ФБИ спречио беле расисте да изврше пуч у Доминиканској републици. 29/30. април — Скрнављење српских гробова у селу Бресје код Приштине.
Мај 13. мај — На Тргу Светог Петра у Риму атентатор Мехмет Али Агџа је ранио папу Јована Павла II. 15. мај — Сергеј Крајгер изабран за председника Председништва СФРЈ. 24. мај — Председник Еквадора Хаиме Ролдос Агилера и седам људи погинуло када је у авиону експлодирала подметнута бомба.
Јун 5. јун — Центар за контролу болести је забележио групу случајева пнеумоцистне пнеумоније међу хомосексуалцима у Лос Анђелесу, што су били први забележени случајеви сиде. 6. јун — У најтежој несрећи у историји железнице погинуло најмање 800 људи кад је седам вагона претрпаног путничког воза исклизнуло из шина и пало у реку Коси у држави Бихар у Индији. 7. јун — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор "Осирак" близу Багдада.
Јул
1. јул — Министарство правде САД изјављује да ће усташки злочинац Андрија Артуковић, министар правде НДХ, бити изручен Југославији (остварено 1986). 3. јул — Изгласани Амандмани на Устав СФРЈ - уређивање колективног руководства, 4-годишњи мандат за председника Савезног извршног већа, могућност гласања о поверењу. 7. јул — У Шпанији легализован развод. 10 - 24. јул — Израелско ваздухопловство бомбардује упоришта ПЛО у Либану. 14. јул — Југословенски дипломата Благоја Анакиоски и још један Југословен рањени у Бриселу, када је пуцано на њих (сумња се на Албанце). Транссибирски гасовод (Уренгој-Помари-Ужгородски): конзорцијум западнонемачких банака даје 3,4 милијарде марака за градњу совјетског гасовода. Пројекту се ове и следеће године придружују западноевропске и јапанске фирме, упркос притиску САД. 16. јул — Махатхир Мохамед постаје премијер Малезије (до 2003). 17. јул — 114 особа је погинуло, а више од 200 је повређено због пада висеће стазе у хотелу Хајат риџенси у Канзас Ситију. 17. јул — Џавид Нимани, председник председништва Kосова, дао оставку. 17. јул — Израелци бомбардовали вишеспратнице у Бејруту у којима су биле просторије група повезаних са ПЛО - гине око 300 цивила, САД заводи ембарго на извоз авиона. 17. јул — Званично отворен Хумберски мост, са распоном од 1440 метара, најдужи висећи моста на свету до 1998. 18 — 29. јул — 28. Пулски филмски фестивал: Велика златна арена за филм "Пад Италије". 20. јул — Мартина Навратилова добила америчко држављанство.. 22. јул — Тројица косовских Албанаца осуђена на 6-8 година, поводом нереда пролетос (прво у низу суђења). 23. јул — Председништво Заједнице југословенских универзитета предложило прекид веза између Универзитета у Тирани и југословенских школа. 27. јул — Мицрософт купује 86-ДОС којег ће прерадити у МС-ДОС. 27. јул — Шестогодишњи Адам Валш киднапован и убијен на Флориди, његов отац Џон ће повести кампању за превенцију криминала и бити водитељ емисије Америка'с Мост Вантед. 28. јул — Kермански (Сирчки) земљотрес у Ирану, 1.500 мртвих. 29. јул — Kраљевско вјенчање: Дијана Спенцер се удала за британског принца Чарлса, принца од Велса. 29. јул — Левичарски покушај пуча у Гамбији, председник Дауда Јавара се одржао захваљујући сенегалској интервенцији - страдало 500 до 800 људи. 30. јул — Маршеви глади у Пољској због кризе и несташице хране, највеће окупљање је у Лођу. 31. јул — Панамски шеф државе Омар Торијос погинуо у авионској несрећи. Kао и у случају погибије еквадорског председника у мају, има спекулација о атентату.
Август
12. август — -{IBM}- је пустио у продају -{IBM Personal Computer}-, први у низу IBM-компатибилних личних рачунара. 19. август — Два америчка F-14 су оборила два либијска авиона Су-22 док је Америчка морнарица вршила војне вежбе у заливу Сидра.
Септембар
10. септембар — Слика „Герника” Пабла Пикаса враћена је у Шпанију. 27. септембар — Отмица ЈАТ-овог авиона на линији Титоград—Београд; путници и чланови посаде су успели да се ослободе.
Октобар 6. октобар — У атентату је убијен Египатски председник Анвар ел Садат. 27. октобар — Совјетска подморница С-363 се насукала у шведским територијалним водама.
Новембар
23. новембар — Афера Иран-Контра: Председник САД Роналд Реган потписао је строго поверљиву Директиву о националној безбедности 17 (NSDD-17), којом је овлашћена Централна обавештајна агенција да регрутује и подржава Контра побуњенике у Никарагви. 25–26. новембар — 1981. године покушај државног удара на Сејшелима: Група плаћеника предвођена Мајком Хоаром преузима аеродром Махе. Већина њих бежи заплењеним путничким авионом компаније Ер Индија; шесторо је касније ухапшено.
Децембар 13. децембар — Генерал Војћех Јарузелски завео ратно стање у Пољској, забрањен рад независног синдиката „Солидарност”, а на хиљаде синдикалних активиста притворено. 14. децембар — Кнесет је проширио израелске законе, надлежности и управу на Голанску висораван, чиме је фактички анектирао територију коју је освојио од Сирије у рату 1967. 31. децембар — У војном удару који је предводио поручник ваздухопловства Џери Ролингс у Гани оборена цивилна влада Хиле Лимана.
Рођења
Јануар 2. јануар — Макси Родригез, аргентински фудбалер 2. јануар — Кирк Хајнрик, амерички кошаркаш 5. јануар — Дедмаус, канадски музичар, ди-џеј и продуцент 5. јануар — Никола Трајковић, српски фудбалер 11. јануар — Бењамин Ауер, немачки фудбалер 14. јануар — Јадранка Ђокић, хрватска глумица 17. јануар — Велимир Радиновић, српско-канадски кошаркаш 18. јануар — Оливје Рокус, белгијски тенисер 19. јануар — Крис Ворен, америчко-панамски кошаркаш 19. јануар — Флоран Пјетрус, француски кошаркаш 20. јануар — Ђорђе Јокић, српски фудбалер 20. јануар — Џејсон Ричардсон, амерички кошаркаш 20. јануар — Овен Харгривс, енглески фудбалер 21. јануар — Иван Ергић, српски фудбалер 24. јануар — Кари Кун, америчка глумица 25. јануар — Алиша Киз, америчка музичарка и музичка продуценткиња 25. јануар — Тоше Проески, македонски музичар († 2007) 28. јануар — Елајџа Вуд, амерички глумац и продуцент 30. јануар — Димитар Бербатов, бугарски фудбалер 30. јануар — Питер Крауч, енглески фудбалер 31. јануар — Џастин Тимберлејк, амерички музичар, музички продуцент и плесач
Фебруар 4. фебруар — Џејсон Капоно, амерички кошаркаш 9. фебруар — Том Хидлстон, енглески глумац, продуцент и музичар 10. фебруар — Наташа Сен-Пјер, канадска певачица 10. фебруар — Џулијус Џенкинс, амерички кошаркаш 11. фебруар — Кели Роуланд, америчка музичарка и глумица 15. фебруар — Славољуб Ђорђевић, српски фудбалер 17. фебруар — Џозеф Гордон-Левит, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент. 17. фебруар — Парис Хилтон, америчка глумица, модел, дизајнер, музичар; наследница Хилтон хотелског ланца 18. фебруар — Андреј Кириленко, руски кошаркаш 19. фебруар — Бет Дито, америчка музичарка 20. фебруар — Тони Хиберт, енглески фудбалер 23. фебруар — Гарет Бари, енглески фудбалер 24. фебруар — Лејтон Хјуит, аустралијски тенисер
Март 2. март — Брајс Далас Хауард, америчка глумица, сценаристкиња и редитељка 9. март — Ники Блонд, мађарска порнографска глумица 10. март — Самјуел Ето, камерунски фудбалер 12. март — Катарина Среботник, словеначка тенисерка 13. март — Миланко Рашковић, српски фудбалер 17. март — Кајл Корвер, амерички кошаркаш 18. март — Фабијан Канчелара, швајцарски бициклиста 18. март — -{LP}-, америчка музичарка 19. март — Коло Туре, фудбалер из Обале Слоноваче 28. март — Јелена Јевремовић, српска певачица 28. март — Џулија Стајлс, америчка глумица 28. март — Славко Стефановић, српски кошаркаш
Април 1. април — Антонис Фоцис, грчки кошаркаш 2. април — Бетани Џој Ленц, америчка глумица и музичарка 4. април — Сашо Ожболт, словеначки кошаркаш 5. април — Том Рајли, енглески глумац, режисер и продуцент 9. април — Серхи Видал, шпански кошаркаш 11. април — Алесандра Амброзио, бразилски модел и глумица 13. април — Симон Гројл, немачки тенисер 18. април — Максим Иглињски, казахстански бициклиста 18. април — Милан Јовановић, српски фудбалер 19. април — Хејден Кристенсен, канадски глумац и продуцент