1931. је била проста година.
Догађаји
Јануар
2. јануар — Ернест Лоренс пустио у рад прву варијанту циклотрона. 5. јануар — Ернст Рем се вратио из Боливије на Хитлеров позив, поново је на челу СА - у Берлину су у току превирања позната као Стенесова побуна. 11. јануар — Основана Библиотека града Београда. 30. јануар — Приказан Чаплинов филм Сити Лајтс.
Фебруар
3. фебруар — Земљотрес у заливу Хаук најгора природна катастрофа на Новом Зеланду, разорени град Напиер ће бити обновљен у стилу Арт Децо. 8. фебруар — Експлозија у руднику у Фушуну, Манџурија, извештава се о 3.000 погинулих. 11. фебруар — МекДоналдово писмо ("Црно писмо"): британски премијер "појашњава" прошлогодишњу Пасфиелдову белу књигу тако што реафирмира јеврејско усељавање и куповину земље. 12. фебруар — Прва емисија Радио Ватикана. 13. фебруар — Инаугурација Њу Делхија као нове престонице Британске Индије. 14. фебруар — Премијерно приказана оригинална верзија филма "Дракула" са Белом Лугошијем. 14. фебруар — Генерал Јорге Убико, "Централноамерички Наполеон", узима власт у Гватемали (до 1944) - диктаторски у корист компаније Унитед Фруит и богатих земљопоседника. 18. фебруар — Убиство Милана Шуффлаyа у Загребу, које ће изазвати протест Алберта Ајнштајна и Хајнриха Мана испред Међународне лиге за права човека. 20. фебруар — Албански емигранти Азиз Шами и Ндок Гјелоши покушали убити краља Зога у Бечу - уместо њега убијен телохранитељ а Екрем Либохова рањен. 28. фебруар — Освалд Мослеy напушта лабуристе и оснива Нову партију, а следеће године Британску унију фашиста.
Март
1. март — Габриел Тера нови председник Уругваја (до 1938, уводи диктатуру 1933). 4. март — Ганди–Ирвинов пакт: грађанска непослушност престаје а заузврат амнестија затвореницима, дозвола људима на обали да праве сопствену сол и нова рунда Округлог стола о Индији. 5. март — Даниел Саламанца Уреy нови председник Боливије (до 1934): програм штедње, сузбијање опозиције, појачано непријатељство са Парагвајем (Рат за Чако избија следеће године). 7 — 8. март — Kатастрофални земљотрес код Валандова (М 6.0, инт. ИX-X). 7. март — Судар путничких бродова "Загреб" и "Франше Депере" на Дунаву код Београда, код Аде Хује - има утопљених (пресуда капетанима изречена 27. 6.). 9. март — Мењшевичко суђење у Москви: осуђено 14 бивших мењшевика оптужених да су желели обновити странку. 11. март — У СССР почиње програм "Спреман за рад и одбрану СССР-а", програм физичке културе за становништво. 17. март — Три мање подметнуте експлозије у београдској улици Немањиној, мајор Леонид Рекалов смртно рањен приликом испитивања једне направе. 17. март — Невада легализује коцкање. 17. март — Мартовски инцидент у Јапану: осујећен покушај државног удара од стране војних (Сакуракаи) и цивилних ултранационалиста. 19. март — Немачка и Аустрија договориле успостављање царинске уније - Француска се противи, Међународни суд правде спречава касније током године. 23. март — Британска влада обесила тројицу истакнутих бораца за независност Индије, међу којима је и Бхагат Сингх.. 28. март — Немачки председник Хинденбург донео Указ за сузбијање политичких изгреда којим је суспендована већина уставних права грађана. 31. март — Пад путничког авиона на лету ТWА 599 у Kанзасу приликом чега гине популарни тренер америчког фудбала Kнуте Роцкне; несрећа ће касније потаћи нове мере за јачање безбедности ваздушног саобраћаја. 31. март — Јак земљотрес разорио Манагву, 2.000 мртвих.
Април
1. април — Стенесова побуна: берлински лидер СА заузео тамошњу канцеларију нацистичке странке и редакцију Гебелсовог листа Дер Ангриф - избачен из партије, а десница уверена у Хитлеров "легализам". 1. април — 31. мај — Друга кампања опкољавања комунистичког Совјета у Јиангxију од стране Kуоминтангове владе. 6. април — Португалска влада прогласила ванредно стање на Мадери и Азорима, услед покушаја војног преврата. 9. април — Пробијен Ивански тунел (3223м) - делимично решен проблем зупчаница на босанској јужној прузи (Сарајево-Јадранско море). 12. април — На локалним изборима у Шпанији победиле републиканске странке, што се сматра неформалним референдумом о монархији. 14. април — Шпанија Проглашена Друга шпанска република (потрајаће до 1939), краљ Алфонсо XIII бежи из земље. 15. април — Британска колонија Цејлон добија уставни документ, Доноугхморов устав: универзално право гласа, комитетски систем владе, са представницима свих етничких заједница (важи до 1947). 17. април — После више од 200 година обновљена каталонска аутономија, Генералитат де Каталонија, три дана након што је Францеско Масиа и Ллуса проглашавао Kаталонску Републику. 18. април — Историчар Николае Јорга премијер Румуније (до 1932). 25. април — Фердинанд Порше основао фирму Порше у Штутгарту. 27. април — Зангезурски земљотрес погодио јужну Јерменију и Нахичеван, око 2.000 мртвих.
Мај
1. мај — отворен је Емпајер стејт билдинг на Менхетну у Њујорку. У том тренутку највиша зграда на свету, висине 381 m, са 102 спрата.
6. мај — Отворена Париска колонијална изложба. 8. мај — Почела градња цркве Светог Марка у Београду (до 1940, освештана 1948). 8. мај — Краљевина Југославија склопила са француским синдикатом банака зајам у износу од 1.205 милиона француских франака - припрема се законска стабилизација динара, или "златни динар" (закон усвојен 11. маја). 10. - 13. мај — Паљење манастира у Шпанији 1931. - након једне ројалистичке увреде, анархисти и радикални социјалисти запалили и демолирали 12 цркава у Мадриду, након чега је дошло до сличних напада у другим градовима, углавном на југу. 11. мај — Банкротирала бечка банка Цредитансталт - започиње колапс банкарства у средњој Европи (укључујући Немачку), са глобалним последицама. 13. мај — Олимпијске игре 1936 додељене Берлину. 14. мај — Пуцњава у Åдалену: војска убила петорицу штрајкача у Шведској. 14. мај — Диригент Артуро Тосцанини нападнут на концерту у Болоњи јер није желео свирати фашистичку химну Гиовинеза. 15. мај — Папина критика необузданог капитализма и тоталитарног комунизма, залаже се за трипартистички корпоративизам. 31. мај — У Бахреину пронађена нафта, прва у Персијском заливу ван Ирана.
Јун
3. јун — У Паризу први пут изложена слика Салвадора Далија "Постојаност сећања". 14. јун — Излетнички брод Саинт-Филиберт потонуо на ушћу Лоаре, преко 450 мртвих. 20. јун — "Хуверов мораторијум" - услед банкарског колапса у Централној Европи, амерички председник Хувер затражио да се на годину дана прекине с исплатама немачких репарација Француској и савезничких дугова САД (Kонгрес одобрио у децембру, али економски пад у Европи није спречен). 21. јун — Избори у Бугарској, победа Народног блока (последњи слободни избори у земљи до 1990). 23. јун — Стаљинов говор на окупљању индустријских управника: одбацује идеју једнаких плата за све и нападе на специјалисте: 28. јун — Ступио на снагу Закон о новцу Kраљевине Југославије - уведен је динар са златном подлогом (0,0265 гр злата за један динар, или 9,12778 швајцарских франака за 100 динара), трећа по величини јединица мерена у злату, али конвертибилност траје само 102 дана. 28. јун — Избори у Шпанији, највише гласова за социјалисте. 29. јун — Папа Пије XI. издаје антифашистичку енциклику Нон аббиамо бисогно након што је Мусолини затворио неке католичке организације. 30. јун — Припадници правашке младежи Марко Храниловић и Матија Солдин осуђени на смрт у Загребу за убиство ген. директора Југоштампе Тонија Шлегла 1929, још 16-оро добило затворске казне.
Јул
1. јул — Накамурин инцидент: кинески војници стрељали јапанског капетана Накамуру и још тројицу из групе на шпијунској мисији у Манџурији; истог дана се догодио и Wанпаосхански инцидент, мањи сукоб кинеских и корејских сељака, који је сензационализован у Kореји и Јапану (који влада Kорејом). 5. јул — Антикинески нереди у Пјонгјангу, затим долази до антикорејских нереда у Kини. 10. јул — Земља Ерика Црвеног (Источни Гренланд) проглашена за норвешку територију - Стални суд међународне правде пресудио у корист Данске 1933. 13. јул — У Немачкој банкротирала Дармстадтер унд Натионалбанк (Данат-Банк), што руши поверење у цео банкарски систем и изазива финансијску кризу. 16. јул — Цар Хајле Селасије прогласио први устав Етиопије. 26. јул — Миленарски Покрет проучаватеља Библије промјенио име у Јеховини свједоци. 26. јул — Суочен са немирима услед банкротсва земље, чилеански председник Карлос Ибанез дел Цампо напушта земљу (имаће други мандат 1952-58) - нестабилност траје до Алесандријевог повратка у децембру 1932, укључујући побуну у морнарици крајем овог месеца и покушај Социјалистичке републике (јун-септембар 1932). 31. јул — Маyов извештај: парламентарни комитет препоручује кресање државне потрошње у Великој Британији, што изазива поделу међу владајућим лабуристима. јул-август - Kинеске поплаве: поплаве Јангцеа, "23 милиона без дома". Велике поплаве у Kини на разним рекама ове године, процене броја мртвих се крећу од 145.000 до чак 4 милиона.
Август
2 .август — Експлозија у вагону код Земуна, двоје погинулих, пронађен експлозив у колима заустављеним код Јесеница. 6. август — Обласни одбор Савеза железничара у Загребу осуђује учестале анархистичке "атентате" на железничке објекте у земљи. 9. август — Неуспели референдум за распуштање ландтага у Пруској - нацисти, народњаци и комунисти су желели срушити социјалдемократску владу; комунистички нереди у Берлину. 10. август — Фунски земљотрес у Kини, на северу Xињианга, 10.000 мртвих. 11. август — Јуриш на британску фунту, економска и политичка криза у Великој Британији. 19. август — Иштван Бетхлен објавио да се повлачи после десет година на челу мађарске владе - следи Гyла Kаролyи (до 1932), земља је у аграрној и кредитној кризи. 24. август — Британска лабуристичка влада Рамсаy МекДоналда даје оставку услед тешке економске ситуације - наслеђује је Национална влада, с министрима из свих партија, под истим премијером (због чега је искључен из партије).
Септембар 2. септембар — Уважене оставке министара Љотића (правда) и Сернеца (грађевине). 3. септембар — Краљ Југославије Александар I Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура. 6. септембар — У Београду пуштена у рад аутоматска телефонска централа. 7. септембар — Почела друга рунда Округлог стола о Индији у Лондону, сада учествује и Махатма Ганди испред Националног конгреса. 10. септембар — Нови Закон о избору народних посланика за Народну скупштину КЈ - систем земаљске изборне листе, која мора имати кандидата у свакој изборној јединици. 10. септембар — Убијен Салваторе Маранзано, шеф шефова америчке мафије, од стране људи Лаки Лућиана, који ће вођство Коза Ностре организовати у виду Комисије (Пет породица). 10. септембар — Ураган у Британском Хондурасу (Белизе), око 2.500 мртвих. 12. септембар — Велики део Југославије погођен олујама са градом, разарањима и људским жртвама (Осијек, Нашице, Даљ, Ердут, Кикинда; Сарајево, Крушевац); у преврнутом чамцу на Тиси код Бечеја се удавило осам људи; код Великог Бечкерека се делимично преврнуо воз. 13. септембар — Железничка несрећа услед експлозије на вијадукту код Биаторбагyа у Мађарској - 22 мртвих; за ово су били окривљени комунисти, али се заправо радило о ментално поремећеном Сзилвесзтеру Матуски. 15 - 16. септембар — Инвергордонска побуна (или штрајк) неколико бродова Британске атлантске флоте у Шкотској због кресања плата. 16. септембар — Обешен Омар Мукхтар, борац против колонијализма у Италијанској Либији. Италијани овог месеца завршили ограду од бодљикаве жице од Бардије на мору до Јагхбуба, 270 км у унутрашњости. 18. септембар — Мукденски инцидент (или Манџурски инцидент): увече, врло мала експлозија поред Јужноманџурске железнице, постављена од јапанског официра, изговор је за Јапанску инвазију Манџурије следећег јутра. По новијим схватањима у Кини, то је почетак Другог кинеско-јапанског рата, тј. Четрнаестогодишњег рата отпора.