1936. је била преступна година.
Догађаји
Јануар
5. јануар — Уведени моторно-електрични возови на кратким линијама из Београда. 7. јануар — У Ирану забрањено покривање жена, касније ће овај датум у земљи бити Дан жена (након Исламске револуције прозван "дан срамоте"). 7 - 8. јануар — Генерални штрајк у Буенос Ајресу, пет мртвих у сукобима (договор постигнут 25. 1.). 17. јануар — Венијамин I изабран за цариградског патријарха (до 1946). 18. јануар — Отворен за јавност Музеј кнеза Павла у Београду. 19. јануар — Отворена пруга Велес-Прилеп, од раније постоји према Битољу. 20. јануар — Умро британски краљ Џорџ V, наслеђује га син Едвард VIII (до децембра); сахрана 28. 1..Титула Принц од Велса не користи се следеће 22 године. 20. јануар — Други италијанско-абесински рат: етиопска Божићна офанзива окончана тактичким етиопским успехом, Италијани привремено заустављени на северу. Али истог дана на југу окончана Битка на Ганале Дорији у којој су етиопске снаге потучене. 20. јануар — Почиње 50-дневни генерални штрајк у Сирији против француске политике. 22. јануар — У Београду измерено 19,3 степена, најтоплије у јануару од 1900. 26. јануар — Избори у Грчкој: венизелисти и монархисти приближно изједначени, језичак на ваги је Народни фронт на челу са комунистима.
Фебруар 16. фебруар — На парламентарним изборима у Шпанији победио Народни фронт, коалиција социјалиста, комуниста, републиканаца и других мањих партија. 26. фебруар — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу „народног возила”, „фолксваген”.
Март 1. март — Завршена Хуверова брана. 1. март — Видеофон: немачки министар поште инаугурирао систем Гегенсехн-Фернспрецханлаген, прва веза између Берлина и Лајпцига. 4. март — Први лет дирижабла ЛЗ 129 Хинденбург. 5. март — Први лет авиона Супермарин спитфајер. 5. март — 8. додела Оскара: статуете се први пут називају "оскари". 6. март — Посланик Дамњан Арнаутовић пуцао у скупштини на председника владе Милана Стојадиновића и промашио. 7. март — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата. 7. март — Реконструкција Стојадиновићеве владе: ген. Петар Живковић је на месту министра војске и морнарице замењен ген. Љубомиром Марићем. 8. март — Основана Радио Југославија, данас Међународни Радио Србија. 9. март — Погром у Прзyтyку, сукоб Јевреја и Пољака с троје мртвих. 12. март — Фалангисти пуцали на социјалистичког потпредседника Кортеса Луис Јименез де Асуа, убијен његов пратилац; демонстранти сутрадан запалили још две цркве у Мадриду. 14. март — Забрањена шпанска Фаланга, њен лидер Хосе Антонио Примо де Ривера ухапшен. 15. март — Аустријанац Јосеф Брадл остварио на Планици први скијашки скок преко 100 м. 17 - 18. март — Велике поплаве на истоку САД, нарочито у Питсбургу, где је било 69 мртвих. 19. март — Савет Друштва народа осудио Немачку због гажења Версајског и Локарнског уговора. 23. март — Италија, Аустрија и Мађарска допуниле Римске протоколе из 1934. 24. март — Прва модна ревија у Београду, у Дому инжењера и техничара. 25. март — Потписан Други Лондонски поморски уговор. 29. март — Једнопартијски избори у Немачкој и референдум о окупацији Рајнланда: 98,8% за, уз одзив од 99%. 31. март — Битка код Маyцхева: уништење етиопских снага на северу.
Април 1. април — У Аустрији уведена војна обавеза, противно Сенжерменском уговору. 1. април — У Краљевини Југославији, међуградски телефонски позиви се могу обављати са сваког телефона. 3. април — Погубљен Бруно Хауптман, осуђен за отмицу и убиство Линдберговог детета. 4. април — У Београду, првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и Владе Милана Стојадиновића, у сукобу студената-комуниста са члановима националистичке организације Орјуна у згради Медицинског факултета убијен је студент права и члан КПЈ Жарка Маринковића (1911—1936). У знак сећања на овај догађај, 4. април се обележава као Дан студената Београдског универзитета. 5 - 6. април — Јаки урагани погађају места у државама Мисисипи и Џорџија. 7. април — Шпански парламент сменио председника Алкала-Замору. 9. април — У Трновцу код Госпића убијен народни посланик из ХСС Карло Бркљачић. 13. април — Умро грчки премијер Константинос Демерцис, наслеђује га Јоанис Метаксас (до 1941). 13. април — Откривен астероид 1605 Миланковић (астроном Петар Ђурковић). 14. април — На прослави Републике у Мадриду бачене петарде пред трибину, дошло до метежа са повређенима. 15. април — Почиње Арапска побуна у Палестини (1936–1939), названа и Велики арапски устанак, против британске власти и масовног досељавања Јевреја; генерални штрајк Арапа траје од 20. априла до октобра. 14 - 25. април — Огаденска битка: поражене етиопске трупе на југу, али не и уништене. 25. април — У Палестини основан Арапски високи комитет на челу са муфтијом ал-Хусеинијем (забрањен 1937). 26. април — Италијански маршал Пиетро Бадоглио покреће "Марш гвоздене воље" из Десеа према Адис Абеби. 28. април — Умро египатски краљ Фуад I, наслеђује га Фарук I (до 1952).
Мај
3. мај — Отворене ваздушне линије Београд-Борово-Загреб и Београд-Ниш-Скопље (од 1. јуна Београд-Сарајево-Дубровник). 5. мај — Италијанске снаге ушле у Адис Абебу, у којој владају нереди (Хаиле Селасије напустио град три дана раније). Мусолини прогласио крај Другог италијанско-абесинског рата. 6. — 7. мај — Kонференција Мале Антанте и Балканског споразума у Београду. 9. мај — Формирана Италијанска Источна Африка, од Еритреје, Италијанске Сомалије и тек анектиране Етиопије. 9. мај — Генерални штрајк и демонстрације у Солуну, војска и жандармерија пуцале у масу, 12 мртвих. 10. мај — Шпански премијер Мануел Азања изабран за председника (до 1939) 12. мај — Арапски високи комитет одлучује да се од 15. маја у Палестини неће плаћати порези и прибећи ће се оружаном отпору ако Британци не зауставе усељавање Јевреја, продају имања и ако не оснују законодавно тело. 12. мај — Прво путовање линије Супер Чиеф од Чикага до Лос Анђелеса - први воз са дизел вучом и свим вагонима Пулмановим спаваћим колима. 12. мај — Јапанци прогласили формално независну Монголску војну владу у кинеској Унутрашњој Монголији (Менгјианг). мај - Југославија, која трпи штету због међународних санкција Италији, закључила бартер споразум са Немачком. 14. мај — Почео штрајк у Трепчи, завршен споразумом 1. јуна. 19. мај — Инаугурација Телавивске луке, пред одушевљеним народом се истоварује цемент са југословенског брода "Четврти" - изграђена је за мање од две године, као алтернатива за арапску луку у Јафи. 26. мај — Трагедија у чешком месту Раквице, на школском излету се утопило 31 дете. 27. мај — 1. јун — Прво путовање луксузног брода РМС Квин Мари (преко Атлантика јој треба 42 минута дуже него "Нормандији", али у августу ће освојити Плаву траку). 28. мај — Алан Тјуринг предао рад у коме је уведен појам Тјурингова машина. 29. мај — У шпанском граду Јесте дошло до сукоба између сељака и Цивилне гарде - 18 мртвих, од чега 17 сељака. 29. мај — Споразум о окончању штрајка грађевинских радника у Београду, у сукобу штрајкача са жандармима на Пашином брду погинуо један радник.
Јун
2. јун — Почетак штрајка лучких радника у Антверпену и ширег социјалног покрета у Белгији, који води споразуму са владом (минимална плата, шест дана плаћеног одсуства, 40-сатна недеља, слобода синдиката). 3. јун — У Мађарској забрањена националсоцијалистичка партија, ухапшено више стотина људи. 4. јун — Леон Блум је француски премијер, на челу владе Народног фронта (први социјалиста и Јеврејин премијер, 1936-37 и 1938). 7/8. јун — Генерални штрајк у Француској: потписани Матињонски споразуми којим се дају извесна права радницима. 8. јун — Велика свечаност у Букурешту поводом годишњице власти краља Kарола II; дошло је до пада трибине, велики број мртвих. 9. јун — Мусолинијев зет Галеацо Ћано (33) постаје талијански министар иностраних послова (до 1943). 9. јун — Шеф никарагванске Националне гарде Анастасио Сомоза Гарциа принудио на оставку председника Сацасу - са и без председничке титуле влада земљом до 1956. 11. јун — 4. јул — Одржана Међународна надреалистичка изложба у Лондону. Салвадор Дали држао предавање 1. јула у ронилачком оделу и замало се угушио. Иначе, раније ове године је урадио слику "Мека конструкција с куваним пасуљем (Слутња Грађанског рата)". 13. јун — Пресуде комунистима: Ђуро Халабарец осуђен на смрт за убиство полицајца у Загребу 17. јануара. 15. јун — У Естонији експлодирала војна лабораторија, 60 погинулих. 16. јун — Kод Будимпеште се преврнуо сплав са пијаним трамвајџијама - 17 мртвих. 17. јун — Уједињене све полицијске снаге у Трећем рајху, на њихово чело постављен Хајнрих Химлер. 17. јун — Андре Жид стиже у Москву - путовање СССР-ом води његовом одбацивању комунизма у књизи Ретоур де л' У.Р.С.С., објављеној у новембру. 19. јун — Тотално помрачење Сунца, у Југославији прекривено од 75% диска у Словенији до преко 90% у Македонији. 26. јун — Белведерске демонстрације на Цетињу, протест због убиства београдских студената и комуниста, у окршају са жандармеријом има и мртвих. 26. јун — "Орнасовац" Слободан Недељковић осуђен на пет година и месец дана за убиство Жарка Мариновића и рањавање још двојице студената 4. априла. 27. јун — Несрећа аутобуса код Вршца, изгорело шест путника. 30. јун — Етиопски цар Хаиле Селасије говори пред Друштвом народа: "Данас смо ми, сутра ћете бити ви". Италијански новинари звиждали током говора. 30. јун — Поплава у Загребу: након провале облака и туче, надошли потоци са Загребачке горе.
Јул 4. јул — Скупштина Друштва народа изгласала окончање санкција Италији, након што је ова довршила окупацију Етиопије (Југославија окончала санкције 15. јула). 6. јул — Увођење пешачких прелаза у Београду: увече пробно обележен прелаз у Кнеза Михаила код "Руског цара" - две линије с обе стране прелаза. 11. јул — Аустријско-немачки споразум: Немачка признаје суверенитет Аустрије, нема мешанја у унутрашње послове, Аустрија ће у својој политици имати на уму да је немачка држава. 12. јул — Отворен Београдски зоолошки врт. 12. јул — Отворена пруга Косово Поље - Пећ. 12. јул — Припадници шпанске Фаланге убили социјалисту и поручника полицијске Нападачке гарде Хосеа дел Цастилла. 12. јул — Почиње градња Концентрациони логор Захсенхаузен. 12. јул — Финале европске зоне Дејвис Купа у Загребу: Југославија-Немачка 2:3 (Немци задњег дана предали два меча због кише). 13. јул — Припадници Нападачке гарде и социјалистички активисти убили шпанског конзервативног политичара Хосеа Цалва Сотела. 16. јул — "Чишћење" Берлина пред Олимпијаду: Роми послати у Концентрациони логор Берлин-Марцан. 17. јул — Војним пучем у Мелији у Шпанском Мароку против недавно изабране левичарске владе Народног фронта премијера Мануела Асање у Шпанији је почео Шпански грађански рат. 17 - 18. јул — Шпански грађански рат почиње: шпанска Афричка армија се побунила у Мелиљи; против левичарске владе у метрополи покренут пуч али не успевају ставити целу земљу под контролу. 19. јул — Шпански премијер Хосе Ризал наређује да се народу подели оружје, тражи помоћ од Француске (ова на то пристаје првих месеци, док не устукне због несклоности Британије и притиска унутрашњег јавног мнења). 19. јул — Командант Балеара Мануел Годед покушава извести побуну и у Барселони, али је заробљен (стрељан у аугусту). 20. јул — Потписана Конвенција из Монтреа о режиму у Мореузима: Турска добија пуну контролу над Босфором и Дарданелима, укључујући милитаризацију; слободан пролаз трговачким бродовима у мирно доба, ограничен пролаз ратним бродовима нецрноморских држава. 21. јул — Почиње двомесечна републиканска Опсада Алказара у Толеду. 23. јул — Националисти заузимају Гранаду и убијају осумњичене републиканце ( Бели терор). 24. јул — Посланик Дамјан Арнаутовић осуђен на 15 година робије због покушаја атентата на премијера Стојадиновића (с њим осуђена још тројица).