1906. је била проста година.
Догађаји
Јануар 2. јануар — Бугарски парламент одобрио царинску унију са Краљевином Србијом. 12. јануар — Персијска уставна револуција: Мозафарадин-шах попустио пред протестима трговаца, улеме и интелектуалаца и обећао устав и меџлис. 12. јануар — Започео је Царински рат ("свињски рат"), трговински сукоб између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије. 16. јануар — Почиње Алхесираска конференција за разрешење Прве мароканске кризе између Немачке и Француске - траје до априла. 22. јануар — СС Валенциа се насукала код отока Ванцоувер, званично 136 жртава, углавном жена и деце. 22. јануар — Пошто се Краљевина Србија није желела писмено обавезати на све тражене промене у уговору са Бугарском, Беч затвара границу, што погађа 86% српског извоза. 24. јануар — Славољуб Пенкала патентирао механичку оловку. 25. јануар — Прекид трговачких преговора Србије и Аустроугарске (увертира Царинског рата). 29. јануар — Фредерик VIII је нови краљ Данске (до 1912). 29. јануар — Српска влада отказала Бечки зајам. 31. јануар — Еквадорско-колумбијски земљотрес и цунами, најмање 500 мртвих. јануар — Побуна Срба, који одбијају порез, у планинским селима пријепољске и пљеваљске казе, затим и од Ћехотине до Таре и од Пљеваља до босанске границе.
Фебруар
3. фебруар — Турска војска разбила чету Василија Трбића код Челопека у Старој Србији. 8. фебруар — Завршени избори у Великој Британији, велика победа либерала, чији је лидер Хенрy Кампбел-Банерман однедавно премијер; последњи пут да либерали добију највише гласова, најтежи пораз конзервативаца до 1997. Омогућене су либералне социјалне реформе, почетак модерне државе социјалног старања у Британији. 10. фебруар — Поринут је бројни брод ХМС Дреднот, по ком је име добила цела генерација бродова и који је покренуо трку у наоружању између Велике Британије и Немачке. 11. фебруар — Папа Пије X булом Вехементер Нос осуђује сепарацију државе и цркве у Француској. 11. фебруар — Убиством двојице британских порезника почиње Бамбатхина побуна Зулуа у Kолонији Натал - убрзо сломљена а Зулу краљ Динузулу ухапшен. 19. фебруар — Врхунац Угарске кризе: цар/краљ укида устав, сабор распуштен уз помоћ војске.
Март
10. март — Више од 1000 рудара је погинуло у Курјерској несрећи у руднику угља у северној Француској. 15. март — Основан Ролс-Ројс Лимитед. 18. март — Аустроугарска и Србија повукле ограничења у међусобном промету. 20. март — У Шпанији усвојен Закон о јурисдикцијама којим се ограничава слобода говора у вези јединства земље, заставе и части војске - практично оправдани официри који су прошлог новембра запалили барселонски сатирични лист Цу-Цут!. март - Енглеска за обнову дипломатских односа са Србијом тражи уклањање петорице официра - сукоб владе Љубе Стојановића са двором и мајским завереницима и њен пад.
Април
5. април — Аустроугарска промеморија Београду - тражи се првенство при набавци топова (Србија се определила за француске). 7. април — Ерупција Везува пустоши Напуљ, погинуло преко 100 људи (Италија одустала од организације Олимпијаде 1908). 7. април — Потписан финални акт Алхесираске конференције. Мароко је независан али под француским и шпанским утицајем. Велика Британија, Русија па и Италија стали на француску страну. 8. април — Kриза у Угарској 1905-06: наметнути премијер Геза Фејерварy склопио Пацтум са парламентом на основу којег нови премијер постаје Сáндор Wекерле (до 1910).
18. април — Разорни Земљотрес у Сан Франциску - порушено преко 80% града, око 3000 погинулих. 19. април — Физичар Пјер Кири погинуо на париској улици - Марија Кири ће преузети његову професуру на Сорбони и тако постати прва жена професор. 27. април — Англо-кинеска конвенција у вези Тибета - Британци га неће анектирати нити се мешати у администрацију а династија Ћинг то исто неће дозволити некој другој држави. 29. април — Ванредни избори за Угарски сабор: апсолутна већина за Партију независности из '48., али је не може искористити. Изабрана четворица из српске опозиције, три радикала и један либерал. 30. април — У Србији због завереничког питања пала Грујићева влада, следи влада Николе Пашића до 1908.
Мај
3. мај — Акапска или Табанска криза између Британаца и Османлија: Британци шаљу ултиматум да се граница Египта повуче по линији Рафах-Таба, или ће заузети нека егејска острва - следећег лета извршена демаркација (данашња граница Египта према Гази и Израелу). 4. мај — Мајски штрајкови у Босни: раднице Творнице дувана Сарајево траже повишицу; придружило им се и грађанство, жандармерија пуцала на демонстранте, пет мртвих - сутрадан генерални штрајк који се шири и на друге градове. 10. мај — Државна дума Руске империје отворена у Зимском дворцу. 14. мај — Богдан Медаковић, шеф Српске самосталне странке, изабран за председника Хрватског сабора. мај — Сукоб Срба са турском војском у Доњем Kолашину, поводом најављеног грађења караула. мај — Српска акција у Македонији: Борбе на Малешу, Берову и Шталковице, уништена српска чета. 25. мај — Побуна у јужно-централном суданском месту Талоди због ослобађања робова, на гозби убијено 46 војника. 30. мај — Главни учесници Мајског преврата (Александар Машин, Дамњан Поповић, Петар Мишић, Лука Лазаревић и Љуба Kостић) пензионисани са пензијама у висини плата по споразуму са Пашићем - односи са Енглеском обновљени на трогодишњицу прекида. 31. мај — Шпански краљ Алфонсо XIII се оженио у Мадриду сестричином британског краља, Викториом Еугениом; анархиста бацио бомбу на свадбену поворку од које је погинуло 15 људи.
Јун
1. јун — Штрајк рудара бакра у мексичком граду Кананеа, доћи ће до сукоба са органима власти и америчким добровољцима из Аризоне са 23 мртвих с обе стране. 13. јун — Деншаваиски инцидент између британских официра и египатских сељана - потицај египатском национализму. 22. јун — Kрунисан Хакон VII, први норвешки краљ након стицања независности. 26. јун — У Ле Ману одржана прва ауто трка за Велику награду, победник Ференц Сзисз је возио просечно 101 км/х. 26. јун — У Лондону основана Међународна електротехничка комисија (седиште у Женеви од 1948). 28. јун — Соколски слет у Малој Раваници (Врднику).
Јул
4. јул — Источна пруга у Босни: од Сарајева до Међеђе (код Вишеграда) где се рачва до Вардишта на српској и Увца на турској граници (уски колосек, 99 тунела, 405.000 златних круна по километру). 5. јул — Аустроугарска примењује према Србији општу царинску тарифу, на шта Србија одговара на исти начин - почетак Царинског рата. Трајање сукоба ће бити продужено упорношћу Угарске на очувању сопствених, пољопривредних, интереса. 6. јул — Састаје се Друга женевска конвенција, бави се ратовањем на мору. 7. јул — Опет затворена српска граница са Аустроугарском, под изговором сточне заразе. 12. јул — Алфред Дреyфус рехабилитован и убрзо затим враћен у француску војску с вишим чином и одликован Легијом части. јул — Борба на Kуртовом камену: српска војска сачекала бугарске комите у заседи, погинуо војвода Пенчо Kонстантинов и 17-23 комите. 21. јул — Пјотр Столипин постаје председник руске владе (до убиства 1911), истог дана распуштена прва Државна дума. 22. јул — Неки посланици распуштене Државне думе, углавном кадети и трудовици, упућују Виборшки позив народу да не плаћа порез и не шаље регруте у војску - народ је равнодушан а либерално вођство кадета је избачено из политике. 29. јул — Борба у Бајловцу недалеко од Kуманова: српске чете победиле турску војску.
Август
4. август — Поред Шпаније потонуо италијански брод СС Сирио, неколико стотина мртвих. 5. август — Шаховом прокламацијом издат први Устав Персије. 13. август — У Анхијалу, дан. Поморије, долази до грчко-бугарског сукоба око манастира св. Ђорђа, град је спаљен. У антигрчком покрету ових дана у Бугарској, заузимају њихове цркве и школе. Грци од септембра напуштају земљу. 16. август — Разоран земљотрес у Валпараису, 3.886 мртвих. 17. август — Гуерита де Агосто: либерали дижу побуну на Kуби. 23. август — Kубански председник Томас Естрада Палма, суочен с либералном опозицијом, затражио америчку интервенцију - привремена окупација до 1909. 25. август — Експлозија на Апотекарском острву: покушај убиства руског премијера Столипина, он је лакше рањен али је 30 особа погинуло и умрло. 31. август — Роалд Амундсен прошао малим бродом кроз Северозападни пролаз.
Септембар
1. септембар — У Русији успостављени теренски војни судови намењени цивилима, у следећих осам месеци доносе 1.000 смртних пресуда (касније ће се о вешалима говорити као о "Столипиновим краватама"). С друге стране, ове године је убијено 1.126 државних званичника и 1.506 рањено. 10. септембар — Први број хумористичко-сатиричног листа "Шабачка Чивија". 11. септембар — Махатма Ганди сковао термин Сатyаграха за своју филозофију ненасиља у Јужној Африци, поводом протеста због новог закона Kолоније Натал који је захтевао регистрацију Индијаца и Kинеза. 18. септембар — Тајфун у Хонг Kонгу убио 15.000 људи, углавном рибара, и уништио 3.653 брода. 20. септембар — Поринута РМС Мауретаниа, највећи путнички брод до 1911. 20. септембар — Током холандске интервенције на Балију, долази до ритуалног масовног самоубиства пупутан у Денпасару. 27. септембар — Први парламентарни избори у Црној Гори, без дефинисаних политичких група. Ове године је основана опозициона Народна странка ("клубаши"); насупрот њима је Права народна странка ("праваши"), књажеве присталице. 27. септембар — Нови Закон о натурализацији у САД: процес прелази на федерални ниво, имигранти морају научити енглески. септембар - Побуне Срба у нововарошкој, сјеничкој и новопазарској кази, нарочито око Рогозне.
Октобар
1. октобар — Велико Војводство Финска добија изборни једнодомни парламент, постаје први ентитет у коме жене могу бити биране. 6. октобар — Први пут се састао персијски (ирански) Меџлис. 6. октобар — Први амерички војници се искрцали на Kуби - Друга окупација или Пацификација Kубе траје до 1909. 11. октобар — У Сан Франциску прописано да Јапанци и Kорејанци иду у сегрегиране школе, заједно са Kинезима - дипломатска криза у односима САД и Јапана. 18. октобар — У Барселони одржан први међународни конгрес каталонског језика. 20. октобар — Британци и Французи договорили кондоминијум на пацифичким острвима Нови Хебриди (независни Вануату од 1980). 23. октобар — Алберто Сантос-Думонт летео авионом 60 метара у Француској - званично ово је први лет летелицом тежом од ваздуха у Европи. 24. октобар — Алоис Леxа вон Аехрентхал је нови министар иностраних послова Аустроугарске (до 1912). Аехренталов долазак на позицију се сматра почетком одлучног прелаза на империјалистичку политику према Балкану. 24. октобар — У Александрију стигао први транспорт српских волова - Србија је превазишла Царински рат налажењем нових тржишта. 27. октобар — Харден–Еуленбургова афера: новинар Максимилиан Харден објављује чланак у коме сугерише да у кајзеровој околини има више хомосексуалаца. 31. октобар — Прво заседање новоизабране скупштине у Црној Гори.
Новембар
3. новембар — Друга међународна радиотелеграфска конференција у Берлину установила међународни сигнал за помоћ - СОС (ступа на снагу 1. јула 1908). новембар - Србија потписала у Паризу уговоре са банкама - 95 милиона франака зајма за топове и железнички материјал. 6. новембар — У Kопенхагену основан Нордиск Филм, најстарија данас ђелујућа филмска компанија на свијету. 14. новембар — Немачки канцелар Бернхард вон Булов изјављује у Рајхстагу да Срдачна антанта Британије и Француске представља опкољавање (Еинкреисунг) Немачке. 18. новембар — Конрад вон Хотзендорф именован за начелника генералштаба Аустроугарске војске, на предлог престолонаследника Франца Фердинанда (до 1917, с једном паузом). Хотзендорф је до 1914. године двадесет пет пута тражио превентивни рат против Србије. 19. новембар — Црногорска влада Лазара Мијушковића поднела оставку (победа над књажевом личном владавином) - нова владу саставља Марко Радуловић 24. 11.