1940. је била преступна година.
Догађаји
Јануар
4. јануар – Други светски рат: Шеф Луфтвафеа и генерал-фелдмаршал Херман Геринг преузима контролу над ратном индустријом у Немачкој, у својству опуномоћеника за четворогодишњи план. 6. јануар – Други светски рат: Зимски рат – Генерал Семјон Тимошенко преузима команду над свим совјетским снагама. 7. јануар – Други светски рат: Зимски рат: Битка код Раате Роуда – Бројчано надјачане финске трупе одлучно побеђују совјетске снаге. 8. јануар – Други светски рат: Зимски рат: Битка код Суомусалмија – Финске снаге уништавају совјетску 44. стрељачку дивизију. 9. јануар – Други светски рат: Британска подморница ХМС Старфиш је потопљена у Хелголандском заливу. 10. јануар – Други светски рат: Инцидент у Мехелену – Немачки авион који је носио тајне планове за инвазију на Западну Европу принудно слеће у Белгији, што доводи до мобилизације одбрамбених снага у Холандији. 19. јануар – Објављен је филм „Три марионете“, „Ју нацистички шпијун!“, први холивудски антинацистички хумористички филм. 27. јануар – Други светски рат: Резолуција о миру представљена у Парламенту Јужне Африке одбијена је резултатом 81–59. 29. јануар – Три воза на бензински погон који су превозили фабричке раднике сударају се и експлодирају док се приближавају станици Аџикавагучи, линија Јумесаки (линија Нишинари), Осака, Јапан, усмртивши најмање 181 особу и повредивши најмање 92.
Фебруар 16. фебруар — Морнари са британског разарача ХМС Козак су се укрцали на немачки танкер Алтмарк и ослободили 299 британских ратних заробљеника.
2 — 3. фебруар — Заседање сталног савета Балканског споразума (Грчка, Турска, Југославија, Румунија) у Београду - за неутралност. 5. фебруар — Савезничка висока команда усвојила планове за помоћ Финској преко Норвешке и Шведске почевши од 20. марта.. 11. фебруар — У Москви потписан Немачко-совјетски трговачки споразум: СССР извози сировине а Немачка ратни материјал и машинерију. 11. фебруар — У Београду основана Југословенско-бугарска привредна комора. 11. фебруар — Чеда Милић, старешина мостарске соколске жупе, нападнут са групом сокола у Имотском од стране припадника Хрватске сељачке заштите. 12. фебруар — Совјети пробили Манерхеимову линију. 15. фебруар — Нова ројалистичка влада Бугарске на челу са Богданом Филовим (до 1943). 16. фебруар — Алтмарков инцидент: Британци у норвешким водама заробили немачки танкер "Алтмарк" на коме се налазило 299 заробљених британских трговачких морнара - Норвешка протестује због кршења неутралности. 19. фебруар — Председник Парагваја Хосе Феликс Естигарибиа распустио скупштину и укинуо устав, али већ у септембру гине у авионској несрећи када га наслеђује Хигинио Мориниго. 19. фебруар — Умро лидер Демократске странке Љубомир Давидовић, наслеђује га Милан Грол. 22. фебруар — Мали Тензин Гјатсо постаје 14. Далај Лама, након што је препознат као реинкарнација претходног. 22. фебруар — Катастрофални почетак немачке Операције Викингер, пресретања британских рибарских пловила: разарач Леберехт Мас погођен од немачког бомбардера (280 мртвих), Макс Шултз током спасавања налетео на мину (308 мртвих). 26. фебруар — Загребачка полиција ухапсила 26 франковаца и екстремиста, међу којима су доктори Миле Будак и Стјепан Бућ. Франковачки листови "Хрватски народ" и "Независност", који су писали оштро против Мачека и ХСС, забрањени 2. марта.
Март 5. март — Катињски масакр масовно погубљење пољских грађана. Јосиф Стаљин наредио је стрељање 15.000 до 22.000 пољских ратних заробљеника 12. март — Након пораза у Зимском рату, Финска је потписала Московски мировни споразум са Совјетским Савезом, препустивши му скоро целу Карелију. 16. март — Брод "Слава" сушачке Атлантске пловидбе налетео на мину у Бристолском каналу и потонуо, страдао један члан посаде. 17. март — Званично отворена Југословенско-румунска трговинска комора. 18. март — Састанак Хитлера и Мусолинија на Бренерском превоју - Хитлер га обавештава да предстоји офанзива на западу; Италија није спремна али прикључиће се када дође време. 19. март — Бомбардовање базе Хорнум на острву Сyлт први је британски напад на немачко тло, три дана након што је нападнута база Скапа Флоу. 21. март — Паул Реyнауд је нови француски премијер након што је Даладиер практично изгубио поверење. 24. март — Лахорска резолуција Свеиндијске муслиманске лиге тражи стварање суверених држава за муслимане унутар Британске Индије (Дан Пакистана и Дан републике је 23. март). 24. март — Ускршња магнетска олуја: поларна светлост и магнетне сметње у Европи, укључујући Југославију, и Америку. 28. март — Савезнички ратни савет се договорио да неће склапати сепаратни мир са Немачком и да ће минирати норвешко приобаље, не би ли немачка реакција оправдала интервенцију у Норвешкој (Операција Вилфред).
Април 9. април — Немачке трупе су у операцији Везерибунг напале Данску и Норвешку у Другом светском рату. 12. април — Велика Британија окупира Фарска Острва како би спречила Немачку да их прва заузме.
17. април — Седница Извршног одбора Дунавске комисије у Београду: забрањен превоз ратног материјала без претходне дозволе. 19. април — Милан Стојадиновић интерниран из Београда након наводног проналаска "компромитујућег материјала" (места боравка до марта 1941: Рудник, Каран, Илиџа). 20. април — Почео генерални штрајк у авионској индустрији у Београду, Земуну и Раковици. 21. април — Акробата Драгољуб Алексић први пут летео, изнад Калемегдана, држећи се зубима за авион. 22. април — Градски превоз у Београду: кружна аутобуска линија 27 од Народног позоришта до Гробља и Карабурме је заменила две трамвајске линије, чекање је "пет минута" уместо 15-30 (Калемегдан-Гробље и Београд-Земун још у марту).
Мај 10. мај — Немачка је без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд. 10. мај — Винстон Черчил је изабран за премијера Уједињеног Краљевства уместо Невила Чемберлена. 12. мај — Битка на Мези или Друга битка код Седана је одлучујућа немачка победа у бици за Француску. 14. мај — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа. 21. мај — Француско-британске снаге су контранападом у бици код Араса успорили немачко напредовање у североисточној Француској.
Јун 3. јун — Окончана је евакуација више од 337.000 британских, француских и белгијских војника из Денкерка током битке за Француску. 8. јун — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајсенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста, при чему је погинуло више од 1.500 људи. 14. јун — Немци су током битке за Француску заузели Париз. 17. јун — Совјетска Црвена армија је окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију. 17. јун — Луфтвафе је код Сен Назера потопио ХМТ Ланкастрију, при чему је погинуло око 3.000 особа. 18. јун — Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији. 22. јун — Француска је у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу.
Јул 3. јул — Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Мерс-ел-Кебиру у Алжиру да не би дошле у посед Немачке. 9. јул — Битка код Калабрије 10. јул — Почела је битка за Британију у Другом светском рату нападом немачких бомбардера на британске конвоје у Ламаншу. 10. јул — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Филипу Петену 10. јул — У 6.00 Бенито Мусолини је, са балкона Палате Венеција (Palazzo Venezia) у Риму, објавио да ће за шест сати Италија ући у рат са Француском и Британијом 11. јул — Маршал Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске.
21. јул — У Москви проглашене Естонска, Летонска и Литванска ССР (3. 8. укључене у СССР) - два дана касније издата Велесова декларација којим су САД одбиле признати окупацију и анексију (остаје на снази до 1991. и обнове балтичких држава). 22. јул — Основана британска Управа за специјалне операције (СОЕ). 24. јул — Немци у Ла Маншу потопили француски брод Мекнес са репатрираним морнарима, 416 мртвих. 25. јул — Рапорт у Гритлију: командант швајцарске војске Хенри Гуисан се обраћа официрском кору - земља ће се бранити од сваког нападача, макар бајонетима, никада се неће предати ( Национални редут и Операција Таненбаум, неостварени немачки план). 27. јул — Пожар у окну Свети Александар алексиначког рудника угља, страдало 11 рудара. 29. јул — Хитлер одлаже планирани напад на СССР са јесени на следеће пролеће.
Август 3. август — Италија је започела инвазију Британског Сомалиленда.
5. август — Отварање редовног ваздушног саобраћаја Београд – Бар. 8. август — Немачко ратно ваздухопловство почело је у Другом светском рату концентрисане нападе на британске градове. 9. август — Вилхелм Кајтел потписао директиву Ауфбау Ост ("Изградња на истоку") - припрема за напад на СССР. 10. август — Антисемитски закон у Румунији. 10. август — Министар просвете Антон Корошец донео одлуку о обавезном учењу немачког језика у гимназијама од првог разреда. 12. август — У Италији се покреће случај Даута Хоџе (Даут Хоџа), чамеријског сепаратисте/бандита, коме је пре два месеца неко одсекао главу на албанско-грчкој граници. 13. август — Битка за Британију: Адлертаг, почетак главне фазе немачких ваздушних удара на Британију, покушај уништења РАФ, затим напади на луке и индустрију. 14. август — У Берлину основано предузеће Југо-Монтан а.д., председник управног одбора је Франз Неухаусен - баве се рударством и обавештајним радом у Југославији. Неухасуен је ове године и на челу Француског друштва Борских рудника а. д. - француски капитал у борским рудницима је истиснут немачким, на ургирање Лавала и Петаина - Лавалу ће то бити поменуто у оптужници после рата. 15. август — Битка за Британију: Црни четвртак за Немце, изгубили 76 авиона према британских 34. 15. август — Италијанска подморница потопила грчку заштићену крстарицу Елли усидрену код Тиноса. 17. август — Адолф Хитлер наређује тоталну блокаду Енглеске. 20. август — Винстон Черчил о РАФ-у: "никада у области људског сукоба није толико мноштво дуговало таквој неколицини". 20. август — Кинески комунисти покрећу Офанзиву сто пукова против Јапанаца. 21. август — Румунија закључила споразум са Бугарском о враћању јужне Добруџе (формализовано 7. 9.). 21. август — Лав Троцки умро у Мексику од рана које му је претходног дана нанео агент НКВД-а. 24. август — Почиње критична фаза Битке за Британију - напади на РАФ-ове писте; бачене бомбе на западни Лондон, изгледа грешком, на шта ће Британци узвратити бомбардовањем Берлина 25/26. 8. 24. август — Немачки бојни брод Бизмарк улази у службу. 26. август — Објављена Уредба о мерама у сврху снабдевања становништва и војске хлебом: могућ принудан откуп пшенице, једнолична мељава, "народни хлеб". 27. август — Откривен астероид 1700 Звездара (астроном Петар Ђурковић). 27. август — Генерал Леклер збацио вишијевске власти у Камеруну, сутрадан се придружили и Француски Конго и Убанги-Шари. 30. август — Друга Бечка арбитража: под немачким и италијанским притиском, Румунија уступа северну Трансилванију Мађарској.
30. август — У Бечу су завршени разговори представника Немачке, Италије, Румуније и Мађарске ("Бечка арбитража") на којима су Немачка и Италија присилиле Румунију да уступи Бугарској јужну Добруџу, а Мађарској велики део Трансилваније (Ердељ).
Септембар 5. септембар — Мађарске трупе на челу са регентом Миклошем Хортијем улазе у додељену румунску територију (до 13. 9.). 5. септембар — Уз помоћ совјетских ледоломаца немачка помоћна крстарица Комет прешла у Тихи океан.