Сански Мост је градско насеље и сједиште истоимене општине у сјеверозападној Босни и Херцеговини. Налази се на реци Сани у региону Босанске Крајине између Приједора и Кључа. Сански Мост административно припада Унско-санском кантону Федерације Босне и Херцеговине.
Према подацима пописа становништва 2013. године, у Санском Мосту је пописано 16.913 лица.
Географија Сански Мост са околином налази се у средњем току ријеке Сане, са ослонцем на планину Грмеч на западу и планине Мулеж и Бехремагиницу на истоку. Подручје општине Сански Мост има ријеку Сану и осам рјечица; Саницу, Дабар, Здену, Блиху, Мајданску Ријеку, Јапру, Сасинку и Козицу и неколико краћих понорница.Branko J. Bokan, Srez Sanski Most u NOB 1941-1945. godine, I tom (Sanski Most: Skupština opštine Sanski Most, 1974), 9. На санском подручју има неколико јаких крашких врела која су истовремено и извори рјечица; Саничко врело, Дабарско врело и врело Здене. У селу Илиџа, подно планине Мулеж, има јачи извор радиоактивне сумпорне воде са значајним љековитим својствима. На свом подручју има и неколико већих пећина међу којима су Хрустовачка и Дабарска.
Историја
Праисторија На подручју Санског Моста пронађени су трагови праисторијског насеља и велике некрополе из гвозденог доба, што сведочи о раној насељености овог простора.
Средњи век У средњем веку овај крај припадао је жупи Сана, која се у изворима јавља у оквиру ширег подручја Доњих Краја. Општински историјат наводи да се жупа Сана помиње у повељи краља Беле IV од 20. јула 1244, а да се у XIII и XIV веку у документима помињу санска жупа и њени жупани. Према енциклопедијском прегледу, подручје Санског Моста је у XIII—XV веку било у саставу жупаније Сана, а 1499. потпало је под османску власт.
Османски период У османском периоду важну улогу у овом крају имали су Каменград и Стари Мајдан, док се насеље на Сани постепено развијало као локално трговачко и саобраћајно средиште.
Аустроугарски период После аустроугарске окупације 1878. Сански Мост постао је седиште котара и ушао у раздобље управне и привредне модернизације. Према општинском прегледу, почетком XX века у граду су постојале бројне трговине и занатске радње, а 1913. подигнута је и зграда старе железничке станице, касније проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине.
У Краљевини Југославији За време постојања Краљевине СХС од 1. децембра 1918. године, односно Краљевине Југославије од 6. јануара 1929. године Сански Мост је био средиште среза. Од 1929. до 1941. године срез Сански Мост је у саставу врбаске бановине.
Сански срез је 1930. године имао 87 насеља распоређених у 8 општина: Будимлић Јапра, Дабар, Горњи Каменград, Лушци Паланка, Сасина, Стари Мајдан и Томина и град Сански Мост.
Територија данашње санске општине (тадашњег среза) 1931. године је имала 50.671 становника, а почетком 1941. године 65.880 становника.
Други светски рат (1941—1945) У току Другог светског рата подручје Санског Моста као и цела Босна и Херцеговина налазиле су се у саставу Независне државе Хрватске. Ово је период означен тешким страдањима српског и јеврејског цивилног становништва. У време злочина у Костајници извршен је покољ Срба и у месту и срезу Сански Мост.Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), Изузев 12 Срба који су успели да побегну у Србију, сви остали људи из Санског Моста су побијени.Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991),
Број жртава покоља на Шушњару у Санком Мосту никад није прецизно утврђен. Постоје подаци да је том приликом побијено 5.500 Срба и 40 Јевреја од стране припадника хрватских нациста-усташа.
Српски народ Босанске Крајине пружио је значајан отпор нацистичком окупатору, масовно се прикључујући јединицама Народно ослободилачког покрета, те је на подручју Санског среза било и знатних борби између партизански јединица и немачко-усташких здружених формација. За историју града нарочито је значајно што је у Санском Мосту од 30. јуна до 2. јула 1944. одржано Друго заседање ЗАВНОБиХ-а.
У Социјалистичкој Југославији Током периода СФРЈ, град се развијао као средиште општине Сански Мост и значајни привредни центар у западној Босне, са дрвном индустријом, грађевинарством, рударством и саобраћајним везама према Приједору, Кључу и Дрвару. До краја постојања Југославије Сански Мост је био важно локално административно средиште, са етнички мешовитим становништвом, чија је структура нарушена током рата 1992—1995.
Током рата 1992—1995. Са почетком рата у Босни и Херцеговини, Сански Мост је постао део Републике Српске.
На основу пресуда МКСЈ-а, у априлу и мају 1992. у Санском Мосту су започели напади, застрашивање, минирања радњи и кућа у власништву Бошњака и Хрвата, као и пљачкање насеља и цивилне имовине. Почетком маја 1992. отворени су затворенички центри у „Бетонирки”, хали фабрике „Крингс” и у спортској дворани Основне школе „Хасан Кикић”, у којима је, према подацима босанскосрпских власти наведеним у пресудама, било 1.655 заточених, од чега више од 1.500 Бошњака, а остали углавном Хрвати. Заточеници су злостављани, а део њих је пребачен у логор Мањача.На подручју општине извршена су и масовна убиства цивила. Према истим судски утврђеним чињеницама, 1. августа 1992. у засеоку Будим код Лукавица убијено је 14 ненаоружаних чланова једне породице, док су током 1992. на подручју Санског Моста убијене најмање 1.500 особе које нису активно учествовале у непријатељствима. У августу и септембру 1992. најмање 6.100 Бошњака из општине превезено је у конвојима према Травнику, а већина Бошњака је до краја те године протерана или приморана да напусти подручје општине. У истом периоду тешко је оштећено или потпуно разрушено око двадесет муслиманских и католичких верских објеката.Злочини су настављени и 1995. Са два локалитета код Сасине после рата је ексхумирано 65 посмртних остатака у цивилној одећи.
Сански Мост су 10. октобра 1995. заузеле јединице Армије Републике Босне и Херцеговине у завршним операцијама у западној Босни. Дејтонским мировним споразумом Сански Мост је припао Федерацији БиХ. Ово је довело до напуштања српског становништва Санског Моста.
У Босни и Херцеговини (након рата) После рат је град ушао у послератну обнову у оквиру Федерације Босне и Херцеговине, као део Унско-санског кантона. Иако је влада Републике Српске помагала повратак српских избеглица на подручје Санског Моста и околине, учинак овог повратка је био незнатан. Данас је Сански Моста град са доминатном бошњачком већином.
Због природних потенцијала, 9 река на којима лежи општина, данашње локалне власти заснивају развој града на подизању туристичких капацитета.
Становништво
Знамените личности Љубица Берак, певачица Милорад Билбија, фудбалер Бранислав Бореновић, политичар Миланчић Миљевић, генерал ЈНА Врело, изворна певачка група Младен Иванић, политичар Михајло Орловић, књижевник Кемал Маловчић, певач Жељко Будимир, политичар
Галерија
Види још Масакр на Шушњару
Референце
Спољашње везе
Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине
Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини