1968. је била преступна година.
Догађаји
Јануар
5. јануар — У Чехословачкој је Александар Дубчек наследио Антонина Новотног на месту првог секретара Централног комитета Комунистичке партије Чехословачке – ово се сматра почетком Прашког пролећа (Новотни остаје председник земље до марта). 8. јануар — Британски премијер Харолд Вилсон подржао је кампању И'м Бацкинг Бритаин – кратку и неуспешну кампању за јачање британске привреде. 9 - 10. јануар — Председник СИВ-а Мика Шпиљак у посети Италији и Ватикану, потписао споразум о истраживању Јадрана и границама на мору. 12. јануар — Процес четворке или дело Гинзбурга и Галанског: песници у СССР-у осуђени на принудни рад због самиздата. 13. јануар — Грађански рат у Лаосу: Северни Вијетнамци одлучно побеђују Краљевску војску Лаоса у долини Нам Бак. 15. јануар — Земљотрес на западу Сицилије, 380 мртвих. 16. јануар — Британски премијер Харолд Вилсон најавио је парламенту да ће до 1971. војно присуство бити повучено са Блиског истока и остатка Азије, осим из Хонг Конга. 17. јануар — Грађански рат у Камбоџи: Црвени Кмери покренули прву акцију (дан оснивања Камбоџанске револуционарне армије). 17. јануар — У Јапану почињу студентски протести: посета америчког носача авиона Ентерпрајз луци Сасеба изазива вишедневне протесте организације Зенгакурен и сукобе са полицијом. 19. јануар — Петар Стамболић, председник ЦК Србије, уместо Добривоја Радосављевића. 21. јануар — Турска је прва чланица НАТО која је званично признала грчки војни режим. 21. јануар — Јединица командоса Северне Кореје стигла је надомак Плаве куће, где је требало да убију председника Југа Парк Чунг Хи. 21. јануар — Б-52 са четири хидрогенске бомбе пао на Гренланду, дошло је до радиоактивне контаминације. 21. јануар — Вијетнамски рат: Битка код Ке Сана, обе стране тврде да су победиле. 23. јануар — Морнарица Северне Кореје у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод УСС Пуебло. 25. јануар — Новокупљена израелска подморница ИНС Дакар потонула између Крита и Кипра, 69 мртвих. Прва од четири подморнице које су различите земље потопиле ове године. 27. јануар — Француска подморница Минерве потонула у близини своје луке Тулон, 52 мртве. 28. јануар – Куба: осуда Анибала Ескалантеа и 36 чланова „микро фракције“, оптужених за контрареволуционарни рад у дослуху са СССР-ом. 30. јануар — у Вијетнамском рату почела једномесечна офанзива названа „Тет“, под командом северновијетнамског генерала Во Нгујен Ђапа, током које су северновијетнамске трупе и јужновијетнамски герилци напали Сајгон и више од 100 других места у Јужном Вијетнаму. 31. јануар — Југославија и СР Немачка обновиле дипломатске односе, прекинуте 1957. због признања ДР Немачке.
Фебруар
1. фебруар — Вијетконговац Нгујен Ван Лем осумњичен је за убиство породице официра и погубљен је по кратком поступку на улици - ТВ снимак путује светом и подстиче антиратни покрет. 6. фебруар — Грађански рат у Северном Јемену: Ројалисти прекидају опсаду Сане, што практично значи победу за републиканце, иако се борбе настављају до 1970. године. 6. фебруар — 18. фебруар — 10. Зимске олимпијске игре у Греноблу, Француска. 8. фебруар — Протести око сегрегиране куглане у Оринџбургу, Јужна Каролина, кулминирају смрћу троје студената у полицијској интервенцији. 11. фебруар — Први грађански рат у Чаду: Вођа ФРОЛИНАТ-а Ибрахим Абача је убијен у сукобу са војском. фебруар — Албанци осуђени на Призренском процесу 1956. године су рехабилитовани. 18. фебруар — Експлозија у клубу југословенске амбасаде у Паризу, једна особа погинула - само један у низу напада на југословенске дипломатске објекте. 18. фебруар — Примирене државе: након што су Британци објавили свој одлазак, владари Абу Дабија и Дубаија су се сложили да створе федерацију, у коју позивају остале емирате (УАЕ основани 1971. године). 19. фебруар — Међународна арбитража даје Пакистану 10% подручја Ран оф Куч, у спору са Индијом. 21. фебруар — Радници у Каиру су се побунили због благих казни за одговорне за пораз 1967. године, а убрзо им се придружују и студенти. Насер одговара самокритиком, већим бројем цивила у влади и програмом реформи. 21. фебруар — Белгијски премијер Пол Ванден Боенантс подноси оставку због језичке кризе у Левену и расписују се ванредни избори. 24. фебруар — Хуе је враћен у руке Јужних Вијетнамаца. Масакр у Хуеу: неколико хиљада људи је убијено на обе стране током и након окупације. 25. фебруар — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам. 26. фебруар — Чехословачки генерал Јан Шејна тражи азил у америчком конзулату у Трсту. 28. фебруар — У Индији отворен експериментални град Ауровил. 29. фебруар — Бриселска конвенција о узајамном признавању пресуда у грађанским и трговинским случајевима у Европској заједници. 29. фебруар — Извештај Кернерове комисије о прошлогодишњим расним нередима у САД: кривац је расизам белаца.
Март
1. март — Битка код Долине Ђулија: Сукоби полиције и студената у Риму. 4. март — Мартин Лутер Кинг млађи најављује Марш сиромашних на Вашингтон за 22. април. 5. март — Прашко пролеће: У Чехословачкој, Јиржи Хендрих, секретар за идеолошка питања, главни сарадник Антонина Новотног, смењен је. Цензура је укинута. 5. март — Рат у Чаду: Северни народ Тубу придружио се ФРОЛИНАТ-у и заузео Аузу. 7. март — Крај Прве битке за Сајгон. 8. март — „Мартовски догађаји“ у Пољској - студенти демонстрирају у Варшави, полиција их растерује, али се скупови одржавају и у другим градовима током целог месеца. Антисемитска кампања доводи до емиграције већине преосталих Јевреја у земљи. 8. март — Совјетска подморница К-129 потонула је близу Хаваја са 98 чланова посаде. 11. март — Северновијетнамци и Патет Лао заузели су амерички навигациони објекат Лима Локалитет 85 у Лаосу. 12. март — Маурицијус постао независан од британске власти. 13. март — Куга оваца у Дагвеју: Тест нервног агенса VX изазвао је смрт или еутаназију преко 6.000 оваца близу Дагвеја, Јута. 15. март — Лондонско тржиште злата затворено је након јучерашњег интензивног трговања. 16. март — Масакр у Ми Лају: Америчке јединице напале су јужновијетнамско село Мај Лај и убиле, према вијетнамским подацима, 507 становника, укључујући 246 одојчади и деце (јавност у САД је сазнала у новембру 1969). 16. март — Роберт Ф. Кенеди улази у трку за демократску номинацију, четири дана након што је председник Џонсон тесно победио Јуџина Макартија у Њу Хемпширу. 16. март — Амерички војници убили су неколико стотина цивила у селу Ми Лај у Јужном Вијетнаму. 17. март — Пронађено је више од 6.000 мртвих оваца угинулих као последица тестирања нервног гаса у Скал Велију у Јути. 17. март — Аутобус се преврнуо код Лазаревца, 10 мртвих; други је упао у Ибар код Краљева, 9 мртвих. 18. март — Крај златног стандарда: Конгрес САД укида обавезу да златне резерве подрже долар. Друге западне земље чине исто. ММФ ће следеће године створити обрачунску јединицу. 21. март — Рат исцрпљивања, битка код Карамеха: сукоб између израелских снага и Палестинаца и Јорданаца. 22. март — Данијел Кон-Бендит и његови другови заузимају административне канцеларије Универзитета у Нантеру - почетак мајских догађаја. 22. март — Антонин Новотни под притиском подноси оставку на место председника Чехословачке, а наследио га је Лудвик Свобода (до 1975). 27. март — Јуриј Гагарин гине у авионској несрећи. 27. март — Сухарто је званично председник Индонезије, након годину дана на месту вршиоца дужности (остаје до 1998). 28. март — У Рио де Жанеиру, студент Едсон Луис де Лима Соуто убијен је током протеста против скупе хране у мензи - почетак турбулентне године у Бразилу под војном хунтом. 31. март — Председник САД Линдон Б. Џонсон изненада одустаје од кандидатуре за нови мандат. Објављује прекид бомбардовања Северног Вијетнама северно од 20. паралеле и ограничава слање нових трупа. 31. март — Нигеријски грађански рат: Бијафранци нападају из заседе нигеријску војну колону у близини Абагане и наносе најмање 500 жртава - једини већи успех рата.
Април 2/3. април — У знак протеста против политичких и друштвених односа у Западној Немачкој, четири радикална члана АПО (ванпарламентарна опозиција), укључујући Андреаса Бадера и Гудрун Енслин, запалили су две робне куће у Франкфурту на Мајни.
4. април — Амерички борац за људска права Мартин Лутер Кинг је убијен у Мемфису; нереди избијају у већим градовима САД који трају неколико дана. 5. април — Прашко пролеће: Акциони програм Комунистичке партије Југославије објављен у Чехословачкој. 6. април — Експлозије гаса и барута у продавници спортске опреме у Ричмонду, Индијана, 41 жртва. 6. април — Национална гарда Илиноиса, као и америчке оклопне и пешадијске снаге, стижу у Чикаго, где су нереди поводом убиства Мартина Лутера Кинга посебно жестоки. 10. април — 40. додела Оскара: више нема три одвојене категорије за црно-беле и филмове у боји; најбољи филм је У врелини ноћи, укупно пет награда од седам номинација; најбољи страни филм је Оштре следоване влака, „Скупљачи перја“ су такође били у тесној конкуренцији. 11. април — Покушај атентата на Рудија Дучкеа, студентског вођу у Западној Немачкој - студенти ће блокирати дистрибуцију таблоида Билд-Цајтунг, који су сматрали непријатељским. 11. април — У САД је потписан Закон о грађанским правима, укључујући и Закон о фер становању, који предвиђа једнаке могућности становања, тј. забрањује дискриминацију у продаји, изнајмљивању и финансирању станова. 12. април — Први уговори о улагању страног капитала у СФРЈ, по закону из претходног јула: „Црвена застава“ са ФИАТ-ом, вредна 10 милиона долара, а касније тог месеца Цеље Цинк са источнонемачком компанијом. 19. април — Војни пуч у Сијера Леонеу доводи до повратка цивилне власти (Сијака Стивенс, премијер 1968-71, председник 1971-85). 20. април — Либерал Пјер Трудо постаје премијер Канаде (1968-79 и 1980-84). 20. април — Британски политичар Енок Пауел држи говор „Реке крви“, против имиграције из земаља Комонвелта у Велику Британију. 20. април — Лет 228 компаније South African Airways: пад авиона у југозападној Африци (Намибија), 123 мртвих. 22 — 23. април — На конференцији у Приштини препоручено је да се за Албанце у Југославији усвоји књижевни језик Албаније. 23 — 30. април — Студенти Универзитета Колумбија су се борили са полицијом и окупирали неке универзитетске зграде протестујући против изградње спортске хале у Харлему и Вијетнамског рата, све док их полиција није истерала. 25. април — Чаушескуов ривал Александру Драгичи осуђен је на пленарној седници Румунске комунистичке партије, а његова жртва Лукрецијa Петрашкану рехабилитована. 26. април — Операција „Кросстит“, тест бокс вагона - хидрогенска бомба од 1,3 мегатона детонирана је у Невади. 27. април — Абортус је легализован у Великој Британији (не у Северној Ирској). 29. април — 30. ма ј— Мајска офанзива или Мали Тет: још једна офанзива Северновијетнамске војске и Вијетконга, крвава са обе стране (овај мај је најгори месец за Американце у целом рату.
Мај 2. мај — Састанак Јосипа Броза и Чаушескуа у Београду, на коме потврђују веру у немешање у унутрашње послове других држава (у вези са совјетским притиском на Чехословачку). 3. мај — Студенти се окупљају на Сорбони у Паризу, протестујући због затварања Универзитета у Нантеру претходног дана. Сукобима студената са полицијом у Паризу су почеле студентске демонстрације које су се касније прошириле на цео свет. 9. мај — Чехословачки радио позива Совјете да не понове интервенцију, као у Мађарској 1956. (NYT). 10. мај — Представници Сједињених Држава и Северног Вијетнама први пут се састају у Паризу, разговарају о будућим мировним преговорима. 10. мај — Студенти и средњошколци подижу барикаде око Латинске четврти у Паризу, следеће ноћи долази до сукоба са полицијом. 12. мај — Битка код Кам Дука: Северновијетнамци заузимају амерички логор и обарају транспортни авион са 156 људи, углавном јужновијетнамских избеглица.