Житиште је градско насеље и седиште истоимене општине у Средњобанатском округу. Према попису из 2022. било је 2.550 становника.
Називи Старији назив насеља је био Бегеј Свети Ђурађ. Житиште је познато по још неким називима на другим језицима: , , .
Географски положај Житиште се налази у средњем Банату поред леве обале пловног Бегеја, североисточно од Зрењанина и југозападно од Нове Црње и Темишвара. Кроз Житиште пролази државни пут IБ реда 12, Зрењанин — Темишвар.
Историја Житиште је једно од најстаријих насеља општине. У прошлости је имало више имена: Бегеј Светог Ђурђа, Сенђурађ, Шенђурађ, Свети Ђурађ. Први помен под називом Бегеј Светог Ђурђа датира из 1319. године.
Након аустро-турских ратова насеље је потпуно опустело, па је на карти из 1723. године означено као ненасељено. Године 1740. имало је 18 породица. Срби граничари из Поморишја насељавају се 1751. године, а 1753. године насеље је означено као српско. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Сент Јурат" припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Један део Срба се иселио у Кикиндски дистрикт 1774. године, а на њихово место населили су се Румуни из арадске жупаније. Исак Киш закупник Банатског Двора је 1781. године купио и Сенђурађ. Румуни незадовољни новим феудалцем напуштају Сенђурађ, а на њихово место насељавају се Немци. Потомци поседника Киша су 1889. године продали остатке некада великог имања.
Када је 1797. године пописан православни клир у "Сенту Ђурађу" су била четири православна свештеника Србина. Пароси, поп Јован Христифоровић (рукоп. 1749), поп Алексеј Соколовић (1767), поп Рафаил Соколовић (1790) и капелан поп Спиридон Христифоровић (1794)."Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
После Првог светског рата досељене су добровољачке породице из Босне и Херцеговине, Лике и Црне Горе. После Другог светског рата на место Немаца доселило се 270 породица из околине Приједора, Санског Моста и Цазина.
Село је до 1947. године носило име Бегеј Свети Ђурађ, које је те године промењено у Житиште.
Демографија У насељу Житиште живи 2585 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,4 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1084 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99 (попис 2002).
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Презимена Нека од старијих презимена у месту су: Анучин, Бечејац, Богданов, Бокшан, Катић, Крецул, Лазаров, Лацков, Марков, Молдован, Павлов, Пиперски, Попов, Петров, Рељин, Сич, Степанов, Стојанчул, Тешин и Туцић.Бегеј Свети Ђурађ 1319
Галерија
Види још Општина Житиште Банат Средњобанатски округ
Референце
Спољашње везе www.zitiste.com www.zitisteonline.com Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији