десно|безоквира|236x236п 1923. је била проста година.
Догађаји
Јануар 8. јануар — Након извештаја Репарационе комисије крајем 1922. да Немачка касни са испорукама угља на име ратне одштете Француској и Белгији, француске и белгијске трупе ушле су у Рурску област. 10. јануар — Литвански становници територије Мемел су се побунили против одлуке Друштва народа да област остане под француским мандатом.
Фебруар
10. фебруар — Основан је Тексашки технолошки универзитет у Лабоку.
Март
18. март — Избори за народне посланике Краљевине СХС. 23. март — У Нишу је потписан споразум између Краљевина СХС и Бугарске у вези са међудржавним проблемима ове две државе.
Април
1. април — Ратни бугарски премијер Васил Радославов је у одсуству осуђен у Софији на доживотни затвор, као и пет његових министара. 5. април — Лорд Карнарвон умро у Kаиру од тровања крви, што инспирише причу о "Тутанкамоновом проклетству". 10. април — Ирски грађански рат: главнокомандујући Ирске републиканске армије Лиам Ланч је погинуо, што је практични крај рата - Ланчов наследник Франк Аикен проглашава једнострано примирје крајем месеца. 15. април — Масовни митинг ХРСС-а у загребачком Боронгају, Радићев оштар говор ("Пашић је споразум ставио у џеп", "Нас неће видети у београдској Скупштини. Осим ако би требало срушити тиранију".) 16. април — Никола Пашић поднео оставку владе, следе преговори о могућој коалицији, мандат је добијао и лидер демократа Љуба Давидовић. 17. април — Сукоб у Доњој Стубици, тј. селу Шагудовцу, између сељака и жандарма који су тражили бегунце од војске - тројица мртвих сељака. 17 — 25. април — 12. конгрес РKП(б): Стаљинов обрачун са грузијским националним комунистима (Грузијска афера); РKП(б) сада сматра да су локални шовинизми већи проблем од руског; почетак политике коренизације, промовисања локалних кадрова и припадника националних мањина на нижим нивоима. Тројка Стаљин-Kамењев-Зиновјев (противници Троцког) спречили објављивање Лењиновог "Писма конгресу" (касније названо "Лењинов тестамент"). 19. април — Kраљевина Египат добила устав - парламентарни систем. 21. април — У Италији први пут прослављен дан оснивања Рима, као замена за Дан рада. 22. април — Избори у Бугарској, Бугарски земљораднички народни савез узима 212 од 245 мандата. 23. април — У Пољском коридору инаугурирана лука Гдyниа, замена за луку Гдањск/Данциг (Слободни Град Данзиг под заштитом Друштва народа). 25. април — Административна независност Емирата Трансјорданија, формално дела Британског мандата над Палестином. 26. април — Принц Алберт, војвода од Јорка (касније краљ Георге ВИ) оженио се са Лејди Елизабетх Бовс-Лион (касније краљица мајка Елисабета). 28. април — Отворен оригинални Стадион Вембли у Лондону. 28. април — Управник београдске вароши ограничио брзину аутомобила на 25 км/х због све чешћих удеса. 29. април — Велики збор Народне одбране у Београду за "народно државно јединство", против "антидржавних сепаратистичких покрета".
Мај
2. мај — Нова Пашићева влада је положила заклетву, хомогена радикалска. 3. мај — Потписана је конвенција о слободној зони у Солуну (делује од 1925). 6. мај — Велика група бандита зауставила луксузни Плави експрес у јужном Шантунгу у Kини и узела 300 путника као таоце, укључујући 30 белаца - пуштени два месеца касније након исплате откупа. 9 — 12. мај — У Бечу одржана Друга земаљска конференција KПЈ - закључено да руководство мора почети са акцијама у Краљевини Југославији, за генералног секретар изабран Триша Kацлеровић. 8. мај — Француски војни суд осудио Густава Kруппа на 15 година тешког рада (ослобођен после 7 месеци). 10. мај — У Софији објављена наредба о распуштању македонских организација и текст Нишког споразума. Долази до хапшења, забрана листова и борби војске са комитама, неки прелазе преко границе KСХС. 10. мај — Бели емигрант Морис Kонради убио совјетског делегата на Лозанској конференцији Вацлава Воровског - Kонради ослобођен на суђењу, долази до прекида дипломатских односа СССР и Швајцарске. мај — У околини Мућа у Далмацији појавиле се "велике руље одбеглих војника" који ноћу нападају околна села. 16. мај — Рано ујутру, скупштина је верификовала 239 мандата - остају четири оспорена и 69 Радићевих. 21. мај — Професорски покрет: наставници средњих школа у Србији и Црној Гори подносе оставке - министар просвете обавештава циркуларом 25-тог да се не усвајају и најављује нови закон са наградама чиновницима. 22. мај — Оболели британски премијер Бонар Лоу даје оставку, наслеђује га Стенли Болдвин (1923-24, 1924-29 и 1935-37). 24. мај — Окончан Ирски грађански рат: Франк Аикен наредио да се баци оружје, победа присталица Англо-ирског уговора. 26. мај — Kонституисана нова скупштина Kраљевине СХС, председник Љуба Јовановић. 29. мај — Премијера Нушићевог "Сумњивог лица" у београдском Народном позоришту. 30. мај — Свеправославни конгрес у Цариграду усвојио календар научника Милутина Миланковића.
Јун 9. јун — У Бугарској државним ударом оборена влада Александра Стамболијског, лидера Земљорадничког народног савеза Бугарске.
Јул
24. јул — У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе.
Август
2. август — Калвин Кулиџ је положио заклетву као 30. председник САД након смрти Ворена Хардинга.
Септембар
13. септембар — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.
Октобар
13. октобар — Турски парламент је прогласио Анкару, бившу Ангору, главним градом Турске. 29. октобар — Турска је проглашена републиком након распада Османског царства.
Новембар 9. новембар — Пивнички пуч када су вођа нацистичке партије, Адолф Хитлер, славни генерал из Првог светског рата, Ерих Лудендорф, и друге вође Кампфбунда, неуспешно покушали да преузму власт у Минхену, у Баварској, (Немачка). Децембар
1. децембар — Попустила новоизграђена брана Глено код Бергама у Италији, 356 мртвих. 1. децембар — Kачаци увече зауставили воз код Гостивара и опљачкали путнике (возови од раније ту нису саобраћали ноћу, из предострожности). 1. децембар — Поплаве у Словенији и Загребу, велика материјална штета; поплављена и нека села око Београда, поплава има и у Црној Гори. 5. децембар — Бивши мексички секретар финансија Адолфо де ла Хуерта покреће побуну против председника Обрегона, након што је овај подржао П. Е. Калеса за следећег председника. 6. децембар — Избори у Уједињеном Kраљевству: конзервативци губе већину, што ће следећег месеца омогућити Рамсеју МекДоналду да постане први лабуриста премијер. децембар — Лав Троцки објављује низ чланака у "Правди" против бирократизације партије и слабљења контроле чланства над организацијом (сакупљени у књигу "Нови курс") - отворени сукоб са Стаљином и његовим савезницима. 12. децембар — Од пуцања бране на реци По у Италији страда 600 људи. 14. децембар — Народна скупштина KСХС усвојила закон о француском зајму од 300 милиона франака за наоружање. 15. децембар — Судар возова између Чаковаца и Грабова у западном Срему, погинуо један машиновођа. 16. децембар — Избори у Грчкој, победа либерала Елефтериоса Венизелоса. 18. децембар — Грчки краљ Ђорђе напустио земљу (вратиће се 1935), регент је адмирал Kундуриотис (председник републике 1924-29). 21. децембар — Потписан Непалско-британски уговор, Непал први пут дефинисан као независна земља. 21. децембар — Француски дирижабл Диxмуде експлодирао током грмљавине поред Сицилије, 52 мртвих. 23. децембар — Kонвенцијом потписаном у Паризу установљена Тангерска интернационална зона под заједничком управом Француске, Шпаније и Британије (зона траје до 1956). 25. децембар — Напади разбојника на жандарме у близини Цетиња: на Поповом камену убијена два жандарма а на Багуру три. Од грома се срушио кров католичке парохијалне цркве на Цетињу. 27. децембар — Завршени избори у Албанији, Ахмет Зогу има већину. Истовремено је извршен и први попис, земља има 814.000 становника, од чега 68,5% муслимана, 20,5% православаца и 10,5% католика. 27. децембар — Инцидент Тораномон: комуниста покушао да убије принца Хирохита. 28. децембар — У Рубежи код Никшића уништена одметничка група Сава Распоповића. 29. децембар — Владимир Зворкин пријавио у САД први патент за телевизију, намјерава употријебити катодну цев (иконоскоп је приказан 1933).
Датум непознат Википедија:Непознат датум — Авионска линија Париз - Будимпешта продужена до Београда. Википедија:Непознат датум — Основан је ФК Хајдук Стапар.
Рођења
Јануар
3. јануар — Драгутин Гостушки, српски композитор. (†1998) 4. јануар — Саво Скоко, српски војни историчар. (†2013) 14. јануар — Михајло Бата Паскаљевић, српски глумац (†2004) 28. јануар — Иво Робић, хрватски певач, пионир југословенске поп музике (†2000) Фебруар 2. фебруар — Светозар Глигорић, српски шахиста. (†2012) 8. фебруар — Милорад Бата Михаиловић, српски сликар. (†2011) 24. фебруар — Михаило Марковић, српски филозоф (†2010)
Март
12. март — Волтер Шира, амерички астронаут. (†2007) 23. март — Серс Копи, италијански бициклиста. (†1951). 31. март — Шошана Дамари, израелска певачица (†2006)
Април 4. април — Никола Хајдин, српски инж. грађевине, академик. (†2008) 8. април — Ђурђевка Чакаревић, оперска певачица (†2006) 29. април — Ирвин Кершнер, амерички редитељ. (†2010)
Мај
10. мај — Илинка Марић, виолинисткиња, професор виолине (+2017) 27. мај — Хенри Кисинџер, амерички политичар (†2023) 29. мај — Милутин Мића Татић, српски глумац (†1991) 31. мај — Реније III од Монака, кнез Монака 1949-2005. (†2005)
Јун
11. јун — Олга Спиридоновић, српска глумица. (†1994) 19. јун — Живка Матић, српска глумица (†1998) 12. јун — Мића Поповић, српски сликар (†1996)
Јул 2. јул — Вислава Шимборска, пољска песникиња. (†2012) 20. јул — Душан Дукић, српски географ. (†2013)
Август 8. август — Стево Г. Опачић, народних херој Југославије. (†2016) 16. август — Шимон Перес, израелски политичар. (†2016) 17. август — Мира Ступица, српска глумица. (†2016) 22. август — Петар Грачанин, начелник генералштаба ЈНА и председник председништва Србије (†2004) 29. август — Ричард Атенборо, британски редитељ. (†2014)
Септембар 1. септембар — Роки Марчано, амерички боксер (†1969) 6. септембар — Нада Димић, партизанка и народни херој (†1942) 6. септембар — Петар II Карађорђевић, краљ Југославије (†1970) 26. септембар — Мија Алексић, српски глумац. (†1995)
Новембар 1. новембар — Гордон Руперт Диксон, канадски писац (†2001) 6. новембар — Антоније Исаковић, српски књижевник (†2002) 6. новембар — Татјана Лукјанова, српска глумица (†2003) 8. новембар — Џек Килби, амерички инжењер. (†2005) 18. новембар — Алан Шепард, амерички астронаут. (†1998)
Децембар 2. децембар — Марија Калас, грчка оперска певачица (†1977) 3. децембар — Стјепан Бобек, најбољи фудбалер Партизана свих времена. (†2010) 6. децембар — Савка Дабчевић-Кучар, хрватска политичарка (†2009) 11. децембар — Милка Ивић, српски лингвиста. (†2011) Непознат датум Википедија:Непознат датум — Никола Беровски, македонски учитељ и просветитељ (†1993)
Смрти
Јануар 1. јануар — Константин I Грчки, грчки краљ. (*1868) 3. јануар — Јарослав Хашек, чешки књижевник (*1883) 9. јануар — Иван Гранец, хрватски фудбалер (*1897)
Фебруар
10. фебруар — Вилхелм Конрад Рендген, немачки физичар (*1845)
Март 2. март — Сара Бернар, француска глумица (*1844) 8. март — Јоханес ван дер Валс, холандски физичар (*1837) 16. март — Александар Николајевич Лодигин, совјетски проналазач (*1847) 16. март — Милена Петровић, црногорска краљица (*1847) 30. март — Јан де Вос, градоначелник Антверпена (*1844)
Април 5. април — Џорџ Херберт, 5. гроф од Карнарвона, енглески египтолог и археолог (*1866) 17. април — Јан Коћера, чешки архитекта и сликар (*1871)
Јун