Рајнхард Тристан Ојген Хајдрих (; Хале, 7. март 1904 — Праг, 4. јун 1942) био је СС-обергрупенфирер, шеф Главног безбедносног уреда Нацистичке Немачке и гувернер Протектората Чешке и Моравске. Најпознатији надимак био му је Прашки касапин.
Историчари га сматрају једном од најмрачнијих личности у нацистичкој врхушки; Адолф Хитлер га је назвао „човеком са гвозденим срцем”. Био је оснивач и шеф Зихерхајтсдинста (СД), обавештајне организације која је била задужена за проналажење и неутрализацију отпора Нацистичкој партији помоћу хапшења, депортација и убистава. Учествовао је у организацији Кристалне ноћи, низа координисаних напада на Јевреје широм Рајха између 9. и 10. новембра. Напади, које су извели СА јуришници и цивили, били су увертира за Холокауст. По доласку у Праг, Хајдрих је покушавао да елиминише опозицију нацистичкој окупацији сузбијајући чешку културу и депортујући и убијајући чланове чешког покрета отпора.
Општеприхваћено мишљење је да је Хајдрих био један од архитеката Холокауста тиме што је водио конференцију у Ванзеу која је направила планове за истребљивање свих европских Јевреја. Хајдриха су у операцији Антропоид убили чехословачки партизани 1942, који су радили за британски СОЕ, на шта је Хитлер узвратио убиством 1.300 Чеха у селу Лидице.
Детињство и младост Хајдрих је рођен 1904. у Халеу на Салеу као син композитора и оперског певача Рихарда Бруна Хајдриха и његове супруге Елизабете Ане Марије Амалије Кранц, римокатолкиње. Његова два имена представљају патриотске музичке посвете: „Рајнхард“ је трагични херој из опере Амен коју је његов отац написао, а „Тристан“ је из Вагнерове опере Тристан и Изолда. Хајдрихово треће име, „Еуген“ је име његовог покојног деде по мајци (професор Еуген Кранц је био директор Дрезденског краљевског конзерваторијума). Хајдрих је рођен у имућној породици из вишег социјалног сталежа. Музика је била део његове свакодневнице; његов отац је основао Музички конзерваторијум у Халеу где је његова мајка држала часове клавира. Хајдрих је развио страст према виолини која га није напуштала ни кад је одрастао; импресионирао је слушаоце својим музичким талентом.
Његов отац је био немачки националиста, који је својој деци усадио патриотске идеје, али није био члан ниједне партије до после Првог светског рата. Васпитање у домаћинству Хајдрихових је било строго. Хајдрих је био интелигентан и постизао је добре успехе у школи, посебно из научних предмета, у „реформгимназији“. Био је талентован за спорт и постао је добар пливач и мачевалац. Међутим, био је стидљив, несигуран и често предмет подсмеха од стране друге деце због наводног јеврејског порекла. Због гласина о пореклу је добио надимак „Мојсије Хандел“. Годинама касније, Вилхелм Канарис је тврдио да је дошао у посед фотокопија које доказују Хајдрихово јеврејско порекло, али ти документи никад нису доспели у јавност. Нацистички гаулајтер Рудолф Јордан је такође тврдио да Хајдрих није „чисти Аријевац“. Хајдрих је на крају наредио истраживачима СС-а да испитају ове гласине. Њихов извештај је гласио да Хајдрих није имао јеврејских предака. Нацистички званичник и „стручњак за расу“ Ехим Герке је закључио да је Хајдрих чисти Аријевац и да нема јеврејских предака.
Године 1918, Први светски рат је окончан немачким поразом. Крајем фебруара 1919, грађански немири, укључујући штрајкове и сукобе између комунистичких и антикомунистичких група су потресали Хајдрихов град, Хале. По наредби министра одбране Густава Носкеа, организоване су десничарске паравојне формације и наређено им је да „поврате“ Хале. Хајдрих, тада петнаестогодишњак, ступио је у Меркерову добровољачку стрељачку јединицу (прву јединицу фрајкора). Након што су се сукоби завршили, Хајдрих је био део снага задужених за заштиту приватне имовине. Мало се зна о улози коју је имао у овим догађајима, али се зна да су на њега оставили јак утисак; то је било његово „политичко буђење“. Ступио је у антисемитску организацију Немачка национална лига за заштиту и отпор.
Као последица Версајског споразума, Немачком се раширила хиперинфлација, која је уништила уштеђевину многих људи. Ни Хале није био изузетак. До 1921, мало становника Халеа је могло себи да приушти музичко образовање у конзерваторијуму Бруна Хајдриха. Ово је довело до финансијске кризе у породици Хајдрих.
Поморска каријера Хајдрих је 1922. ступио у морнарицу, која је пружала сигурност, структуру и пензију. Постао је морнарички кадет у Килу, главној немачкој морнаричкој бази, а 1. априла 1924. је унапређен у старијег официрског кандидата (-{Oberfähnrich zur See}-) и послат на официрски тренинг у Поморску школу Мервик. Године 1926. унапређен је у чин морнаричког поручника (-{Leutnant zur See}-) и постављен за сигналног официра на бојном броду СМС Шлезвиг-Холштајн, заставном броду немачке северноморске флоте. Са унапређењем су дошле добре оцене од надређених, али су се појављивали и проблеми са другим члановима посаде. Поново је унапређен 1. јула 1928. у чин морнаричког натпоручника (-{Oberleutnant zur See}-). Међутим, виши чинови су појачали његову амбицију и ароганцију.
Хајдрих је постао женскарош и имао је бројне афере. У децембру 1930. је присуствовао балу веслачког клуба, где је упознао Лину фон Остен. Њих двоје су почели да се забављају и убрзо су објавили своју веридбу. Лина је већ била следбеник Нацистичке партије; њиховом првом скупу је присуствовала 1929. 1931. Хајдрих је оптужен за „понашање недостојно официра и џентлмена“ због раскидања веридбе са женом са којом је био у вези шест месеци, пре него што се верио са Лином фон Остен. Адмирал Ерих Редер је отпустио Хајдриха из морнарице априла исте године. Отпуштање је оставило Хајдриха без перспективе у каријери, али и поред тога није раскинуо веридбу, већ се оженио са Лином у децембру 1931.
Каријера у СС и војсци Хајнрих Химлер је 1931. започео са успостављањем контраобавештајног одељења СС. По препоруци свог сарадника Карла фон Еберштајна, који је био пријатељ фон Остенове, Химлер је позвао Хајдриха на разговор. Био је импресиониран и одмах га је запослио. Његова плата је била 180 рајхсмарака месечно (40 америчких долара). Његов НСДАП број је био 544.916, а СС број је био 10.120. Хајдрих је касније примио СС почасни прстен од Химлера као награду за службу (лични поклон, не државно одликовање).Колекција службених белешки СС, Национална архива Сједињених Држава, Колеџ Парк, Мериленд
Хајдрих је 1. августа 1931. почео да ради на челу новоосноване обавештајне службе. Успоставио је канцеларију у седишту Нацистичке партије у Минхену. До октобра је успоставио мрежу шпијуна и доушника за прикупљање обавештајних података, ради уцењивања у политичке сврхе. Подаци о хиљадама људи су уписивани на индексне картице и складиштени у штабу службе. Приликом Хајдриховог венчања у децембру, Химлер га је унапредио у чин СС-штурмбанфирера (мајора). За само петнаест месеци, Хајдрих је превазишао свој некадашњи чин у морнарици, и зарађивао је плату која се сматрала „пристојном“.
Више Хајдрихових непријатеља је 1932. почело да шири гласине о његовом наводном јеврејском пореклу. Унутар нацистичких организација, такве гласине су могле да буду врло опасне, чак и за шефа контраобавештајне службе Рајха. Расни експерт Нацистичке партије доктор Ахим Герке је истражио Хајдрихово порекло. Герке је известио да је Хајдрих „... немачког порекла и без икакве обојене или јеврејске крви“.
Гестапо и СД мини|Главни штаб Гестапоа у улици Принц-Албрехт у Берлину, 1933.
Средином 1932, Химлер је поставио Хајдриха на чело преименоване службе безбедности, Зихерхајтдинст (СД). Хајдрихова контраобавештајна служба је израсла у ефикасну машинерију за терор и застрашивање. Како је Хитлер стремио ка апсолутној власти у Немачкој, Химлер и Хајдрих су желели да контролишу политичку полицију у свих 17 немачких држава. Почели су са Баварском. 1933, Хајдрих је окупио неке од својих људи из СД, и са њима је упао у главни штаб полиције у Минхену, преузевши полицију коришћењем тактике застрашивања. Химлер је постао шеф минхенске полиције а Хајдрих је постао начелник 4. одељења, политичке полиције.
Хитлер је 1933. постао канцелар, и кроз низ декрета је постао немачки „фирер и рајхсканцелар“ (вођа и канцелар). Први концентрациони логори, који су првобитно били намењени за смештај политичких противника, су успостављени почетком 1933. До краја исте године је већ постојало педесет таквих логора.
Херман Геринг је основао Гестапо 1933. као пруску полицијску силу. Када је Геринг пренео пуну власт над Гестапоом на Химлера у априлу 1934, ова организација је одмах постала инструмент терора под утицајем СС. Химлер је поставио Хајдриха за шефа Гестапоа 22. априла 1934. 9. јуна 1934, Рудолф Хес је прогласио СД званичном нацистичком обавештајном службом.
Сламање СА Почевши од априла 1934, по Хитлеровом захтеву, Хајдрих и Химлер су прикупљали податке за досије о вођи СА Ернсту Рему у покушају да се он уклони као ривал за позицију партијског вође. У овом тренутку, СС је и даље био део СА, ране нацистичке паравојне организације која је у то време бројала преко 3 милиона људи. По Хитлеровом упутству, Хајдрих, Химлер, Геринг и Виктор Луце су саставили спискове оних које треба ликвидирати, почев од седам највиших службеника СА, а укључујући многе друге. 30. јуна 1934. СС и Гестапо су започели координисану акцију масовних хапшења која је настављена и током викенда. Рем је убијен без суђења, заједно са руководством СА. Ова чистка је постала позната као Ноћ дугих ножева. До 200 људи је убијено у акцији. Луце је постављен за новог шефа СА, који је претворен у организацију за спорт и тренинг.
мини|лево|СС-бригадефирер Хајдрих, шеф баварске полиције и СД у Минхену 1934.
Када је СА избачен из игре, Хајдрих је почео да Гестапо претвара у инструмент страха. Унапредио је свој систем индексних картица, класификујући категорије преступника различитим бојама картица. Гестапо је имао моћ да хапси грађане под сумњом су у стању да почине злочин, а дефиницију злочина је одређивао сам Гестапо. Закон о Гестапоу донет 1936. је дао полицији право да делује „над-правно“. Ово је довело до раширеног коришћења „заштитног привођења“, што је еуфемизам за затварање људи без правног поступка, док судови нису могућност да истражују или се мешају. За Гестапо се сматрало да делује по закону све док спроводи вољу руководства. Људи су произвољно хапшени, слати у концентрационе логоре или убијани.
Химлер је почео да развија концепт германске религије, са жељом да чланови СС напусте цркву. Почетком 1936, Хајдрих је напустио Католичку цркву. Његова супруга, Лина, је то већ учинила годину дана раније. Хајдрих не само да више није био припадник цркве, већ је почео да сматра како су политичка моћ и утицај цркве опасни по државу.
Консолидација полицијских снага мини|Зајс-Инкварт, Адолф Хитлер, Хајнрих Химлер, и Хајдрих у Бечу, март 1938. Све полицијске снаге у Немачкој су се ујединиле 17. јуна 1936, након што је Хитлер поставио Химлера за шефа немачке полиције. Химлер је одмах реорганизовао полицију у два дела: редарствену полицију (-{Ordnungspolizei, Orpo}-), у чијем саставу је била и национална униформисана полиција и комунална полиција, и безбедносну полицију (-{Sicherheitspolizei, SiPo}-), која се састојала од тајне државне полиције (-{Geheime StaatsPolizei, Gestapo}-) и криминалистичке полиције (-{Kriminalpolizei, Kripo}-). У том тренутку, Хајдрих је био шеф безбедносне полиције и СД. Хајнрих Милер је био оперативни шеф Гестапоа.
Хајдрих је био задужен да помогне у организовању Летњих олимпијских игара 1936. у Берлину. Игре су искоришћене да се промовишу пропагандни циљеви нацистичког режима. Амбасадори добре воље су послати у земље које су разматрале бојкот. Антијеврејско насиље је забрањено за време трајања игара, а са новинских киоска наређено је да повуче нацистички недељник Јуришник. За заслуге у успешној организацији Игара, Хајдрих је одликован Орденом олимпијских игара (првог степена).